Даница Шантић: Први пут у новијој историји Србија има мање од седам милиона становника, сваке године губимо 37.000 становника

 Иако се протеклих пар година у Србији рађа више деце, сваке године губимо на десетине хиљада становника. Демограф Даница Шантић каже за РТС да у Србији тренутно живи мање од седам милона становника.

Шантићева наводи да већ две године траје лагани тренд раста броја новорођених беба – 2016. и 2017. око 160, а за 2018. се очекује и мало већи број.

"То је добро али нје довољно јер је број умрлих из године у годину све већи. Србија се сваке године губи 37.000 становника", указује Шантићева.

Према последњим подацима Завода за статистику у Србији живи мање од седам милиона становника, што није забележено у новијој историји

Шантићева наводи да према последњим подацима Завода за статистику у Србији живи мање од седам милиона становника, што није забележено у новијој историји.

Прошле године рођено је 63.000 беба, док је 103.000 људи умрло што је тренд у целом региону, каже Шантићева.

Прогнозе Уједињених нација говоре да ће се у најгорој ситуацији наћи Бугарска која ће до 2040. изгубити 40 одсто станвништва.

Како истиче, процес старења је још један фактор јер се живи дуже него пре.

"Друштва не знају шта ће са старим становништвом. Јапан је први пут у историји одлучио је да отвори врата имигрантима - нема довољно новорођених беба и радно способних људи, а стопа смртности је висока", каже Шантићева.

Просечна старост у Србији је 43 године и 1,48 деце просек је по брачном пару.

Шантићева указује да је Србија је једна од држава са најстаријим становништвом на свету, новодећи као контраст пример Африке са просечном старошћу становништва од 19 година.

Према њенимм речима, Србији је потрабан просек од 2,1 рођеног детета да би се одржала проста репродукција, само да би се остало на тренутном нивоу.

"Ти проблеми су вишедеценијски – негативни природни прираштај у Војовдини траје од 1989. године. Београд је једини регион у Србији који бележи пораст броја становника само захваљујући досељавању, а ниједна београдска општина нема позитиван природни прираштај", наглашава Шантићева.

Високa смртност у јануару – хладноћа и неумереност у јелу и пићу

Кардиоваскуларне болести годишње "потпишу" више од 52.000 умрлица што нашу земљу сврстава на неславно треће место у Европи одмах после Русије и Украјине.

Кардиолог Миљко Ристић каже за РТС да се Србија по броју наизменично смењује са Украјином на другом, односно трећем месту, док Руси држе неприкосновено прво место.

Указује да су узрок 55 одсто смрти болести срца и крвних судова.

"Хладноћа изазива додатно сужење крвних судова, нарочито код пацијената са ангином пекторис", додаје Ристић.

Разлог да највише грађана Србије умре током јануара, Ристић види у сезони слава на којима се неумерено једе и пије.

(РТС)