Данас: Због неслагања Груевског и представника Албанаца око статуса албанског језика, могући нови избори у Македонији

Уколико мандатар за састав нове македонске владе Никола Груевски и шеф најјаче албанске странке у Македонији Али Ахмети остану при условима за међусобне преговоре које су обнародовали дугогодишњој коалицији ВМРО-ДПМНЕ и ДУИ је крај.

- Уколико до тога дође, питање је да ли ће македонски председник Ђорђе Иванов мандат за састав владе дати лидеру СДСМ Зорану Заеву или ће се одмах ићи на нове парламентарне изборе, а ако мандат да Заеву, питање је да ли ће он прихватити први албански услов, пошто се око другог са Албанцима већ слаже, или ће се тада ићи на нове парламентарне изборе.

У Македонији је досад постојао принцип да владу, без обзира на изборне резултате, праве најјача странка етничких Македонаца и најјача странка етничких Албанаца. То су од доласка Груевског па до данас ВМРО-ДПМНЕ и ДУИ. Те две странке, према броју освојених мандата (51 + 10), могу и сада направити владину већину али, најминималнију могућу.

Али, Демократска унија за интеграцију, која је објавила својих седам услова за улазак у македонску владину коалицију, у међувремену је истакла да од два од тих услова никако неће одустати. Али Ахмети инсистира на македонско-албанској двојезичности на целој територији Македоније и на продужењу мандата Специјалног јавног тужилаштва. Он тек очекује позив на разговоре од Груевског, који је већ саопштио да баш те две ствари ВМРО-ДПМНЕ не може никако прихватити: промену устава која је услов за увођење двојезичности и продужење мандата Специјалног јавног тужилаштва.

Уколико би албански захтев био усвојен, двојезичност би се односила и на делове источне Македоније у којима је број Албанаца незнатан, што македонска страна наводи као парадоксалну страну албанског захтева. Лидер СДСМ Зоран Заев давао је током готово двогодишње македонске политичке кризе изјаве и у прилог језичких решења која би можда његове преговоре са албанским партнерима учинила лакшим за евентуалне компромисе него што је то, засад, случај са Груевским.

Специјално јавно тужилаштво, које је основано да истражи евентуална кривична дела откривена прислушкивањем, имало је, према договору из Пржина из јуна 2015. године, мандат од 18 месеци, па је тај мандат договором две македонске и две албанске странке продужен за још три месеца. Сем свих албанских партија продужење мандата СЈО тражи и Социјалдемократски савез Македоније, који је материјалима о прислушкивању формирање тог тужилаштва испровоцирао. Није сасвим јасно на каквом продужењу мандата СЈО ће инсистирати ДУИ пошто се у јавности појављују и предлози да то тужилаштво постане уставна категорија или да његов мандат траје све до учлањења Македоније у НАТО. Према садашњем реду вожње, СЈО би до средине марта ове године требало да подигне оптужнице за предмете које је преузело од Основног јавног тужилаштва, а до јуна да подигне оптужнице за евентуална кривична дела разоткривена материјалима о прислушкивању.

Да би до било каквог продужења мандата СЈО дошло потребна је двотрећинска већина у парламенту Македоније, а она није могућа без ВМРО - ДПМНЕ. После њеног шефа Николе Груевског категорично противљење том продужењу објавио је и македонски министар иностраних послова Никола Попоски у интервјуу италијанском листу "Ла верита". Попоски је рекао да СЈО међународној заједници служи само као дугме за притискање на политички непослушне и да ВМРО-ДПМНЕ продужење мандата тог тужилаштва неће прихватити.

Млади македонски министар се придружио обрачуну своје странке са светским милијардером и финансијером светске мреже невладиних организација Џорџом Соросом. Он је за италијански лист рекао да је Сорос од почетка своје активности у Македонији ту уложио око 60 милиона долара или око пет милиона долара годишње, што је, рекао је Попоски, више него што је Македонија успела да обезбеди за здравствене и пројекте радног оспособљавања. Попоски је рекао да 90 одсто средстава која из иностранства долазе за финансирање невладиног сектора долазе из једног, Соросовог, извора. Ако се томе дода да се велики део тих невладиних организација, под фирмом хуманитарне, у ствари бави политичком делатношћу, јасно је да то ниједна суверена држава не може да прихвати, рекао је Попоски.

(Н1)