Данас: САД на лошем гласу у Србији због бомбардовања и Косова

 Логично је што готово половина грађана Србије види Америку као непријатеља наше државе, имајући у виду догађаје из блиске прошлости, укључујући НАТО бомбардовање, нерешено косовско питање, везе српских власти са Русијом, али и негативну кампању у појединим медијима.

Наши саговорници указују и да се стиче утисак да постоји значајна подршка јавности „балансирању“ у спољној политици, с обзиром да је готово 47 одсто испитаника оценило да је важно имати добре односе и са САД и са Русијом.

У наведеном истраживању на скали од један од пет српско-амерички односи „добили су“ просечну оцену 2,34 – четвртина испитаника дала је најнижу оцену, највећи број њих „двојку“, а највишу само 4,9 одсто њих. Истовремено, 49 одсто грађана сматра да би посета америчког председника Доналда Трампа умногоме унапредила ситуацију.

Такође, 40,9 одсто испитаника навело је да Србија треба да има добре односе са Русијом, док предност односима са Америком даје 4,3 одсто њих. О односима Србије и Америке највећи број грађана информише се путем телевизије – 39,4 одсто, док је 22, 2 одсто њих навело интернет портале као средство информисања, а 16,4 одсто штампане медије.

Данијел Сервер, професор Универзитета Џон Хопкинс у Вашингтону, оцењује за наш лист да је Србија данас „више антиамерички настројена него што је то био случај непосредно након НАТО бомбардовања, када сам посетио Београд и увидео да су многи Срби незадовољни због бомбардовања, али спремни за демократску транзицију“.

– Негативан „смер“ у односима са Сједињеним Државама умногоме је последица избора званичног Београда да даје предност блиским односима са Русијом, да се опире признању независности и суверенитета Косова, да Србија остане „нелиберална демократија“, без независних медија и правосуђа, као и последица наратива из ратова вођених деведесетих, којим се „скида одговорност“ Србије за геноцид и злочине против човечности, тврди Сервер.

Игор Новаковић, истраживач ИСАЦ фонда, оцењује за Данас да постоји неколико разлога за негативан став у Србији према САД.

– Историјско наслеђе, свакако, јесте један од разлога, пре свега због успомена на бомбардовање 1999, као и због нерешеног статуса Косова, који стално враћа негативан дискурс на негативан однос са САД, али и са НАТО. Међутим, чини ми се да ситуација не би, и поред свега, била толико екстремна, да није сталне кампање у појединим таблоидима и ТВ станицама, који управо овај дискурс у великој мери подржавају.

Из истог разлога имамо поменуте резултате у вези са Русијом – без обзира на прави обим, домете и реалистичне могућности прави се слика да је продубљивање односа могуће и у нашем интересу. С друге стране, добар део грађана схвата и актуелни тренутак, па сматра да Србија може да балансира и да буде добра и са једном и са другом страном, констатује Новаковић.

Према мишљењу историчара и аналитичара Драгомира Анђелковића, иако на први поглед изгледа „шизофрено“ да половина грађана доживљава Америку као непријатеља, а, истовремено постоји велика подршка сарадњи и са Русијом и са САД, такви резултати су „реалистични“.

– Грађани Србије не доживљавају амерички народ као непријатељски, већ сматрају да су САД у блиској прошлости водиле антисрпску политику – укључујући заговарање НАТО бомбардовања СРЈ и „спонзорисање“ независности КиМ. Насупрот томе, Русија је традиционалан савезник наше државе, па не чуди позитиван став о тој земљи. На крају, благонаклоност испитаника према евентуалној посети Трампа Београду показује да се грађани Србије надају да ће амерички председник променити досадашњи курс америчке политике и подржати решење за КиМ које би било у интересу и Србије. Сматрам да би сам долазак Трампа заиста представљао важну поруку, јер би показао да САД мењају однос према Србији, поручује Анђелковић.

(Данас)