четвртак, 02. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас се навршава 21 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију
Хроника

Данас се навршава 21 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. март 2020.

Београд -- Данас се навршава 21 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Након низа спорних покушаја међународне заједнице да се реши косовска криза, из базе у Авијану полетели су први авиони.

Сирене су се чуле 78 дана, а укупан број жртава никада није утврђен. Процењује се да је током 11 недеља погинуло између 1.200 и 2.500 људи, док је укупна материјална штета процењена на више десетина милијарди долара.

Истовремено, из команде НАТО-а из дана у дан стизала су "објашњења" да је свака људска жртва, уништена болница, школа, мост, медијска кућа... само - колатерална штета.

Напад на Србију, односно СРЈ, извршен је без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан.

Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори, а влада у Београду исте ноћи је прогласила ратно стање.

Првих дана, земљу је надлетало 70 борбених авиона, а њихов број се временом повећавао тако да је било и до 400 полетања дневно.

Према подацима стручњака из Србије, до 10. јуна забележено је 18.168 авио полетања, из НАТО базе наводили су да их је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања, летови танкера, авакса ...

Напади на СРЈ вршени су са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а неке операције извршавали су и бомбардери који су полетали из база у Западној Европи, па и из САД.

За све ове године, од појединих званичника могло чути да изражавају жаљење због колатералих жртава, али не и извињење, јер се интервенција алијансе и даље карактерише као оправдана.

Најпре су гађани противваздушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица), Младеновцу и другде.

Према процени Владе Србије, у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи, од којих 89 деце (према појединим изворима укупан број погинулих био је готово 4.000), а рањено је и повређено више од 12.500 особа.

Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца.

Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени. Тадашње власти у Београду су тврдиле да је оборено више десетина летелица, што никада није потврђено. Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио преко 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички председник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. године да НАТО није претрпео "никакве жртве".

Бројни званичници, међу којима је и стални представник Русије у ОЕБС-у Александар Лукашевич упозоравају да је уз последице које је СРЈ поретпела највећи проблем тај што поука није извучена, што и даље постоји пракса примене "двоструких стандарда" и једностраног и селективног тумачења норми међународног права.

Одлуком о тој војној интервенцији на СРЈ, сматрају бројни критачари одлуке која је донета без сагласности УН, успостављен је модел за интервенције и у Авганистану, Либији, Сирији, Ираку, Сомалији, Јемену, Малију и што је још горе, крај се не види - најављују се нове у Венецулели, Никарагви, Куби, Ирану...

Према наводима дипломата, интервенција је допинела и порасту нуклеарног науоружања, јер су се мале и средње земље уплашиле да такође могу постати жртве.

Обарањањем Ф 117, РВ и ПВО СРЈ су у првих пет дана НАТО агресије, током које је бачено или лансирано 19.000 тона бомби и ракета, изненадили америчко ратно ваздухопловство.

"Невидљива" летелица Ф 117, коју радари не могу да примете и која је симбол моћи и неуништвиости америчке технологије, завршила је у њиви код Буђановаца.

Према проценама војних стручњака, из 2016. године, бомбардовање СРЈ, без сагласности Савета безбедности УН, коштало је НАТО око 43 милијарде долара и била је једна од пет најскупљих интервенција, међу којима су и рат против тероризма, уследио након 11. септембра, и онај у Вјетнаму.

Током тих 78 дана уништено је око 50 одсто производних капацитета земље, углавном у Србији.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби", од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Британски стручњаци су укупну штету проценили на милијарду долара, а домаћи на 30 и више милијарди.

Према домаћим подацима страдало је више од 2.500 људи, а рањено пет пута више.

Хјуман рајтс воч наводи да је број жртава био између 488 и 527, и то у Србији 201, на КиМ између 278 и 317, а у Црној Гори осморо, док Фонд за хуманитарно право, наводи да је убијено 454 цивила и 300 припадника оружаних снага.

Покушају да се избегне бомбардовање и реши косовска криза претходила су три скупа и три неискене понуде међународне заједнице.

Били су то процес у Рамбујеу, конференција у Паризу и јасан разговор Холбрука и Милошевића - којим је председнику СРЈ поручено да, ако не прихвати папир који се стави пред њега, Солана ће дати знак и авиони полетети из Авијана.

Лествица захтева, како је рекла и Медлин Олбрајт, подизана је свакодневно, што је био и циљ такозване "међународне заједнице", како сведоче учесници ових преговора у име српске стране, да би се Милошевић оптужио да није прихватио споразум.

Према наводима Владислава Јовановића, амбасадора СРЈ при УН, идеја о бомбардовању већ тада је била је стара десетак година, и датирала је од времена када је амерички сенатор Боб Дол у Приштини обећао независност.

Први човек САД Бил Клинтон делегацији америчких Срба рекао је да оно што је дато Милошевићу ни он не би потписао, али и то да би прекид напада довео у питање кредибилитет НАТО-а, САД и његов.

Слично је поновио и Хенри Кисинџер.

Годину дана касније стигла је нова потврда из Стејт Департмента од портпарола и једног од главних сарадника Медлин Олбрајт, Џејмса Рубина, да је одлука бомбардовању већ раније донета.

"Стварна намера САД била је да започне рат у који ће увући Европу, руководећи се циљем да се делегација СРЈ доведе у положај да просто не може да потпише документ... да се Срби морају учинити одговорним како би се прешло у војну акцију", рекао је Рубин.

Бомбардовање је завршено 10. јуна.

Дан раније, представници ВЈ и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.

Те прве трупе, које је чинио 37.200 војника Кфора из 36 земаља, ушле су на КиМ 12. јуна.

(Танјуг, Б92)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер