Данас: Странци међу највећим власницима земље у Србији

Око 100.000 хектара земљишта у Србији је у рукама великих земљопоседника, после прва три домаћа бизнисмена, Матијевића, Костића и Мишковића, најкрупнији земљопоседници у Србији су компаније из Ирске, Мађарске и Хрватске

Неколицина највећих земљопоседника у Србији у својим рукама држи око 100 хиљада хектара обрадиве земље, што представља праве латифундије, за шта захвалност дугују држави која им је јефтино продала земљу некадашњих пољопривредних комбината, сматра домаћа стручна јавност.

Да међу великим земљопоседницима у Србији влада жестока борба потврђује податак да је МК група Миодрага Костића купила Викторија групу која је запала у проблеме, по цени која је за сад још увек тајна, а по свему судећи разлог преузимања је напад на позицију број 1. међу српским приватним земљопоседницима коју у овом тренутку суверено држи Петар Матијевић, власник индустрије меса „Матијевић“. Свакако је да ће оно чиме располаже Викторија група, чија је основна делатност трговина и прерада уљарица, а то је сарадња са више од 300 пољопривредних задруга и 40.000 пољопривредника и 1.300 запослених у компанијама чланицама Сојапротеин, Викторијаоил, Викторија лоџистик, Лука Бачка Паланка, Ветеринарски завод Суботица, СП лабораторија и Риботекс, и те како ојачати пољопривредну империју Миодрага Костића.

Ипак, како сада ствари стоје, Петар Матијевић је са око 35.000 хектара земље и даље највећи приватни земљопоседник у нашој земљи. Запошљава око 2.600 људи на пољопривредним пословима. Компанија којој је на челу, између осталог, поседује имања „Бездан“ и „Равница“ у Бајмоку, „Једнота“ у Ковачици, „Златица“ код Зрењанина. Осим тога Матијевић у свом власништву држи и око 1.500 хектара обрадиве земље у Хрватској.

Миодраг Костић пак у свом поседу има 30.000 хектара земље. Пољопривредно земљиште МК група има на територији општина Пожега, Вршац, Кула, Бачки Брестовац, Инђија и тако даље. Та компанија располаже са 9.000 хектара земљишта које наводњава а Костић је закупац око 30 хиљада хектара земљишта у Украјини.

Мирослав Мишковић преко своје компаније Делта аграр обрађује 14.500 хектара земље у Србији, а бави се ратарством, воћарством, сточарством и рибарством.

Четврту позицију међу приватним српским земљопоседницима држи бизнисмен Ђорђије Ницовић са само око 400 хектара. Он је поседовао знатно више земље али је већину продао, међу њима и ПИК „Бечеј“ са око 2.900 хектара земље које је од њега купио Миодраг Костић.

Међу страним компанијама највише земљишта у Србији поседује ирска компанија Балтик проперти инвестмент лимитед са 13.000 хектара земљишта, Мађарска компанија ЦБА власник око 2.650 хектара земље а Жито група Марка Пипунића из Осијека у Србији има око 2.000 хектара земљишта Ипак, са око 830 хиљада хектара земље у свом поседу највећи земљопоседник је и даље држава Србија.

Агроекономиста Милан Простран каже за Данас да највећу одговорност за постојање огромних приватних пољопривредних газдинстава, што није типично за земље Европе и Северне Америке сноси држава која је веома јефтино продавала хектаре приватницима.

– Пољопривредни комбинати су продавани будзашто. Цена хектара се кретала од 150 до 200 евра. Колико је то ниска цена најбоље говори то да актуелни приватни власници исти тај хектар који је сада у њиховом поседу цене 20 хиљада евра. Из тога се најлакше може видети по каквој багателној цени су добили изузетно вредно пољопривредно земљиште. Куповином плодног земљишта ти приватници су дошли до капитала и након тога проширивали своје богатство куповином прерађивачких капацитета. То се и сада десило па је Костић купио Викторија групу која је запала у проблеме – истиче наш саговорник.

Према његовим речима, огромне обрадиве површине су у рукама крупних приватних поседника.

– Тако велике поседе не можете пронаћи у развијеним земљама. Примера ради, у САД ћете тешко наћи већи поседи од 10.000 хектара и то је углавном реч о пашњацима, а не ораницама. Са латифундијама које постоје у Србији једино се могу поредити огромне површине земљишта у власништву крупног капитала у неком земљама Јужне Америке – каже Простран.

Приватизациони саветник Бранко Павловић истиче да ако велики приватни земљопоседници испуњавају своје обавезе и плаћају ренту држави у случају да су закупци не види ништа спорно у чињеници да поседују толико земље.

– Проблем у Србији није у чињеници да постоје велики земљопоседници већ да постоји око 500 хиљада хектара земљишта у власништву државе које се уопште не обрађује или не обрађује на адекватан начин. То је много већа површина под обрадивом земљом него она коју поседују велики земљопоседници и у интересу српске пољопривреде би било да се на том плану нешто промени, односно да та земља почне да се обрађује. Када је пак реч о куповини Викторија групе која је запала у проблеме па ју је преузео Костић то је најбољи пример да то што је ЕБРД уложио новац у неку фирму аутоматски не значи и да је реч о добро осмишљеном послу нити да је свака инвестиција где уложи та банка сигурна – закључује наш саговорник.

Највећи земљопоседници

Матијевић - 35.000 хектара

Костић - 30.000 хектара

Мишковић - 14.500 хектара

Baltik properti investment  - 13.000 хектара

ЦБА - 2.650 хектара

Зито група (Хрватска) - 2.000 хектара

 (Данас)