петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дарија Кисић Тепавчевић: Стручно мишљење никад није било да се ради о о неком најмешнијем вирусу у историји човечанства
Хроника

Дарија Кисић Тепавчевић: Стручно мишљење никад није било да се ради о о неком најмешнијем вирусу у историји човечанства

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 09. април 2020.

Заменица директора Института "Батут" Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је, гостујући у "Инсајдер дебати" да не постоје јасне процедуре у борби против КОВИД-19, јер је нови коронавирус "целом свету познат тек три месеца", те да се о њему учи и мере предузимају - у ходу. Она је истакла да стручно мишљење никад није било да се ради о неком најмешнијем или смешном вирусу.

Мера продужења забране кретања у Србији од петка у 17 часова до понедељка у 5 часова донета је данас и према речима докторке Дарије Кисић Тепавчевић представља заједничку одлуку "засновану на дискусијама".

"Када бисмо живели у хипотетичком свету, модел би био врло једноставан - сви да останемо у својим кућама, да и у кућама имамо то дистанцирање од најмање два метра уз максимално поштовање хигијенских мера и онда би резултат био јасан", рекла је Кисић Тепавчевић у емисији "Инсајдер дебата".

Ипак, иако се бројни људи управо због увођења дужег полицијског часа окупљају по кућама, а и повећају се редови у продавницама, докторка инсистира да се све мере које имају за циљ смањење контаката требају донети.

Она је рекла да сви желе "неки чудотворан лек", а да је када се рекло да је основна мера физичко дистанцирање, то свима изгледало банално.

На питање зашто од самог почетка епидемије у Србији недостају јасне процедуре, заменица директора Института "Батут" каже да је вирус целом свету познат тек три месеца, те да се у ходу учи.

Са тим се сагласио саветник премијерке за медије Младен Башић, који је оценио да у овом тренутку не недостаје процедура, већ сазнање о природи вируса.  

Да вирус ипак није "најсмешнији вирус у историји човечанства", као што је раније изјавио доктор Бранислав Несторовић, саветник премијерке за медије Младен Башић оправдава тиме што је држава од тог 24. фебруара, када је и одржана конференција за медија на којој је Несторовић изнео такву оцену, почела да предузима мере да предупреди "ситуацију која је неминовно морала да дође у Србију".

"Узели сте једну полуреченицу. Тог 24. фебруара су све мере које се тичу припреме урађене, ништа се није десило само од себе", наводи Башић у Инсајдер дебати.

Докторка Кисић Тепавчевић истиче да стручно мишљење никад није било да се ради о неком најмешнијем или смешном вирусу.

"Ја себи никада не бих дозволила такав начин интерпретације", рекла је.

Грађанима Србије ипак од самог старта епидемије нису саветоване идентичне мере превенције.

То је тако, сматра докторка, јер и сама Светска здравствена организација мења своје препоруке.

"И критеријуми СЗО се мењају, када су питању препоруке око ношења маски, најновије препоруке од 30. марта су оно што већина нас и стално говори - маске нису за здраве особе. Имају огромну улогу када су у питању болесне особе и особе које живи са оним ко има инфекцију", објашњава Кисић Тепавчевић.

"Кажњени за кршење забране кретања могу бити аболирани"

Београдски центар за људска права објавио је саопштење у којем се наводи да ће након укидања ванредног стања грађани који су гоњени због кршења полицијског часа бити аболирани, односно да прекршајни судови неће моћи да их казне.

На питање новинарке да ли је то била и једна врста поруке грађанима да могу да изађу на улице за време полицијског часа, Владица Илић из те организације наводи да то није била идеја, већ да се "скрене пажња Влади Републике Србије".

"Ми смо приметили да је донета једна уредба која се односи на судске рокове и поступке у којој стоји да рокови за жалбу у прекршајним поступцима не теку за време ванредног стања, односно да ће они почети да теку тек након његовог окончања. С друге стране, кршење полицијског часа је инкриминисано уредбом која је исто донета на основу одлуке о проглашењу ванредног стања. Та уредба ће по сили Устава престати да важи истог оног момента кад буде донета одлука о укидању ванредног стања", објашњава Илић.

Он додаје да ће држава у часу укидања ванредног стања имати грађанина који је можда у првостепеном поступку кажњен за прекршај или можда није, али ће у том тренутку његова осуда или поступак свакако бити неправоснажан и да ће он имати право на жалбу.

"Порука је упућена Влади - да треба да обрате пажњу на који начин креирају тај оквир за кажњавање. Ми такође сматрамо да људи који крше полицијски час нису хероји", наводи он.

Додаје да, иако је у овим тренуцима неопходно да се интервенише у слободу кретања, да ће се тек разговарати о "тесту сразмерности" донетих мера.

А шта је са Скупштином?

Коментаришући зашто је у Србији прво затворена Скупштина, затим кафане, а последње коцкарнице, саветник премијерке за медије Младен Башић наводи да постоји велико неразумевање начина на који се доносе мере. Он је навео да док су званичници апеловали на савест грађана, имали су јако лоше резултате.

"Исто тако је прво у Европи затворен ЕП, па су у Италији затворене школе, па ноћни клубови, па су затворени кафићи. Прва инструкција била је молимо вас да смањите контакте, рад од куће, а највећа фреквенција саобраћаја се десила након 'молим вас'", навео је Башић и рекао да се "сваком донетом мером гаси неки пожар".

"Реагује се на основу тога где се примети да постоји било какав проблем, моментално се доноси мера у најкраћем року", каже.

Владица Илић наглашава да грађанима није довољно објашњено зашто не може парламент да се састаје, када то већ могу Влада и кризни штабови.

"Када су писани устави, није постојао Ковид-19, он дефинише наша правила живота. Не постоји ниједан лекар на свету који ће вам рећи треба да седи 200 људи у сали да би се поштовао парламентаризам", сматра Башић.

(Инсајдер)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер