четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Србија Тенису чува земљу, а он продаје компанију
Хроника

Данас: Србија Тенису чува земљу, а он продаје компанију

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 26. март 2021.

 Немачки милијардер и власник једне од највећих месних индустрија на свету Клеменс Тенис разматра могућност да прода компанију Тенис чији је долазак у Србију председник Александар Вучић најавио још пре пет година.

Вредност компаније процењује се на четири милијарде евра, а како Блумберг пише власници би могли да почну преговоре о продаји са потенцијалним купцима у наредних неколико недеља.

Сам Клеменс Тенис „вреди“ 2,3 милијарде долара, а одлука о продаји коју за Блумберг нико из компаније није желео да коментарише дошла је у тренутку, не тако славном, у 50 година дугој историји компаније.

Наиме, и пре него што је постао познат у Србији и то након што ће Вучић у јесен 2014. посетити једну од његових фабрика у Немачкој, Тенису је замерано како се опходи и лоше плаћа раднике, који су махом из источне и југоисточне Европе.

Прошле године у јуну још један скандал је потресао овај месни гигант, 1.500 радника заражено је вирусом корона, а цела једна фабрика у којој ради 7.000 људи и која се бави паковањем меса морала је на кратко да буде затворена.

У међувремену, у Србији се годинама чека на долазак Тениса који би након евентуалне продаје могао да се никада и не деси.

И без те продаје последњих година делује да инвестиција у пет фарми углавном у Банату и четири милиона свиња, са улагањем од 300 милиона евра – никада и није била реална.

Једино што подсећа да је Тенис и даље „у игри“ јесте државно пољопривредно земљиште које се у Банату „чува“ за њега и инвеститоре сличне њему и које пољопривредници који желе да раде не могу да закупе тако лако.

„Само у зрењанинском атару за Тениса је резервисано 2.500 хектара. Ми смо покренули пре четири године управни спор јер је Покрајински секретаријат за пољопривреду одбио нашу жалбу у којој споримо услове који су предвиђени за такозвано првенство закупа“, каже за Данас Славко Вуков из Савеза удружења пољопривредника Баната.

Државно пољопривредно земљиште, напомиње он, може да се да по праву првенства закупа или инвеститорима, који треба иза себе да имају успехе, билансе, референце.

„Како се код нас то тицало Тениса, Планет фуда и још неких фирми које су једине којима је неко земљиште додељено ми смо за све њих покренули поступак јер нису испуњавали све те критеријуме за добијање права првенства“, истиче Вуков.

Тренутно, то државно земљиште се издаје на годину дана, у току је лицитација, односно објављен је оглас о давању пољопривредног земљишта у закуп у Зрењанину и док се већина земљишта издаје на 15 година у случају државног, између осталог, намењено Тенису даје се само на годину дана.

„Жалили смо се покрајинском секретаријату за пољопривреду и они су нас одбили. Покренули смо после управни спор, пре две године Управни суд је то вратио на поновно одлучивање, али одлука Секретаријата је поново била иста. Поново смо се жалили и још не знамо шта је одлучено“, наглашава наш саговорник.

Славко Вуков каже да је тог дана када су одборници у Скупштини града одлучивали о земљишту за Тениса био у сали и рекао да не види смисао давања земљишта тој или било којој другој фирми, јер наше земљиште треба да обрађују наши пољопривредници.

„Да ли је инвеститор попут Тениса Србији потребан – мислим да јесте. Спреман сам да моје земљиште поклоним тој или некој другој фирми, јер ја имам нешто, али они не могу да поклоне ништа јер немају ништа њихово, то је све наше, јавно. Спреман сам да поклоним земљу неком инвеститору који ће да дође и отвори кланицу, на пример, и који ће бити оријентисан ка извозу. Али узгој стоке за ту кланицу треба да раде наши земљорадници, да обрађују земљу, да узгајају храну за ту стоку и то је суштина ствари“, истиче Горан Вуков.

Агроекономски аналитичар Милан Простран каже да је од почетка био скептик када се ради о доласку Тениса у Србију.

„Ако од тренутка када се потпише меморандум или направи договор прође две или три године и ништа се не деси највероватније да се никада неће ни десити. Мотив Тениса да дође овде је био Споразум о трговини који имамо са Русијом и он је тако желео да дође до већег тржишта“, каже Простран.

Било је ту, напомиње, он разних комбинација и информација и најаве у почетку о пет милиона свиња и то баш у Банату. Простран верује да се Тенис неће појавити у Србији и да је он лично од старта био да за домаће произвођаче и дугорочне уговоре.

Иако је први пут долазак Тениса у Србију поменут 2014, тек фебруара 2016. Вучић је за јун те године најавио долазак ове компаније.

Председник Србије је тада најавио да ће немачки инвеститор „у почетку производити 700.000 до 800.000 свиња, а наредних година дошли би до цифре од четири милиона“.

Он је тада говорио и о улагању од 300 милиона евра, међутим, према уговору у који је Данас имао увид а који никада није потписан планирана инвестиција била је 100 милиона евра.

Тим уговором Тенису је била одобрена инвестиција која „подразумева пројектовање, изградњу и управљање са пет свињских фарми где ће свака имати 70.000 свиња са најмање 2.500 крмача по фарми годишње (укупно 350.000 свиња на свих пет фарми)“.

Наведено је и пет локација, као и датуми почетка закупа за сваку од њих, од Зрењанина где је у закуп требало да уђу новембра 2017, преко Кикинде, Сечња, Вршца и Пландишта, где би закуп требало да почне новембра ове године.

Ништа од тога за сада није започето. Пре више од две године Тенис је још једном померио рокове за долазак у Србију, а тада су из Министарства пољопривреде Данасу објаснили да је Комисија за давање сагласности за инвестиционе планове дала предлог за одлагање инвестиције и то на молбу немачке компаније.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер