петак, 09. децембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Синиша Мали реаговао на „лажи опозиционих медија“, након објављивања насловне стране Данаса са насловом „Дуг Србије достигао 31,5 милијарди евра“ - објаснио да је „јавни дуг Србије износио 31,5 милијарди евра“
Хроника

Данас: Синиша Мали реаговао на „лажи опозиционих медија“, након објављивања насловне стране Данаса са насловом „Дуг Србије достигао 31,5 милијарди евра“ - објаснио да је „јавни дуг Србије износио 31,5 милијарди евра“

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 26. септембар 2022.

У једном крајње необичном наступу јуче је министар финансија Синиша Мали на ТВ Пинку одговорио на „лажи и и лицемерје“ писања „опозиционих медија“, односно на текст у листу Данас о стању јавног дуга Републике Србије.

Наступ је био необичан јер је министар одговорио на „лажи и и лицемерје“ идентичним подацима који су наведени у „проблематичном“ тексту.

Најупечатљивији пример тога је када је министар након објављивања насловне стране Данаса са насловом „Дуг Србије достигао 31,5 милијарди евра“ објаснио да је „јавни дуг Србије износио 31,5 милијарди евра“.

Даље је министар разоткривао и остале бројке попут оне да је однос јавног дуга и БДП-а 53 одсто, да је пре 10 година тај однос био 52,5 одсто, када је дуг био 17,7 милијарди евра наспрам данашњих 31,5 милијарде и тако даље.

Није ни чудо што су све бројке исте с обзиром на то да су у тексту кориштени подаци Министарства финансија.

Међутим, питање је шта је министра натерало да порани у емисију код Јоване Јеремић и тамо раскринка податке сопственог министарства.

Економиста Саша Ђоговић истиче да власт има проблем са увозом енергената, а пре свега електричне енергије.

„Јавни дуг има тенденцију раста и до краја ове године и у следећој години. Део дуга ће бити искориштен за плаћање старих дугова који доспевају, а други део за финансирање дефицита у ситуацији када могуће улазимо у фазу стагфлације.

Ако ЕУ, а посебно Немачка уђу у такву фазу, ни ми то не можемо да избегнемо, јер нам је ЕУ највећи трговински партнер и одатле долази највише инвестиција“, упозорава Ђоговић.

Стагфлација је ситуација са високом инфлацијом док економска активност стагнира или чак пада.

„Ако се не буде рационално поступало са средствима можемо у средњем року да уђемо у кризу јавног дуга. За сада нисмо у тој ситуацији, ове године имамо привредни раст, али ако дође до погоршања у економији с обзиром на геополитичке околности, наредне године можемо се наћи у стагфлацији.

Тада можемо да дођемо у опасност да јавни дуг пређе 60 одсто БДП-а“, напомиње он додајући да свако ново задужење представља све већи терет.

Министар финансија се у свом објашњавању ситуације с јавним дугом дотакао и неких европских земаља, попут Грчке чији је јавни дуг и преко 100 одсто БДП-а, желећи да истакне колико је ових наших 53,5 одсто према процењеном БДП-у који ће бити на крају године преко 60 милијарди евра, у ствари мало.

Наравно, министар није напоменуо да у нашем, српском Закону о буџетском систему стоји ограничење јавног дуга на 45 одсто БДП-а.

Тај закон је донет 2011. године усред кризе, а објашњење зашто је тај ниво нижи него што је мастрихтским правилима предвиђено за чланице еврозоне, то што је мање развијеним отвореним економијама довољно велико оптерећење.

И економиста Милан Ковачевић истиче да параметар јавног дуга од 60 одсто према БДП-у није за сваког.

„Није добро тако се држати тог правила, јер немају све земље једнако развијен извоз и приливе девиза. Осим тога у ЕУ постоји солидарност чланица, па не би Грчка могла да изађе из кризе сама да није била у еврозони“, сматра Ковачевић додајући треба говорити о томе колики је јавни дуг, какав је његов терет, односно колике су камате, као и о томе у којој је валути.

„Дуг и сервисирање дуга нису ста ствар. Неко ко има јак извоз и прилив девиза може лако да сервисира и већи дуг, а неко попут нас чији увоз расте брже од извоза није у тој ситуацији“, напомиње он.

„Што се тиче министра Малог, он је склон да сакрива податке значајне за јавност и да натеже податке како би показао да је успешан“, закључује Ковачевић.

На крају, просек јавног дуга према БДП-у еврозоне у првом кварталу, према Евростату, износио је 95,6 одсто, што је изузетно високо у поређењу са нама.

Међутим, ако погледамо дуг земаља Централне и Источне Европе, са нама упоредивих, видимо да немамо баш тако низак дуг каквим га је министар хтео представити.

Убедљиво најнижи дуг у односу на БДП имала је Естонија, свега 17,6 одсто, а мало је задуженија Бугарска са 22,9 одсто.

Јавни дуг Чешке и Летоније је износио 42,8 одсто БДП-а, Литваније 40,3 одсто, а Румуније 48,4 одсто. Задуженији од нас били су Мађари чији је јавни дуг износио 77,4 одсто БДП-а и Словачка са 63,1 одсто БДП-а. Јавни дуг Србије на крају првог тромесечја износио је 52,2 одсто БДП-а. 

Никезић: Плате и пензије обезвређене инфлацијом

 Министар финансија Синиша Мали јутрос је најавио повећање пензија у Србији од 1. новембра за девет одсто, а од 1. јануара за још 12 одсто.

Он је у гостовању у Јутарњем дневнику РТС рекао и да ће плате у јавном сектору од 1. јануара бити повећане за 12,5 одсто, као и да је и минимална зарада повећана за 14,3 одсто и да ће следеће године први пут прећи 40.000 динара.

Душан Никезић, потпредседник Странке слободе и правде обратио се министру Малом, тврдњом да најављено повећање плата и пензија неће надоместити обезвређена примања.

„Радници који примају минималац ће ове године изгубити 32.000 динара, просечан пензионер 23.000 динара, а запослени у јавном сектору 72.000 динара, чак и ако узмемо у обзир званичну, потцењену стопу инфлације. То значи да ће, упркос најављеном повећању, скоро три милиона људи ове године, због подивљале инфлације, изгубити готово целу једну плату, односно пензију“, поручио је Никезић.

(Данас)

Видети још: Синиша Мали: Јавни дуг Србије у овом тренутку износи 31,5 милијарди евра. О садашњем расту Србије се до 2012. читало у уџбеницима

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер