петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Упркос Вучићевим обећањима, данас готово да нема функционера и посланика СНС који има само једну функцију; ова пракса је у супротности и са законом
Хроника

Данас: Упркос Вучићевим обећањима, данас готово да нема функционера и посланика СНС који има само једну функцију; ова пракса је у супротности и са законом

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 11. јул 2018.

Када је пре четири године Александар Вучић, тада премијер Србије, покренуо иницијативу да се политички функционери одрекну дуплих функција, Главни одбор Српске напредне странке одмах је запретио својим функционерима да ако се не одрекну дуплих функција и не скину „са грбаче народу“, биће искључени из странке, подсећа лист Данас.

Тада је и четворо напредњака – Владимир Ђукановић, Зоран Бабић, Јана Љубичић и Дејан Ђурђевић пожурило са оставкама, како би дали другима пример. Но, комплетна и громогласно најављивана акција одрицања од дуплих функција завршена је са те четири оставке, тако да данас готово и да нема функционера СНС који имају само једну функцију.

Иако је посланик СНС Владимир Ђукановић међу првима поднео оставку на функцију председника Скупштине Државне лутрије Србије пре четири године, објашњавајући да је то део „његове моралне обавезе, без обзира на то што је у Лутрији остварио изузетне резултате“, недавно је од Административног одбора Скупштине Србије затражио сагласност за обављање нове функције. У питању је функција – члан Надзорног одбора у предузећу Јунет интернешенел, а на предлог Телекома Србије. И, наравно, сагласност је добио, као и сви остали посланици власти који су то тражили.

За протекле две године, колико траје актуелни сазив српског парламента, на дневни ред Административног одбора стигло је око 50 захтева и сви су редом одобрени. Тако је напредњак, посланик Александар Марковић тражио одобрење за обављање функције представника Србије као акционара у новинарско издавачком предузећу „Борба ад“ Београд. Марковићу је то трећа функција, јер је већ извесно време и члан управног одбора СРЦ „Ташмајдан“, где, како пише на сајту Отвореног парламента, месечно инкасира 18.000 динара, уз наравно посланичку плату.

„Чуди ме именовање колеге Марковића у новинарском издавачком предузећу. Није то противзаконито, али треба да размислимо да ли одбор треба по аутоматизму да даје одобрење, јер се све свело на формалност и свакодневно кршење закона. Закон каже да само изузетно функционер може да обавља две функције. Код нас је то правило и није било седнице одбора на којој није дато позитивно мишљење. Замислите ситуацију у којој посланица СНС Александра Томић тражи сагласност за обављање друге функције јер забога има сазнања да ће бити именована на другу функцију“, објашњава посланица ДС Александра Јерков и додаје да су неки посланици власти чак тражили одобрење и да буду телевизијски водитељи. У питању је Иван Бауер, посланик СДПС, који, како тврде саговорници Данаса, већ обавља две функције – као члан Савета Акционарског фонда Београд и председник Одбора директора ПД „Омољица“ Панчево. Сагласност за обављање друге функције тражили су и напредњаци Драгана Костић, Жарко Мићин, Душица Стојковић, а одобрење је прошле године добила и председница парламента Маја Гојковић.

„Гојковићева је у знак захвалности извршне власти за унижавање ауторитета Народне скупштине у јавности, прошле године добила дозволу да, поред председнице парламента, буде и председница Управног одбора Агенције за јонизујуће зрачење и нуклеарну сигурност Србије. На тој позицији следује јој апанажа од око 45.000 динара, поред плате коју прима у Народној скупштини“ , каже Бранка Стаменковић за Данас и додаје да су све до јуна 2016. захтеви за дупле функције одобравани по аутоматизму, без икакве расправе, али да је ДЈБ по уласку у Скупштину први покренуо расправу о погубности такве праксе која је, уместо да буде изузетак, постала правило.

Стаменковићева, иначе посланица ДЈБ, каже да је за протекле две године на дневни ред стигло око 50 захтева, и сви су редом одобрени.

„Те захтеве по правилу подносе функционери владајуће коалиције, а те додатне функције (које су понекад чак трећа, па и четврта за истог функционера) представљају својеврсну новчану награду за њихов поданички став према Влади Србије, каже ова посланица ДЈБ, а Марија Јањушевић, посланица Двери, наводи да је Вучићево обећање да нема дуплих функција још једна у низу његових бескрупулозних лажи, једнако смешна као и изјава да је Гашић годину и по дана издржао без функције. Она напомиње и да је посебно жалосно што се напредњаци дуплим функцијама не награђују због знања, већ искључиво због партијске послушности и подсећа на случај посланице СНС Весне Ракоњац, која је за амандман на основу кога су смањене пензије награђена функцијом државног секретара у Министарству за рад. Татјана Мацура, посланица посланичке групе Слободни посланици, сматра да су дупле функције напредњацима компензација за све оно што они морају да раде у парламенту – „да гласају на звонце, да читају говоре које нису написали и подносе бесмислене амандмане“.

„Ова власт прави много грешака, а они који у томе саучествују траже начин да своје деловање наплате. Некад су те функције плаћене, а некад је то питање престижа“, истиче Мацура, а Радослав Милојичић, посланик ДС, кратко за Данас каже да је све што раде напредњаци на штету грађана, а на корист банковних рачуна њихових функционера.

Нови Закон у фиоци

„Дупле функције су и у супротности са Законом о Агенцији за борбу против корупције, која их јасно забрањује, осим у изузетним случајевима. Нажалост, владајућа коалиција се не обазире на дух у коме је тај закон писан, те ове изузетке третира као правило. Због тога је у Предлогу новог Закона о Агенцији за борбу против корупције било каква дупла функција изричито забрањена. Када га усвојимо, никакви изузеци неће бити дозвољени, јер се у пракси показало да се они злоупотребљавају као „рупа у закону“. Проблем је, пак, у томе што је тај нови предлог закона и даље у фиоци Министарства правде, иако је на јавној расправи био још 2016″, наводи Бранка Стаменковић.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер