Početna strana > Hronika > Danijela Ružičić: Privatizacija „Telekoma“ je jedan od najbrutalnijih ekonomskih zločina u ekonomiji Srbije
Hronika

Danijela Ružičić: Privatizacija „Telekoma“ je jedan od najbrutalnijih ekonomskih zločina u ekonomiji Srbije

PDF Štampa El. pošta
petak, 13. novembar 2015.

 Sve dosadašnje privatizacije su egzaktno pokazale da privatizacija društvene imovine nije donela nikakve veće prihode, veća samo ogromne troškove. Ključni izazov je razoktrivanje i kažnjavanje odgovornih koji se i dan danas nisu našli pred licem pravde. Srbija stoga više ne sme da ponavlja katastrofalne greške iz prošlosti i da na sličan način učestvuje u budućim procesima privatizacije.

Najavljena privatizacija “Telekoma Srbije“ ne samo da je ozbiljno kršenje i nepoštovanje ekonomskih principa, već i jedan od najbrutalnijih ekonomskih zločina u ekonomiji Srbije. “Telekom Srbija“ je nacionalni i strateški resurs budućnosti koji nema cenu. Kada kažem da nema cenu, mislim da se kao resurs budućnosti ne sme pojaviti na tržištu, biti meta nameštenih tendera i prodaja, finansijskih manupulacija i slično. Zašto prethodno nije urađena Strategija privatizacije “Telekoma Srbije“ u kojoj bi bila razmotrena postojeća struktura, finansijsko poslovanje i motivi za privatizaciju?! Zašto ta ista Strategija nije predstavljena javnosti, ako su jaki argumenti za privatizaciju?! Odgovor je očigledan. Ne postoji nijedan argument koji ide u prilog privatizacije “Telekoma“, kao efikasnog i profitabilnog sistema. Jaka politička podrška i vođstvo u ovom slučaju su doživeli potpuni fijasko, jer se podrška za privatizaciju ovog velikog sistema mora dobiti od najviših krugova, stručnjaka i eksperata. Druga bitna činjenica je da se prilikom procesa privatizacije velikih sistema poštuju ključni principi, transarentnost i pravednost, koji u ovom slučaju očito ne postoje.

Ono što je jedino u javnosti plasirano su jako šture informacije iz kojih se može nagađati. Tako ne postupa jedna ozbiljna i odgovorna Vlada, a posebno njen predsednik. Zapravo, ova Vlada se u predizbornoj kampanji “zaklinjala“ u sve i svašta pa prekršila, a između ostalog i obećala da “Telekom“ neće biti privatizovan!

Osnovna delatnost “Telekoma“ je pružanje telekomunikacionih usluga, od kojih su najznačajnije usluge domaćeg i međunarodnog telefonskog saobraćaja, fiksne telefonske usluge, tranzitiranje saobraćaja, prenos podataka, zakup linija, usluge na celom mrežnom području, dodatne usluge u oblasti mobilne i fiksne telefonije, internet i multimedijalne usluge. Takođe pruža usluge u oblasti zakupa, izgradnje, upravljanja i zaštite telekomunikacione infrastrukture, pruža usluge poziva preko operatera i usluge korišćenja elektronskog imenika u oblasti fiksnih telefonskih usluga. Preduzeće poseduje licencu za mobilnu telefoniju (GSM/GSM1800 i UMTS/IMT-2000) od 2006. godine. U 2007. godini Preduzeće je obnovilo licencu za fiksnu telefoniju. Od 2009. godine Preduzeće poseduje licencu za fiksni bežični pristup (CDMA). U skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama („Sl. glasnik RS“ br. 44 od 30. Juna 2010. godine), Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge („RATEL“ ili „Agencija“) je definisala devet tržišta koja podležu prethodnoj regulaciji.

“Telekom“ na dan 31. decembra 2014. godine ima učešće u kapitalu sledećih pravnih lica:

Telekomunikacije Republike Srpske” a.d., Banja Luka, Republika Srpska (65% akcijskog kapitala);

Mtel” d.o.o., Podgorica, Crna Gora (51% kapitala);

Telus” a.d., Beograd, Srbija (100% akcijskog kapitala);

FiberNet” d.o.o., Podgorica, Crna Gora (100% kapitala);

TS:NET” B.V., Amsterdam, Holandija (100% akcijskog kapitala);

HD-WIN” d.o.o., Beograd, Srbija (51% kapitala);

DIMEDIA GROUP” S.A., Ženeva, Švajcarska (50% akcijskog kapitala); i

Dunav banka” a.d., Beograd, Srbija (56% akcijskog kapitala).

Prvi problem je što je ovaj režim potpisao Memorandumom sa MMF-om, gde smo se obavezali da moramo da raspišemo tender za prodaju ‘’Telekoma’’ do kraja godine. A druga je što ti potencijalni kupci vrlo dobro znaju da mi moramo u sledećoj godini da vratimo dve milijarde dolara kredita. Kada bih ja kao kupac znala te dve činjenice onda mi bi bilo jasno da se prodavcu jako žuri, a to samo znači da mogu da spuštam cenu koliko želim!

Od javnosti se krije da se prodaje 73% akcija, a ne 58%

Obmana u javnosti koja je konstantno prisutna jeste da se radi o 58 odsto koje ima država. To je najnepovoljniji model za prodavca i najpovoljniji za kupca, jer kada neko kupi tih 58 odsto akcija on dobija i onih 20 odsto koje poseduje ‘’Telekom’’. A pošto sopstvene akcije, ovih 20 odsto, nemaju pravo glasa, onda onda se to pravo prenosi na ostale akcionare, tako da kupac državnih 58 odsto akcija dobija oko 73 odsto prava glasa. Drugim rečima, iako tako ne piše, prodaje se dvotrećinski paket akcija. Dakle, prikriveno se prodaje i 20 odsto.

I po konfuznim izjavama predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, retko se pominje prodaja “Telekoma“ pa se može izokola zaključiti da bi se od tog novca vratili “neki“ dugovi. Upotrebiti novac od prodaje “Telekoma“ za vraćanje “nekih“ kredita, verovatno najskupljih je besmisleno, jer bi to samo jednokratno zaustavilo rast javnog duga, koji će do 2017. dostići rekordan iznos od 85 odstvo BDP-a. Postavlja se i drugo pitanje, a to je će se od prodaje “Telekoma“ uložiti u “neke“ investicione projekte. Opet nejasno o čemu se radi. Naime, za tekuće infrastrukturne projekte Srbija ima odobreno pet milijardi evra od međunarodnih finansijskih institucija sa veoma niskim kamatnim stopama, od čega nije povukla čak 3,7 milijardi evra na šta uredno plaća penale.

Sadašnja vlada procenjuje vrednost celokupnog Telekoma Srbija na oko dve milijarde evra. S obzirom da država i sam ‘’Telekom’’ poseduju 70 odsto akcija, čak i u slučaju da se postigne ova cena prihod države bi iznosio oko 1,4 milijarde evra. Zato se od dve milijarde, prvo došlo na 1,5, a najzad i do cifre od 1,4 milijarde evra.

Da bi bolje sagledali kompaniju telekom i ocenili stepen tehnološke i ekonomske 
intezivnosti, prikazaćemo njegovu anatomiju u sledećim analizama.

Obveznice sa najvišom kamatom su dugoročne dinarske obveznice. Najviši prinos od 12,99 odsto imaju desetogodišnje državne dinarske obveznice. Prosečan prinos sedmogodišnjih državnih obveznica iznosi 12,07 odsto, a petogodišnjih 12,19 odsto. Prisutnost jeftinog novca na međunarodnom finansijskom tržištu, izazvana štampanjem para svih najvećih svetskih centralnih banaka, od SAD, preko Engleske do Japana, a od marta ove godine i Evropske centralne banke uzrokuju da prinosi na obveznice padaju. Sa druge strane stopa neto dobiti konsolidovanog društva Telekoma Srbija u 2013. godini iznosila je 13,1 odsto, a stopa neto dobiti matične kompanije Telekom Srbija iznosila je čak 17,2 odsto što je daleko više od kamatnih stopa koje država plaća na najskuplje obveznice.

Polovina ukupno uplaćenih dividendi javnih preduzeća stigla je iz ‘’Telekoma’’. Od 2009. do 2014. godine Telekom je uplatio u budžet 580 miliona evra. Preduzeće nema monopol, nema gubitke i redovno puni budžet Republike Srbije. Ima sve elemente za uspešnu budućnost. U 2014. godini, kada su ukupne investicije u Srbiji drastično pale, investicije ‘’Telekoma’’ su iznosile 100 miliona evra, a otplaćen je i kredit od 190 miliona evra za otkup akcija OTE i uz to napravljen profit od 140 miliona evra. Pri tome, profit će samo da se povećava što bi za nekoliko godina neutralisalo ceo iznos koji bi se dobio prodajom kompanije!

Kada je reč o uspešnosti poslovanja “Telekoma Srbija“ a.d., koristiće se odgovarajući izabrani pokazatelji koji će omogućiti da se izmeri i analiziraa uspešnost poslovanja preduzeća posmatrano sa različitih aspekata poslovanja, ali da tom prilikom postoji jasan uvid u celokupno poslovanje preduzeća. Činjenica je da konačnu ocenu uspešnosti kompanije čine pokazatelji njenog finansijskog stanja! Podaci koji su korišćeni su iz 2013. i 2014. godine na osnovu finansijskih izveštaja, dostupnih u registru finansijskih izveštaja u okviru Agencije za privredne registre.

Tabela broj 1: Ključni finansijski pokazatelji iz bilansa uspeha (u 000 dinara)

BILANS USPEHA

2013.
2014.
Poslovni prihodi
86.456.402
85.761.809
Poslovni rashodi
69.906.632
70.389.778
Troškovi zarada, naknada i ostali lični rashodi
13.628.179
14.138.177
Poslovni dobitak
15.372.031
16.549.770
Dobitak iz redovnog poslovanja pre oporezivanja
17.216.142
16.047.561
Dobitak pre oporezivanja
17.216.142
16.047.561
Neto dobitak
15.329.136
16.877.272

(Vaseljenska)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner