Дарко Танасковић: Чланство "Косова" није један од приоритета Унеска

 Представници Приштине су прошле године, непосредно по завршетку заседања Генералне конференције Унеска, најавили нови покушај "освајања" ове међународне организације.

Повод за разговор са амбасадором Танасковићем су незваничне најаве нове кандидате Приштине за чланство у Унеску, која тренутно "испипава пулс" нове америчке администрације после избора Доналда Трампа за председника САД и за сада, како тврде приштински дипломатски извори, углавном рачуна на утицај Велике Британије, Француске и Аустрије.

Колико на будуће одлуке у Унеску могу да утичу Трампов долазак на власт у САД, заоштравање односа између Запада и Руске Федерације после ширења сукоба у Сирији, ставови Кине?

- Крајње је незахвално и преурањено предвиђати утицај промене на врху америчке власти на став према конкретним спољнополитичким питањима, што се после избора може запазити као изазов којем тешко одолевају чак и поједини аналитичари сматрани експертима за САД. Оно што би, на најопштијем плану, могло бити очекивано јесте да ће нова администрација у Вашингтону у спољној политици испољити више геополитичког реализма, а мање идеолошке, предрасудне мотивисаности. Буде ли тако, не треба искључити и уравнотеженији приступ Балкану, па и "косовском синдрому". Али, сачекајмо... Глобална престројавања, која су у динамичном току, а од којих сте неке векторе и варијабле поменули у питању, свакако ће последично имати утицаја и на наш регион, а посебно на осетљиве тачке регионалне (не)стабилности.

Да ли постоје разлози за песимизам Београда кад је реч о евентуалном новом захтеву Приштине за чланство у Унеску 2017, којој су прошле године недостајала три гласа да уђе у ову организацију УН?

- Није ми јасно шта би логички могло упућивати на песимизам. Више реалног разлога за песимизам могли би имати они који се залажу за пријем "Косова" у Унеско. Они су прошле године доживели пораз, а не Србија. Тај исход, иако исказан са само три недостајућа гласа за пријем, није био случајан, као што то нису ни кошеви који се постижу у последњим секундима утакмице. Нема, наравно, ни оправдања за неки превелики оптимизам на нашој страни. У оваквим кампањама и гласањима једино што је извесно јесте неизвесност.

Каква је била улога Унмика у кандидатури самопроглашене косовске државе за чланство у Унеску 2015, чији је захтев на крају поднела Албанија?

- Унмик се држао свога мандата и није прихватио да буде "поштоноша" Тачијевог писма за захтевом за пријем у Унеско, упућеног директорки ове међународне организације Ирини Боковој. Унмик је овлашћен да ограничено заступа власти у Приштини искључиво у функцији ефикаснијег обављања свог мандата, а ово би било потпуно изван тог оквира. Зато је подношење захтева преузела на себе Албанија, уз подршку извесног броја држава чланица.

Да ли је у име интензивног напретка међусуседских односа Србије и Албаније последње две године, Београд позвао Тирану да се 2017. не меша у питање косовског чланства у Унеску?

- Да је среће, Албанија би сама требало то да схвати, али не верујем да је такав обрт могућ. Свакодневно се осведочавамо у то да је свесрдна подршка Косову константа албанске националне и спољне политике.

Албанији 2017. истиче чланство у Извршном савету Унеска, а Србија је од прошле године до 2019. члан овог тела, које даје препоруку Генералној скупштини за чланство. Шта то конкретно може да значи за евентуални нову кандидатуру Приштине?

- Чланство у Извршном савету Унеска доприноси бољој обавештености о кретањима у организацији, омогућава суделовање у припреми материјала и у расправама на седницама, као и учешће у одлучивању, што је, укупно узевши, повољнија позиција од нечланства. Ипак, она није одлучујућа, јер свака од 58 држава чланица Извршног савета има свој глас, а представници свих земаља, чланица и нечланица, у сталној су међусобној радној комуникацији.

Осим изложбе у Паризу о културној баштини на Косову и Метохији, шта је све Србија још предузела на дипломатском плану да појасни свој негативан став о евентуалном косовском чланству у Унеску?

- Реч је о планском и континуираном деловању, укључујући и средства јавне и културне дипломатије, а не о некој једнократној кампањи. Србија, како на билатералном тако и на мултилатералном плану, на свим нивоима аргументовано образлаже правне, политичке, културне, а и моралне разлоге због којих би чланство "Косова" у Унеску било супротно вредностима и циљевима ове међународне организације за образовање, науку и културу, па самим тим и далекосежно штетно. Чини се доста, али се може и мора чинити још више и квалитетније, координисаним ангажовањем укупних државних и друштвених потенцијала.

Колико је косовско-метохијско питање данас актуелно у Унеску, када смо на Блиском Истоку - пре свега Сирији, сведоци разарања и затирања светске културне баштине?

- Питање КиМ није међу приоритетима Унеска, али је прошлогодишњим захтевом за пријем "Косова" и динамиком која је потом уследила било избачено у дипломатску и политичку орбиту. Сада се све што је у вези с овом темом пажљивије ослушкује, претежно с надом да организација неће поново бити доведена у ситуацију да се њоме интензивно, а непримерено политички бави.

Док оружје говори

Колико су реални домети Унесковог утицаја на заштиту споменичког наслеђа у оружаним сукобима у којима страдају читави градови попут Алепа, који је на Светској листи културне баштине од 1986. године?

Док оружје говори, Унеско практично, на терену, не може учинити ништа ради заштите културног наслеђа које се немилосрдно уништава. Постконфликтне ситуације су често такође политички и безбедносно веома комплексне и противречне, за шта је и стање на КиМ уверљив пример, али је Унеско, уз сва ограничења, једина међународна организација која настоји да изгради што ефикасније институционалне механизме заштите и обнове културне баштине у свим приликама и неприликама.

Нови директор и финансије

Шта би требало да се догађа на састанцима Извршног савета у првој половини децембра и на пленарном заседању од 19. априла до 3. маја идуће године? Да ли се зна кад ће заседати Генерална скупштина Унеска?

- Дневни ред такозваних "међузаседањских" и редовних заседања Извршног савета Унеска веома је обиман и разноврстан. Обухвата укупну делатност Унеска у свим областима надлежности ове специјализоване агенције УН, тако да је у кратком разговору немогуће побројати о чему ће се све расправљати и одлучивати на предстојећим седницама. Сигурно је да ће избор новог генералног директора бити процес који ће заокупљати много времена и енергије Извршног савета и целе Организације током наредне године. Ту је и проблематика незавидне финансијске ситуације Унеска. Генерална конференција заседаће новембра 2017. године.

Повеља за животно дело

Током протеклог викенда амбасадор Танасковић добио је Повељу за животно делу Удружења књижевника Србије,. У Службеном гласнику недавно је представљено друго издање његових разговора са Милошем Јевтићем "Аутономија мишљења", том приликом најављена је и нова књига интервјуа.

(Данас)