Данас: Специјална аутономија општина на северу КиМ компромисно решење за наредних неколико година

Брисел, Приштина, Београд - Компромисно решење за статус севера Косова је подељени суверенитет између Београда и Приштине, који би надгледала Европска унија. То значи да би Србија требало да одустане од настојања за поделом и опструкцијама активности међународних снага, а косовски званичници би пристали на „горак залогај“ - одустајање од примене интегралног плана Мартија Ахтисарија и одрицање од стопостотног „суверенитета и интегритета“ на северу.

Та специјална аутономија северних српских општина била би компромисно решење за наредних неколико година, како би се омогућио наставак европских интеграција Србије и Косова, сазнаје Данас из дипломатских извора у Бриселу и Приштини.

Наши саговорници истичу да је идеја о специјалној аутономији присутна од самог почетка, односно када су у кабинету високе представнице за спољну политику и безбедност ЕУ почеле припреме за бриселски дијалог Београда и Приштине. Како оцењују, у Бриселу су свесни свих „оправданих замерки“ таквом плану, од тога да би институције Косова морале да пристану да се званични Београд и те како пита за север, до тога да би се тиме омогућио посебан третман само једног дела српске етничке заједнице, док би Срби јужно од Ибра били изузети, то јест, били би у највећој мери интегрисани у косовски политички, економски и социјални систем. Ипак, „подељени суверенитет“ чини се званичницима у Бриселу као најпрагматичније решење за наредне године, у којима се очекује да Србија и Косово изврше крупне реформске кораке ка пуноправном чланству у Европске уније.

Специјална аутономија, заснована на идеји подељеног суверенитета, за Брисел представља средње решење, између садашњег стања апсолутног изузећа косовских институција са севера, односно власти „паралелних структура“, што је практична подела Косова, и инсистирања Приштине на пуном суверенитету Косова на целој територији. Кооперативност две стране била би обезбеђена њиховим аспирацијама за улазак у ЕУ и свако кршење аранжмана, односно „екстремно понашање“, најтеже би угрозило њихову европску перспективу.

Приштински извори нашег листа наводе да се „влада“ Хашима Тачија за сада опире таквом решењу, а гласова против има и у цивилном сектору. Шкељзен Маљићи, добро обавештени политички аналитичар, сматра да се суверенитет не може делити.

- Ако је и негде било покушаја такозваног подељеног суверенитета, нису успели. Може то бити некаква симболика, која прикрива губитак суверенитета, или даје симболички суверенитет, као што је био план З-4, који је понудио симболички суверенитет Србима у Хрватској. Међутим, Срби су то одбили, јер нису хтели да буду под реалним хрватским суверенитетом. А, онда су изгубили све. Мислим да се сада са севером Косова игра управо тај сценарио, да се Србима жели понудити некаква симболика, која садржи многе елементе реалне аутономије, али не може бити чак названа ни аутономијом, а свакако треба да буде под косовским суверенитетом. Неки ту понуду зову Ахтисари плус, али битно је да је то без икакве суверености. Срби ће имати само посебна етничка права и заштитне механизме за та права, за које ћа гаранти бити велике силе, а у догледној будућности ЕУ, ако и она и ми преживимо без неких великих последица садашње и будуће кризе. Србија, а и неки дипломатски кругови, ипак се надају да ће прогурати некакво „специјално решење“, али ја сам јако скептичан да се оно може имплементирати - оцењује Маљићи за Данас.

Он каже да таква решења могу бити „прагматична“ за оне који их заговарају, али да се лично ни са тим не слаже.

- Ви ту гледате детаљ, а не видите целину, јер када гледате целину, онда схватате да решење није ни најмање прагматично, а ни једноставно. Видите само како ствари стоје са аспекта Србије, јер такво решење би пре свега било у њеном интересу. Када би Србија била принципијелна, као што није последњих 25 година, она би могла да инсистира на моделу посебних етничких права, па и суверености за мањине које компактно живе на одређеним територијама. Ако Срби на северу Косова, који су таква компактна етничка мањина, не желе да живе на демократском Косову и уживају велика права која им нуди Ахтисаријев план, а званична Србија подржава захтеве тих и таквих Срба, па зашто онда Београд не нуди иста таква права Муслиманима у Санџаку, Албанцима у Прешевској долини или Мађарима на северу Бачке, који су такође компактне етничке мањине - закључује Шкељзен Маљићи.

(Данас)