Хроника

Даница Вучинић: Када чујете речник који је Вучић употребио у свом тексту "Плебс и елита" можете само да се стидите

Штампа
недеља, 14. јул 2019.

 Речник који је председник Александар Вучић употребио у тексу "Плебс и елита" објављеном у Политици, не доликује ни том листу, нити носиоцима јавних функција, а камоли председнику, рекла је у Новом дану новинарка Даница Вучинић. Она додаје да када чујете такав речник можете само да се стидите.

 Коментаришући наслове и писање штампе, Вученић подсетила на генезу флоскуле "непријатељ народа" у периоду власти Александра Вучића - од противника борбе против корупције 2012. године, преко противника мучних и болних реформи, непријатеља напретка, до 2015. године када је писао о олош и жутој елити, да би данас стигли до презрене елите.

Гошћа Новог дана пита коме се председник Србије обраћа и кога осећа као елиту. Да ли професора Огњена Радоњића који га је, како каже, увредио јер је рекао да у Србјии има сиромашних? Или се обраћа професору Милојку Арсићу, који каже да раст и није такав као што се представља? Или се на крају, обраћа опозицији и њеним лидерима? Даница Вучинић верује да је суштина Вучићевог текста на његовом самом крају, у реченици у којој каже да ће народ знати за кога да гласа.

"Тај текст је написан речником који не приличи Политици као листу, али је написан како би се цитирао на медијима које његови гласачи гледају. Преко цитата Макса Вебера и Зорана Ђинђића покушавао је да се удвара грађанској елити, па је преко споменику Бориславу Пекићу и Ђинђићу такође покушавао, па је схватио да од елите не можете да правите поданике и поштену интелигенцију. Онда је тражио потписе своје елите", подсећа гошћа Новог дана и додаје да председник државе нема подршку елитног дела друштва ни на грађанској ни на националној страни.

Тај текст је написан речником који не приличи Политици као листу, али је написан како би се цитирао на медијима које његови гласачи гледају. Преко цитата Макса Вебера и Зорана Ђинђића покушавао је да се удвара грађанској елити, па је преко споменику Бориславу Пекићу и Ђинђићу такође покушавао, па је схватио да од елите не можете да правите поданике и поштену интелигенцију. Онда је тражио потписе своје елите

"Нисам психолог, али је суштина лично разумевање или перцепција стварности. Наш председник има потребу да га сви воле. Он је тај који треба да да подршку елити, а не обрнуто. Ова земља треба да подржи интелектуалну, академску, уметничку елиту. Елита вуче земљу, друштво, развој ка напретку и будућности. Потпуно је суманута ситуација како кука да нема подршку, а при том све чини да ту елиту учини поданичком и вређа је", оцењује Вученић.

Она подсећа на колумну Ранка Пивљанина, објављену прошле недеље у Блицу, у којој Пивљанин каже да смо дотакли апсурд.

"Када прочитате текст 'Плебс и елита' или немате шта да кажете, можете или да се смејете, или да заплачете или да одмахнете руком и кажете то је то", иситче Вученић.

Објашњава да се континуирано понављају теме које стоје у фиокама, а које се по потреби извлаче како би се затрпала нека претходна тема и тако се ниједна не завршава нити институционално решава.

"Имам утисак да власт и опозиција намерно унапред рачунају да институције у овој земљи не раде, да почивају на индивидуалној храбрости појединаца у њима и да неће та тема бити никада институционално одговорена, већ да је у функцији неке дневне битке", објашњава гошна Новог дана.

Када је у питању слобода медија, коју је опозиција поставила као услов за излазак на парламентарне изборе, Вучинић каже да слобода медија у Србији никада није постојала, већ да је била само мало гора, или само мало боља. Додаје да су медији од стране сваке власти доживљавани као средство пропаганде, а да је то сада попримило екстремне размере.

"Мислим да опозиција суштински не разуме слободу медија. Да ли то за њих значи да неће сви медији морати да користе повереника за информације од јавног значаја како би добили неке баналне информације, нешто баналније уговора заБеоград на води или уговора са Французима за аеродром? Да ли то значи да ће Бошко Обрадовић трпети критику на његове крајње конзервативне ставове о породици или ће ићи да кади Београд после Прајде? То 'ја сам за слободу медија' је као када мис света каже 'ја сам за мир у свету'. Флоскула која може да значи много, али не значи ништа", истиче Вученић. 

Додаје да медији и новинари морају да имају принципијелан одснос према свима, а да политичари и новинари нису на истој страни.

"Ми смо на страни друштва. Ми смо грађани који нешто питају", рекла је Вученић.

Видети још: 

Александар Вучић: Ауторски текст за „Политику“ - „Елита и плебс“

(Н1)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]