Danas: Sve aktuelnije pitanje energetske bezbednosti Srbije, Bugari kasne sa izgradnjom gasovoda, a približavanjem 1. januara 2020. ističe ugovor o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu

Približavanjem 1. januara 2020. godine sve je aktuelnije pitanje energetske bezbednosti Srbije s obzirom na to da krajem ove godine ističe dugogodišnji ugovor o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu, što je i jedina ruta kojom gas direktno stiže u Srbiju.

I na prekjučerašnjem sastanku predsednika Srbije i Rusije, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina u Sočiju, snabdevanje gasom je bila tema, sa posebnim osvrtom na Turski tok.

Srbija bi trebalo do kraja godine da završi izgradnju gasovoda od Bugarske do mađarske granice kako je i bilo dogovoreno, ali radovi kroz Bugarsku od Turskog toka do Srbije su u velikom zaostatku. Na ovo se osvrnuo i Putin.

– Mi smo spremni. Srpski deo gasovoda od granice Bugarske do Mađarske skoro je spreman, 90 odsto je već postavljeno. Pitanje je u tranzitnim stanicama, ali ono što mi vidimo, bez obzira na brojna uveravanja i molbe ruske strane, jeste da se obezbedi isporuka kroz Tursku i Bugarsku. Vidimo da bugarska strana svesno odugovlači realizaciju projekta na svojoj teritoriji – rekao je ruski predsednik i dodao da se Rusija više puta obraćala Bugarskoj da realizuje Turski tok, ali da bugarsko rukovodstvo „verovatno pod pritiskom, ne žuri sa tim“. „Videćemo kako će se dalje realizovati taj projekat na bugarskoj teritoriji. Ako bugarsko rukovodstvo ne želi taj tok, mi ćemo naći druge mogućnosti na jugu Evrope“, zapretio je Putin. Nije se dugo čekalo na odgovor bugarskog premijera Bojka Borisova, koji je kašnjenje objasnio procedurama koje od njih zahteva članstvo u EU.

– Mi nismo ni Srbija, ni Rusija, ni Turska. Imali smo procedure i tendere, što je odobrila Evropska komisija. Da je reč bila o Srbiji ili Turskoj, izvođač bi bio izabran bez tendera. A Bugarska poštuje procedure – rekao je Borisov u intervjuu za lokalnu televiziju bTV dodajući da je već iskopano oko 150 kilometara i da se postavljaju cevi tempom od oko pet kilometara dnevno pozvavši Putina da se sam uveri u brzinu radova.

Nakon sastanka sa Putinom vučić je rekao da se razgovaralo o kupovinama dodatnih količina gasa i da je dobio uveravanja da će Srbija moći da nabavlja taj energent i sa teritorije nekih drugih zemalja i da sa izvesnošću može da čeka prvi i drugi kvartal sledeće godine, bez obzira na to kako će teći razgovori između Rusije i Ukrajine.

Ljubinko Savić, viši savetnik u Privrednoj komori Srbije, navodi u pisanom odgovoru za Danas da ukoliko dođe do prekida tranzita kroz Ukrajinu, postoje neki alternativni pravci.

– Alternativa svakako postoji, mada nešto nepovoljnija, duži transport, zatim tu je i pitanje slobodnih kapaciteta na tim pravcima. Trenutna alternativa su u prvom redu tranzitni pravci preko Belorusije, Poljske i Slovačke i drugi pravac je Severni tok 1. Pored direktnog snabdevanja ruskim gasom preko ova dva pravca, postoji i mogućnost snabdevanja prirodnim gasom u kriznim situacijama iz podzemnih skladišta prirodnog gasa u Evropi, u prvom redu podzemnog skladišta koja postoje u Austriji (Baumgarten), Slovačkoj ili Mađarskoj, gde su uskladištene velike količine prirodnog gasa. Pored toga, sa domaćom proizvodnjom i proizvodnjom iz Podzemnog skladišta Banatski Dvor, Srbija je obezbeđena potrebnim količinama gasa za potrošnju prioritetnih kupaca u zimskom periodu – napominje Savić.

On dodaje da je sve veća zainteresovanost industrije za priključenje na gasovodnu mrežu, a pojedine industrije koje se nalaze van distributivnih područja pribegavaju varijanti korišćenja CNG (komprimovanog prirodnog gasa) kao energetski najpouzdanijeg i najefikasnijeg energenta, a značajna su ulaganja u proširenje distributivnog sistema u centralnoj, južnoj i jugozapadnoj Srbiji gde se očekuju novi potrošači.

Međutim, stručnjaci smatraju da je gasna igra u Evropi završena. Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže da je izgradnjom Severnog toka 1, kao i privođenjem kraju Severnog toka 2, zatim izgradnjom TANAP-a (Transanadolijski gasovod) i na kraju Turskog toka Ukrajina izgubila svu ucenjivačku moć protiv Rusije i da će sasvim sigurno sklopiti novi dogovor.

– Rusi nude Ukrajini jednogodišnji ugovor, a Ukrajinci traže dugogodišnje ugovore o tranzitu, ali ne sumnjam da će se dogovoriti. U trenutku kada su Nemačka i Rusija našli zajednički interes za snabdevanje gasom, gasna igra je završena. Izjave Putina kojima preti Bugarskoj da će izmestiti čvorište Turskog toka je više za unutrašnju upotrebu. Iako Bugari, verovatno pod pritiskom, jesu upropastili Južni tok koji je bio četiri puta veći od Turskog toka i od kog bi imali daleko veće prihode od tranzita, kao i izgradnju nuklearne elektrane u Belenama, ipak grade Turski tok i završiće ga sledeće godine – napominje Zdravković dodajući i da bez ukrajinskog gasovoda skladišta u Evropi, kao i Severni tok 1 čijeg se tek pola kapaciteta koristi mogu obezbediti snabdevanje tokom zime.

Inače Turski tok čine dve cevi kapaciteta po 15,75 milijardi kubnih metara, od kojih je jedna namenjena Turskoj, a druga Južnoj i Jugoistočnoj Evropi.

Gradiće se nova skladišta

Nedavno je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio da je skladište Banatskog Dvora spremno i da ima 550 miliona kubika gasa, mada je kapacitet 450 miliona. On je najavio i proširenje kapaciteta skladišta na 750 miliona kubnih metara, kao i izgradnju novog skladišta kod Itebeja.

Srbija godišnje troši 2,5 milijardi kubika gasa

Godišnja potrošnja gasa u Srbiji je oko 2,5 milijarde kubnih metara, a prema podacima Gasproma u Srbiju je prošle godine izvezeno 2,15 milijardi kubika. Kako objašnjava Ljubinko Savić, potrošnja gasa zavisi pre svega od temperature i broja hladnih dana tokom zime. Eventualni rast potrošnje, prema njegovim rečima, zavisi od industrijalizacije, razvoja distributivne gasne mreže i izgradnje novih CHP (kogeneracionih) postrojenja na prirodni gas.

(Danas)