Дарија Кисић Тепавчевић: Било застоја у чекању резултата, били су и неки редови; од 14. јуна до 14. јула највећи број хоспитализованих је од 30 до 39 година

Заменица директора Института за јавно здравље Батут Дарија Кисић Тепавчевић рекла је да се дуже чека на резултате тестова на коронавирус, јер је порасла заинтересованост грађана да се тестирају на лични захтев. Додала је да је било особа које су више пута у току једне недеље зтражиле тестирање ради путовања, а проценат позитивних резултата је показао несврсисходност таквог тестирања.

Кисић Тепавчевић поручује да су приоритет тестирања због клиничких индикација и да су те индикације јасно дефинисане.

"Јесмо имали застој последњих дана, били су и неки редови, пре свега испред Торлака са путницима који су желели да се тестирају на лични захтев. Схватите да је лимитиран капацитет лабораторија, јесмо га повећавали, али је захтев био много већи него што је капацитет, регрутовали смо нове лабораторије и надамо се да ће се то време смањити. Лекари не лече тест, већ пацијенте због клиничке слике, сви пацијенти који су имали симптоме имали су клинички и преглед на рендгену, лекари имају искуство и знају да препознају оно шта личи на ковид. Тако да се сви пацијенти хоспитализују, да се не помисли да се неко не хоспитализује јер му није стигао тест. Постоји незадовољство одређених људи који се тестирају на захтев и који нису у времену добили резултате, али приоритет су нам особе које имају симптоме. Све смо учинили да се време максимално скрати", рекла је она.

Говорећи о приватним лабораторијама, Кисић Тепавчевић наводи да је свака установа која може да ради добродошла и да су приватне лабораторије позване да се прикључе. Али, напомиње, да би нека лабораторија могла да ради тестирање, мора да испуни макар минималне захтеве.

"Имајући у виду да вирус има виоск степен инфективности, рад захтева максималан степен предострожности и све те лабораторије морају да имају биосигурносни ниво 2+ или 3. Седам приватних лабораторија је поднело захтев да ради ПЦР тест и њима ће бити достављен сет критеријума и оне које буду то испуњавале биће добродошле. За серолошке тестове су мањи захтеви и приватне лабораторије ће моћи да их раде", објаснила је заменица директора Батута.

Кисић Тепавчевић је говорила и о старосној структури хоспитализованих.

"Од 14. јуна до 14. јула највећи број особа који је хоспитализован је од 30 до 39 година, свака четврта особа која је хоспитализована припада овој узрасној групи. Онда група од 40-49 година, а 20 одсто од 20-29 година. Од 50-59 је 13,9 одсто пацијената хоспитализовано, а од 0-9 година 2,3. Ако поредимо са априлом, можемо да видимо да имао већу стопу хоспитализације код млађег становништва, у априлу је било највише хоспитализованих од 50 до 59", објаснила је она.

Говорећи о проширеним мерама које је усвојио Кризни штаб, она је навела да маске на отвореном нису обавезне, односно да су обавезне ако не можете да обезбедите раздаљину од 1,5 метара, што значи ако сте у реду испред продавнице, банке или поште.

"Раздаљина и маске се не односи на особе које су у пордичном контату. Не постоји ниједан узраст који је безбедан, сви ми који немамо имунитет, а излажемо се јесмо осетљиви. Препоручује се да родитељи најмлађе деце да их не доводе у ситуације да буду под повећаним ризиком, да не иду где је повећан број људи. Свака заштита представља механичку баријеру за спречавање инфекције, ни све маске нису заштита 100 одсто, користимо их као значајну меру, али морамо да водимо рачуна да не долазимо у повећан ризик да се разболимо", нагласила је она.

На питање колика је оптерећеност болничких капацитета у Србији, покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић је рекао да здравствени систем Србије "благо речено пренапрегнут" и да су капацитети попуњени скоро до максимума.

"Ми из дана у дан покушавамо и успевамо да додатним капацитетима примимо све пацијенте који су заражени, али томе има краја. Не можемо из дана у дан отварати нова одељења, не можемо правити болнице за дан, нико нема толико лекара који могу толико у континуитету да раде, и они су људи, имају своје страхове, породице и здравље које несебично жртвују. Да се људи дозову памети, јер неће бити довољни лекара. Имамо много и нековид пацијената који сигурно трпе и да сви схвате да смо на прекретници када је у питању здравствени систем. Шанса нам је превентива, да сви поштуијемо шта струка тражи и за 7-10 дана би ова узлазна линија почела да пада, схватите колико је ситуација озбиљна", напомиње Гојковић.

(Н1)