четвртак, 01. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Вучић и Републички завод за статистику најављивали раст од један, а завршили с падом од 6,5 одсто
Хроника

Данас: Вучић и Републички завод за статистику најављивали раст од један, а завршили с падом од 6,5 одсто

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 05. август 2020.

Републички завод за статистику из непознатих разлога вратио се објављивању флеш оцене кварталног бруто домаћег производа од чега је одустао пре годину дана тврдећи да се злоупотребљава и јуче саопштио да је у другом тромесечју ове године БДП смањен за 6,5 одсто у односу на исти период 2019. године.

Томе је вероватно допринело што су председник Србије и председница владе неколико дана раније већ увелико користили ове бројке представљајући економске резултате владе.

Елем, пад економске активности од 6,5 одсто у једном тромесечју је, звучи невероватно, чак и добар резултат с обзиром да је пад БДП-а у ЕУ на основи флеш оцена десетак земаља био чак 14,4 одсто.

Према овим подацима само Литванија је имала мањи пад у периоду од априла до јуна -3,7 одсто, док је следећа била Летонија са -9,7 одсто.

Дакле, поставља се питање колико је овај резултат добар, односно лош. Пре неколико месеци када су објављивани подаци за прво тромесечје, на крилима раста од пет одсто, директор РЗС Миладин Ковачевић је гостујући на јавном сервису изјавио да би у другом тромесечју привреда могла расти један одсто, да би на крају године била на нули у односу на претходну годину.

Председник Александар Вучић је у истом периоду оценио да „верује да ће и други квартал, иако у априлу ништа није радило, бити са малим минусом, а можда и не, иако су процене биле минус седам, осам одсто“.

С обзиром да друго тромесечје обухвата април када мало шта да је радило, Владимир Глигоров, сарадник у Бечком институту за међународне економске студије, каже да је то релативно мали пад, „али је скуп јер је дошао уз поновљени епидемијски талас и не мали број смртних случајева. То ће имати и негативне последице по трећи квартал, а ризикује се и четврти“.

Да би се оценили ефекти епидемије, према његовим речима, могућа су три приступа.

„Ако се упореде 2020. са 2019, то би онда, уз веома високу стопу раста у првом кварталу вероватно и уз брзи раст у другој половини прошле године, и посебно у четвртом кварталу вероватно довело до пада производње од око четири одсто. А ако се одужи садашње епидемиолошко стање, а можда и погорша на јесен, онда можда и до пада од пет посто, а зависиће и од јавних финансија.“

Уколико би се поредила економска активност током пандемије са онима пре пандемије, рецимо последња три квартала прошле године и први квартал ове са истим периодом ове и наредне године, ефекат би могао бити према његовој процени, пад од око шест одсто. Трећи начин је да се раст ове године упореди са потенцијалним растом прошле године и онда би се дошло до пада од три-четири одсто.

„Коначно могло би се оценити који би био исход да је епидемија стављена под контролу рецимо после преласка из карантинског режима на онај са маскама, ограниченим окупљањима и смањеним политичким активностима. Пад у другом кварталу би био дубљи, али би опоравак био бржи. И што је много важније одрживији и јефтинији и у новцу и у људским животима. Тада би вероватно рецесија завршила негде на око три одсто губитка, и то све имајући у виду веома високу основу из прошле године. Власти су изабрале ово што се сада одвија да би се учврстиле. Тако да ће трошак бити већи, а за стабилност ћемо да видимо“, оцењује Глигоров.

Резултат привреде у другом тромесечју, а посебно опоравак индустријске производње у јуну изгледа да је представљао изненађење за представнике државе.

Премијерка је истакла да је у пројекцијама најјачег удара кризе планиран пад од чак 14,5 одсто, затим се пројекција ублажила на 11,1 одсто. Пре неколико недеља председник је поменуо пад од 9,9 одсто, да бисмо стигли до минус 6,5 одсто. Са растом од 5,1 одсто у првом тромесечју долазимо до пада од 0,9 одсто за цело полугодиште.

Међутим, рачунски гледано долази нам тешко време, јер је привредни раст прошле године у првом полугођу био прилично низак, на нивоу 2,7 одсто да би у другој половини године скочио на 5,5 одсто (4,8 одсто у трећем и 6,2 одсто у четвртом тромесечју).

Иван Николић, уредник Макроекономских анализа и трендова, истиче да је ово тек флеш оцена и да очекује да резултат буде још и бољи када сви подаци пристигну и када се крајем августа буде давала коначна оцена БДП-а у другом тромесечју.

„Сада улазимо у период са знатно вишом базом из прошле године и биће веома изазовно задржати економску активност на прошлогодишњем нивоу. Ако бисмо задржали овај ниво производње, онда би то значило пад од око три одсто и претпостављам да је ММФ на то рачунао код своје пројекције“, истиче Николић.

Он напомиње да ће посебно бити тешко да грађевинарство достигне тај ниво активности јер је у другој половини прошле године порасло за чак 42 одсто у односу на исти период претходне године и то пре свега због изградње гасовода Турски ток.

„Ако индустрија настави активност из јуна (раст у односу на мај 9,5 одсто, а у односу на јун 2019. раст од 2,5 одсто), уз пољопривреду која ће већ извесно бити добра, постоји шанса да се компензује грађевинарство и да на крају године будемо на нули у односу на прошлу годину. На БДП ће негативно утицати индиректни порези, пре свега ПДВ који ће бити мањи него прошле године. Туризам који је највише погођен чини свега 1,4 одсто БДП-а па је његов ефекат мали“, оцењује Николић додајући да ће ипак много зависити и од опоравка региона и Европе.

Занимљиво је да ће ово бити трећа добра пољопривредна година заредом, а према речима Николића, никада се није десило да после одличне године дође још боља.

За економисту Сашу Ђоговића, аутора „Макроекономских кретања у Србији“, нема дилеме да ћемо ове године имати рецесију и то резултат из другог квартала ништа не мења.

„Пољопривреда ће ублажити пад, у грађевинарству има великих пројеката па не верујем да ће оно допринети паду, али скоро све остало хоће. То неће бити довољно да надокнади пад у индустрији, саобраћају, туризму, услугама… Колико год говорио о расту од нула одсто, шта год то било. Такође, треба очекивати и пад БДП-а у првом тромесечју следеће године због доброг првог квартала ове године, а онда од пролећа опоравак. За разлику од других земаља које ће имати велики пад, па онда велики раст, тзв. В облик опоравка, код нас ће бити блажи пад, а онда и блажи раст следеће године“, оцењује Ђоговић.

Због блокаде више људи у Србији, већа потрошња

Огроман раст је забележен у јуну у промету на мало од чак 11,5 одсто у односу на исти период прошле године. Стручњаци то објашњавају тиме што је много више људи у Србији у овом периоду него ранијих година пошто се не може нигде путовати. То повлачи већу потрошњу у малопродаји, а посредно се одражава и на прехрамбену индустрију која је у јуну повећана за 6,3 одсто у односу на јун лане.

У јуну су још и производња деривата нафте (+44 одсто) и производња рачунара и електронских производа (+45,7 одсто) забележили велики раст. С друге стране аутоиндустрија се налази у огромним проблемима на нивоу од 53 одсто прошлогодишње јунске производње. Производња основних метала је смањена за 15 одсто у јуну међугодишње, али ово ће се тек осетити у јулским подацима пошто је 5. јула угашена друга висока пећ у железари у Смедереву.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер