Хроника

Данас: Све о вакцинама - који су ризици, да ли изазивају стерилитет, ко не треба да их прими?

Штампа
субота, 23. јануар 2021.

 Др Милош Бабић, молекуларни биолог и неуробиолог, за публикацију Наука у Србији написао је текст на основу анкете о најчешћим питањима везаним за вакцине и вакцинисање против корона вируса.

Који су ризици вакцине?

Када размишљате о вакцинама и њиховим последицама, увек имајте у виду чињеницу да је вирус постао ендемски. То значи да се толико проширио, да не постоји шанса да се не заразите, уколико не будете вакцинисани. Другим речима, ако имунитет не стекнете кроз вакцинацију, стећићете га кроз инфекцију.

Зато, право питање није: „Који су ризици вакцине?“, већ, „Да ли је већи ризик од вакцине или од вируса?“

Ризици вируса су познати: шанса за смртни исход, дуготрајне последице по срце, плућа, бубреге, оштећења мозга, психоза, депресија, дуготрајни замор.

У великој научној студији која је прошле недеље изашла у Великој Британији, скоро једна трећина људи који су прележали корона вирус је захтевала болничку негу због последица које су се појавиле у месецима након опоравка од корона вируса.

Ниједна од вакцина нема последице, чак ни теоријски, које би по својој озбиљности могле бити близу онима које може имати корона вирус.

Зашто се диже “паника” око вакцинације против корона вируса кад је смртност тако мала у процентима?

Ризик од корона вируса не можете проценити тиме што ћете навести проценат смртности. Дугорочни ефекти, оштећена плућа, срца, мозга, бубрега и других органа су у ствари први проблем о којем ћемо тек сазнавати када прође епидемија.

Други велики проблем јесте пребукираност здравственог система Цовид-19 пацијентима којима је потребна болничка нега. То, између осталог значи да за остале пацијенте који пате од других болести и повреда нема места или довољно здравствених радника.

Да ли РНК вакцине могу изменити генетски код? Да ли се ради о некој “генској шифри?”

Ова веома популарна, а нетачна вест се већ дуго шири у различитим медијима. Време је да је већ једном затворимо као тему.

Прво је важно разумети две ствари:

1. Вакцине никако не могу да измене наше гене, јер да могу, то би радила и већина вируса.

2. РНК није исто што и ДНК.

У оквиру ћелије постоји низ РНК молекула који врше разне функције. Између осталих се у нуклеусу (једру) налазе и разни некодирајући РНК молекули, са специјалним хемијским изменама, који утичу на активност, регулацију, и организацију генома.

Ниједан од тих РНК молекула се не уграђује у геном. Наши молекули мРНК, на основу којих се производе протеини, се стално транскриптују и избацују из једра у ћелију.

Ниједан од тих мРНК молекула се неће вратити назад и уградити у геном. Исто важи и за вирусну РНК (када ћелију инфицира вирус) – јер би иначе наш геном био испуњен комадићима РНК из свих вируса који су нас икад инфицирали и самим тим – уништен.

А исто важи и за вакцину: мРНК коју вакцине убацују у ћелију не улази у једро ћелије, нема функцију у односу на ДНК (јер нема ни секвенцу ни модификације који би то омогућили), и исто као и све друге РНК не може да се угради у геном.

Која је ефикасност вакцина, и шта то заправо значи?

Ефикасност означава вероватноћу да вакцина спречи заразу вирусом. Та цифра може да варира у зависности од вакцине.  Изузетно важно је разумети да по тренутним извештајима све вакцине спречавају тешке облике болести.

У доњој табели су информације о свим вакцинама које су најављене да ће бити на нашем тржишту.

На којим подацима се заснивају наведене цифре?

Потпуни подаци (све 3 фазе истраживања) су објављени за Пфизер-БиоНТек, Модерна, и АстраЗенеца вакцине (подаци 1, подаци 2, подаци 3). Детаљи су отворено стављени на анализу научницима из свих делова света.

Делимични подаци о ефикасности Спутник В су дати у извештајима за штампу, али потпуни подаци нису објављени у научној литератури.

Подаци о делотворности Синофарм вакцина нису објављени. Процена се заснива на делимичним извештајима у штампи, и није дата научницима на увид.

Приметили смо да се мешају Синофарм и Синовац вакцине које долазе из Кине, јер им је слично име. За Синовац вакцину су објављени подаци да је само 50 одсто ефикасна. Србија је увезла Синофарм вакцину.

Да ли је Фајзерова вакцина и даље у фази испитивања и да ли смо самим тим и ми учесници у клиничкој студији?

Као што смо навели у претходном питању, све неопходне фазе испитивања су завршене и ниједна вакцина не би могла бити одобрена да није прошла све фазе.

Пошто се много говори и о томе како је ово “нова, непроверена технологија” вреди поменути и да је много студија рађено на мРНК вакцинама у току претходне деценије – у плану је било да се та технологија употреби за нову генерацију вакцина против грипа. Цовид-19 је значајно убрзао развој, али технологија је већ била на ивици употребе и пре новог вируса. (извор 1, извор 2, извор 3)

Колико дуго траје имунитет стекнут вакцинисањем?

Према тренутним резултатима, имунитет стечен вакцинисањем стабилан је до годину дана. Очекује се да ће трајати више година, али то није сигурно и потребно је да буде показано у пракси.

Ко не треба да се вакцинише?

• Особе које пате од акутних болести (имају текућу инфекцију или тешку повреду од које се опорављају).

• Особе које су под надзором лекара, и којима је лекар саветовао да се не вакцинишу због терапије коју узимају.

• Веома стари људи, врло крхког здравља.

о Све вакцине могу да изазову температуру, мучнину, и сличне симптоме (то је знак да ваш имуни систем почиње да се брани и ствара антитела).

о Ако је особа толико лошег здравља да би им и такви симптоми угрозили живот, вакцину је боље заобићи. (Из оваквих случајева долази и тренутна прича о смртима након вакцинације у Норвешкој.)

Уколико имате било какву здравствену дијагнозу (на пример, дијабетес), обавезно се консултујте са својим лекаром о примању вакцине.

Коју вакцину треба да бирају људи који имају одређена обољења или алергије?

• Особе које су имале анафилаксу (тешку алергију због које је било потребно болничко лечење) не треба да примају Пфизер-БиоНТецх или Модерна вакцине.

• Особе на терапији против аутоимуних болести, као и особе које узимају стероиде, треба да консултују свог лекара специјалисту по питању избора вакцине.

• У свим осталим случајевима, разлике између вакцина су мале. Разлике у ефикасности постоје, али ризик од вируса и дугорочних последица инфекције је далеко већи фактор у одлучивању. Много је боље имати делимичну заштиту него ризиковати инфекцију без заштите док се чека примање “савршене” вакцине.

Особе које су прележале Цовид-19?

Код овог вируса, имунитет који остаје после болести је генерално мањи и слабији него после вакцинације. Разлози су комплексни и још увек непотпуно познати, мада је јасно да важну улогу играју механизми којима вирус омета имуни систем. Отуд, препоручљиво је да се ова популација ипак вакцинише.

Вреди приметити да људи који су прележали вирус имају делимичан имунитет. Смислено је сачекати да се прво незаштићени људи вакцинишу, а да они који су прележали узму вакцину касније.

Труднице и дојиље?

Вирус представља већи ризик за труднице – већа је шанса обољевања, и већа је шанса да се добије тежи облик болести. Терапија која се даје за теже облике није добра за дете у развоју.

Истовремено, вакцине нису испитане довољно током трудноће. Тренутно, различита светска удружења гинеколога и акушера се не слажу по овом питању. Америчке групе саветују да се труднице вакцинишу, док Енглеске не дају одговор ни за ни против. Ниједна агенција, за сада, не саветује против вакцинације у току трудноће.

Према подацима које је колегиница, докторанткиња биомедицинских наука, Исидора Станковић објавила, на основу тренутних сазнања која има амерички ЦДЦ (Центар за контролу и превенцију заразних болести) научници верују да мРНК вакцина не представља опасност за труднице. Труднице и дојиље нису укључивање у клиничка тестирања вакцине, али је током истраживања које су спровели Пфизер и Модерна 36 жена остало у другом стању (након примања вакцине или плацеба).

Али уз све то, студије нису завршене, и ми не можемо овде да дамо јасан и чврст научни савет. За сада, свако мора сам да бира који ризик да на себе преузима. У овом случају је неопходно да се консултујете са својим лекаром. Нема разлика између вакцина по овом питању. Ако се одлучите за вакцинацију, не може се рећи да је било која од вакцина боља или лошија од других.

Што се тиче дојиља, резултати су јаснији. Научници сматрају да мРНК вакцине не представљају ризик за дојиље и новородјенче, и ЦДЦ препоручује здравственим радницама које доје да приме вакцину. Узимајући у обзир постојеће податке о свим претходним вакцинама, дојење не представља препреку за вакцинацију.

Жене које планирају трудноћу?

Студије на животињама су показале да није било нежељених ефеката у вези репродукције, развића фетуса и постнаталног развића.

Најједноставнији приступ је да се уради тест трудноће пре вакцинације. Уколико је негативан, избегавајте могућност зачетка трудноће у току две недеље након примања вакцине. Вакцину је посебно важно примити у овој ситуацији, пошто се у супротном улази у недовољно познат терен за труднице.

Деца и тинејџери?

Тренутно, вакцине могу да приме деца изнад 16 година старости (Пфизер-БиоНТецх) и 18 година (Модерна).

С обзиром на све веће нивое заразе и озбиљност коју видимо за млађе код нових сорти вируса, вакцинација ће вероватно бити проширена и на децу. Али не још: студије и провере су и даље у току, а ризик од вируса за децу и тинејџере је за сада и даље врло мали. Наставите да пратите ситуацију, али овде нема одлуке о којој треба бринути бар за следећих пар месеци.

Да ли вакцине изазивају стерилитет?

Вакцине не изазивају стерилитет. Ову нетачну гласину су произвела два немачка псеудонаучника, и од њих се даље ширила интернетом.

Према провереним подацима, инфекција вирусом може да оштети плодност мушкараца и то је још један разлог зашто је вакцинација потребна за заштиту против таквих утицаја корона вируса.

Као што смо горе поменули, у току Пфизер-БиоНТецх и Модерна истраживања, више од 30 жена које су учествовале је остало у другом стању, што показује да нема директних ефеката на плодност.

Колико су и како су испитане вакцине и како су “тако брзо” произведене?

Све доступне вакцине су прошле тестирање у више држава, кроз низ медицинских центара и болница. Број учесника у студијама варира од око 19,000 (Спутник В) до 43,000 (Пфизер-БиоНТецх).

У нормалним условима (када нема пандемије), процеси тестирања вакцина трају годинама или деценијама, јер се полако скупљају добровољци, а агенције за јавно здравље испитују податке по реду пријема. Такве студије коштају десетине или стотине милиона долара.

У случају ове епидемије уложена је огромна количина новца (и до десетина милијарди долара, дакле око сто пута више него обично) да би се студије организовале одмах и паралелно широм света. Успостављене су међународне сарадње како би се скупило довољно учесника (АстраЗенеца је, на пример, тестирала своју вакцину у Британији, Јужној Африци, и Бразилу у исто време). Агенције за јавно здравље су примале податке на увид чим су били готови, без чекања. Све ово је урађено да би се свет што раније могао вратити у нормалу.

Који су могући нежељени ефекти вакцина?

Ни код једне од тренутно доступних вакцина није уочен висок ниво значајних последица. За вакцине за које су објављени сви детаљи истраживања, тешки нежељени ефекти су били слични ефектима уоченим у контролној групи (која није примила вакцину).

Мање значајни нежељени ефекти који се могу јавити након вакцинације су: температура, болови у мишићима, запаљење зглоба рамена, несвестица, мучнина… Када ваш имуни систем бива стимулисан вакцином да прави антитела, наше тело верује да се бори против вируса. Тако да је нормално да организам реагује са температуром и сличним симптомима. Ови ефекти обично прођу за неколико сати.

Сви ефекти које смо навели су стотинама или хиљадама пута ређи него исти ти ефекти код заразе вирусом. Коронавирус, поврх таквих малих нуспојава, има и озбиљне нежељене ефекте који прате заразу: оштећења плућа, срца, бубрега и мозга, трајни замор (на нивоу који производи инвалидитет), могућност смрти, итд.

Да ли вакцине могу да произведу аутоимуне болести?

Аутоимуне болести значе да организам самог себе напада. За сада није примећено повећање аутоимуних болести код вакцинисаних против корона вируса. Повећање јесте уочено код оних који су га прележали.

Важно је разумети да су највећи узрочници аутоимуних болести инфекције бактеријама и вирусима, а не вакцине.

Серије оваквих инфекција производе имунолошки контекст, односно ситуацију у којој је могуће да у одређеном тренутку, у организму нешто “окине” и да од тога почне пун ток аутоимуне болести.

Код људи код којих већ постоји овакав имунолошки контекст, разне ствари могу бити окидачи. То може бити стресан период живота, још једна инфекција, а у ређим случајевима окидач могу да буду и вакцине. Међутим, ако вакцина може да буде окидач, вирус ће засигурно бити још снажнији – тако да је чак и у том случају боље вакцинисати се него заразити се.

Пошто су вируси и друге инфекције узроци великог броја аутоимуних проблема, вакцинације генерално смањују вероватноћу оваквих болести.

Према тренутним подацима, можемо очекивати мањи ниво аутоимуних болести у будућности код вакцинисаних него код заражених. (истраживање 1, истраживање 2)

“Чуо сам на Интернету да вакцине изазивају (убаците име болести или проблема)?”

Имајте у виду да се сада свака болест или смрт која се деси након вакцине приписује вакцини, а то није директно повезано.

Као конкретан пример како се ово догађа, можемо узети болест по имену Идиопатска Тромобоцитичка Пурпура (ИТП). Ово је озбиљна аутоимуна болест, смртоносна у отприлике један одсто случајева. Такође је и ретка: на сваких милион људи у Америци се дешава по једна дијагноза ИТП сваких два до три дана. Шта ово значи?

Можемо узети пример руковања. Ако узмете било којих милион људи и са њима се рукујете – имаћете пар случајеа који ће дан или два након тог руковања добити ИТП, и још случајева током следеће две недеље. Наравно, нико неће рећи да је ИТП последица тог руковања. Али ако се човек вакцинише, па неколико дана касније добије ИТП, то ће се појавити у медијима са насловом “човек добио ИТП након вакцине!”

Сада узмите и на то додајте све друге ретке болести, па онда поврх тога све болести које нису ретке, и видећете да не можемо стављати знак једнакости између болести и вакцинација. Потребни су подаци да ли код вакцинисаних заиста има више неке одређене болести него код невакцинисаних. За сада, то не видимо ни за једну озбиљну болест. Једина разлика је што вакцинисани мање добијају Цовид-19.

Како су вакцине расподељене, када ће бити доступне, како се дистрибуирају? Да ли ће вакцине имати исти третман или ће са неком моћи да се путује у више земаља?

За почетак, уколико вам је доступна било која од тренутно одобрених вакцина – наш је савет да се одлучите за вакцинацију. На тај начин се значајно смањује број оних који могу да се заразе, што смањује број мутација и што, на крају крајева, зауставља и саму пандемију.

Доступност вакцина зависи од међународних договора и уговора које државе склапају са компанијама директно. Расподела и дистрибуција су питања унутрашње организације сваке државе.

Третман вакцина такође зависи од политичких договора више него од науке. Осим за вакцине са јако ниском ефикасношћу, нема научних разлога за таква ограничења.

Ово су уопштени одговори, али боље овде не можемо да дамо. Аутори овог текста нису ни политичари ни економисти, тако да су ово питања ван нашег домена експертизе.

Када се вакцинишем да ли могу одмах да се вратим “нормалном живљењу” (без маске, дистанцирања и слично)?

Одговор је не. Вакцина није магични штапић. Морате да дате времена организму да развије имунитет и да се причувате још минимум месец и по дана (вакцинација, ревакцинација и период за развој имунитета). Другим речима, наставите да носите маску, избегавате затворене просторе, блиске контакте са људима, и перите руке. Пун имунитет ћете стећи тек након што прођу две недеље након друге дозе вакцине.

(Данас)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]