уторак, 02. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Србија из ЕУ добила 1.600 пута више донација него од Русије и Кине
Хроника

Данас: Србија из ЕУ добила 1.600 пута више донација него од Русије и Кине

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 25. август 2011.

Београд - Европска унија је од 2000. године до данас дала Србији око 1.600 пута више донација него што су то у истом периоду учиниле Русија и Кина, иако међу грађанима преовладава мишљење да су ове две земље, уз Јапан, наши најдарежљивији међународни партнери.

Највећу бесповратну помоћ добијамо из претприступних фондова ЕУ, која је Србији у протеклих скоро 11 година поклонила 2,68 милијарди евра, подаци су српских државних органа. На другом месту је Немачка, која је дала 714 милиона евра, док су САД донирале 582 милиона евра.

Русија и Кина и иначе у свету нису познате по својим програмима међународне помоћи, већ с другим државама првенствено послују у економији, нуде им повољније кредите и охрабрују инвестирање својих компанија, сматрају саговорници Данаса Предраг Симић и Миодраг Радојевић.

Према резултатима истраживања јавног мњења о подршци чланству Србије у ЕУ, које је владина Канцеларија за европске интеграције спровела у јуну ове године, чак 45 одсто грађана сматра да је Јапан највећи донатор наше земље, њих 33 одсто мисли да је то Русија, а 31 одсто да су у питању претприступни фондови ЕУ. Следе Кина (19 одсто грађана), Норвешка (16 одсто) и Америка (13 одсто).

Међутим, највећи донатор Србије је ЕУ, која у укупној међународној помоћи нашој земљи учествује са 48,7 одсто. Само Европска комисија је од 2000. до 2011. донирала 2,68 милијарди евра, од чега је за ову годину већ издвојила више од 29 милиона евра. С друге стране, према подацима Канцеларије за европске интеграције, у укупној помоћи Србији две велике источне силе, Кина и Русија, учествују статистички непрепознатљиво - из Пекинга нам стиже 0,03 одсто бесповратне помоћи, а из Москве још мање, па ове државе нису ни заведене на листи „развојних партнера Србије“, која се може видети на интернет сајту Канцеларије.

После фондова из Брисела, на донаторској листи следи Немачка, која је само прошле године Србији дала 41 милион евра бесповратне помоћи, а од 2000. укупно 714 милиона евра. САД су нам у протеклој деценији поклониле укупно 582 милиона евра, од чега 30 милиона у 2010. години.

Међу највећим донаторима је и Италија, која је од 2000. дала Србији 273 милиона евра, од чега прошле године 39,4 милиона. Шведска је 2010. поклонила 26 милиона евра, а укупно последњих десет година - 215 милиона евра. Норвешка је од 2000. године донирала укупно 120 милиона евра. Јапан је у 2010. издвојио око 7,5 милиона евра, а у протеклој деценији укупно око 97 милиона.

Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, наводи за Данас да ни Русија ни Кина у свету нису познате као земље донатори, већ да оне следе искључиво своја стратегијска правила, с другим државама негујући тесне комерцијалне везе, што подразумева економске односе, трговину и инвестиције. Како истиче, у српској јавности постоји предрасуда да Москва и Пекинг могу да буду алтернатива Србији у односу на ЕУ, „али то сасвим сигурно није случај“.

„Потребно је схватити да је Србија везана за Запад. На пример, сви наши велики стручњаци су се школовали, или се тренутно школују у западним земљама, а не у Руској Федерацији и Народној Републици Кини“, наглашава Симић. Наш саговорник наводи да се илузија о великом пријатељству с овим државама завршила после петооктобарских промена, „међутим, последњих година се та илузија вратила, мада не разумем због чега“.

Миодраг Радојевић, стручњак Института за политичке студије, објашњава да Русија и Кина нису донаторске земље, и да „у том смислу, тешко одрешују кесу“. Он истиче да те две земље нуде кредите по повољним условима, као и инвестиције својих компанија. Према његовом мишљењу, грађани Србије имају перцепцију да је штета због бомбардовања 1999. несразмерна донацијама западних земаља, односно да су бесповратна средства лицемерна, јер не могу надокнадити последице тог догађаја.

„Такође, грађани сматрају да су ЕУ, САД и друге западне земље највећи заговорници независности Косова и да је због тога немогуће да оне буду наши највећи донатори. Грађани мисле и да те донације нису довољно транспарентне, јер често заврше у погрешним рукама“, наводи Радојевић.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер