Данас: У ЕПС-у је од 29.000 запослених четвртина радника - вишак

Ове и наредне године из ЕПС-а ће отићи око 5.000 људи, али та вест коју је изнела управа овог предузећа код синдиката је изазвала револт, јер како тамо сматрају, у Електропривреди Србије вишкова нема.

- То значи да би ЕПС требало да смањи број запослених у предузећу за око 7.500 да би имао оптималан број радника са којим би могао да обавља све своје радне задатке. Примера ради, једна од најуспешнијих електроенергетских компанија, чешки ЧЕЗ, има око 26.000 запослених, иако је дупло продуктивнији од ЕПС-а. Такође, ЧЕЗ запошљава људе у више земаља (у којима та компанија послује) док ЕПС запошљава људе само у Србији и опет има више радника него ЧЕЗ. То је потпуно нелогично и један је од најилустративнијих показатеља зашто у ЕПС-у постоје вишкови. Ти вишкови су очито већи него што ЕПС жели да призна - сматра саговорник листа Данас.

Он додаје да је очигледно да је по линији партијског запошљавања вишак најприсутнији у администрацији и да је управо то сегмент на коме се може радити на рационализацији.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже за Данас да производња струје у Србији није нарочито велика, с обзиром на далеко мањи обим индустријске активности него што је случај у економски развијеним државама, да би се могло рећи да у ЕПС нема вишкова запослених.

- Ситуација је таква да вишкови постоје, а рационализација запослених је један од предуслова, уз низ других мера које се примењују у фази реструктурирања, како би то предузеће стало на ноге. Оно што је апсолутно тачно је да ЕПС из године у годину кубури са радницима у производњи. Разлог је и тај што има све мање стручних школа за послове тог типа, а и интересовање ученика за те професије је мање него раније. Стога би свакако било лоше инсистирати да уз отпремнине из предузећа иду искључиво производни радници. Вишкове треба тражити на другој страни, међу онима који су запослени у администрацији. Ту заиста има више људи него што је потребно и у том сегменту је могуће направити рационализацију, а самим тим и потребне уштеде - наводи наш саговорник.

Он сматра да разлог за наставак политике смањења броја запослених у ЕПС-у није жеља надлежних да се ЕПС приватизује с обзиром да таква идеја не би била уперена само против интереса запослених и грађана већ и саме државе.

- Власт у Србији је свесна колико је значајна партијска контрола јавних предузећа. Другим речима приватизација ЕПС-а ће бити последња ствар на коју ће се власт одлучити. Лично сматрам да не треба ићи на ту опцију која не би била добар потез ни за потрошаче, али ни за државу - наводи он.

С друге стране, Савић разуме противљење синдикалаца у ЕПС-у покретању новог пакета који предвиђа одласке из предузећа уз отпремнине.

- Задатак синдиката и јесте да се бори за права радника, између осталог и за право да задрже своја радна места. Сматрам да ће у наредне две године доћи до додатног отпуштања радника, али ће влада и менаџмент ЕПС-а око тога водити напорне преговоре са синдикатима. Наиме, синдикалци у ЕПС-у имају ту моћ да могу да позову у учинковит штрајк и тиме ставе надлежне пред свршен чин. Синдикалци у том предузећу спадају у ред најорганизованијих као што је иначе случај и у другим јавним предузећима - наглашава Савић.

Финансијски консултант Махмуд Бушатлија каже за Данас да је систем одласка вишка запослених уз отпремнине веома лош и да фаворизује негативну селекцију.

- Када се понуде отпремнине у предузећу попут ЕПС-а, њих међу првима узму они који су и даље потребни компанији, за које је тешко наћи замену и што је најважније који су радни и способни и могу лако да нађу други посао. Када се тако поставе ствари, онда је јасно да систем отпремнина подстиче одлазак добрих радника, а у фирми оставља лоше. Конкретно, сматрам да вишкова међу запосленима у производњи у ЕПС-у нема те да вишкови могу да буду заступљени само у сектору администрације - објашњава Бушатлија.

Он додаје да главну реч у предузећима суоченим са вишковима запослених, па тако и у ЕПС-у, о томе ко ће бити прекобројан треба да има синдикат.

- Синдикати су ти који знају ко је радник, а ко нерадник, ко је потребан предузећу, а ко не, тако да би они требало да креирају политику отпуштања у ситуацијама када се то не може избећи - наводи Бушатлија.

(Данас)