петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Приватизација Рударско-топионичарског басена Бор - решавање проблема или продаја у бесцење
Хроника

Данас: Приватизација Рударско-топионичарског басена Бор - решавање проблема или продаја у бесцење

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 19. август 2018.

 У понедељак, 20. августа, након отварања понуда знаће се које су од седам компанија које су откупиле тендерску документацију стварно заинтересоване за приватизацију Рударско-топионичарског басена Бор, мада су у јавност већ процурила имена неких руских, кинеских и турских компанија.

Неки од њих су се раније помињали као што је кинески Ци јин или домаћа фирма Ред метал Милана Поповића, који је један од највећих добављача концентрата бакра за РТБ Бор из Русије.

Овај тендер биће донекле необичан с обзиром да је захтев државе да купац уложи 350 милиона долара у РТБ Бор, а они ће се надметати тако што ће најповољнија понуда бити она која буде тражила најмањи удео у РТБ-у. У сваком случају очекује се да то буде већинско власништво. Овај сценарио за професора на Економском факултету у Београду Љубодрага Савића није идеалан, јер сматра да би било боље да држава задржи већинско власништво, али да се не меша у управљање компанијом.

„С друге стране, ако је алтернатива да држава и даље настави да сипа паре у РТБ Бор, онда је боље и мањинско власништво. Ипак, треба рећи да из искустава у окружењу где год је држава мањински акционар ту нема ништа од профита. Светске приватне компаније су мајстори да надувају трошкове и прикажу мању добит, па се лако може десити да будемо срећни само што нам људи раде тамо. А ако ћемо поштено, која страна компанија ће доћи у Србију и уложити толика средства за неки мали профит“, објашњава Савић.

РТБ Бор је у прошлој години остварио нето добит од 8,2 милиона евра након што је у претходне три године забележио укупан губитак од око 40 милиона евра. Нашем највећем руднику ишле су наруку светске цене бакра које су омогућиле и да плаћа редовно све обавезе, пре свега за струју и држави за порезе и доприносе. Мада држава им је већ пре две године опростила око 900 милиона евра историјских дугова приликом отварања Унапред припремљеног програма за реструктурирање (УППР). У време УППР-а обавезе групе биле су 56,7 милијарди динара и вишеструко веће од имовине компаније која је процењена на 16,23 милијарде динара. Према процени консултаната у том тренутку на крају првог тромесечја 2016. године да се кренуло у банкрот и распродају имовине могло се добити 8,5 милијарди динара или 6,7 пута мање од дугова. Да би био спреман за тендер РТБ Бор је у јуну интегрисао зависна предузећа РББ, РБМ и ТИР. Иначе према споразуму са ММФ-ом прошле године је расписан тендер за избор професионалног менаџмента, али већ почетком ове године знало се да од тога нема ништа и да се иде у приватизацију компаније.

Упркос дуговима, застарелости машина, недовољним улагањима у откривку и вишку запослених стручњаци сматрају да је цена од 350 милиона евра ипак премала. Професор Савић оцењује да је „немогуће да РТБ вреди само толико. Ми немамо пуно таквих потенцијала, али шта да се ради, на тржишту нешто вреди онолико колико је неко спреман да за то плати“, објашњава он додајући да за разлику од железаре која је увозила и кокс и руду гвожђа, у Бору имамо све домаће инпуте укључујући ту и квалификоване и искусне раднике.

Ових 350 милиона евра као бесцење карактерише и Бранислав Михајловић, дугогодишњи инжењер у РТБ-у, а сада председник опозиционе странке Доста је било. Према његовим речима, за тај новац стратешки инвеститор добија комплетну инфраструктуру, опрему, објекте и квалитетну радну снагу, а што је најважније права на експлоатацију свих ресурса РТБ-а Бор.

„РТБ има два вредна налазишта, Борску реку, која је испод борске јаме, и веома слична налазишту Чукару Пека, чију је вредност канадска компанија проценила на 100 милијарди долара. Осим тога у Мајданпеку је Јужни ревир, такође богато налазиште. Ова два налазишта према мојој процени вреде заједно око 50 милијарди долара. Док Канађани нису објавили процену за Чукару Пеки нисам имао са чим да упоредим, али сада је то јасно. И ми то дајемо иностраном стратешком партнеру за 150 до 200 пута мање новца уместо да се извуче корист за целу нацију“, сматра он.

Он као један од проблема истиче и промашену инвестицију у нову топионицу чија је цена изградње требало да кошта 150, а завршила са преко 300 милиона евра.

„Према пројекту цена производње тоне бакра у топионици је 1.374 долара и то у тренутку када је у свету цена 600 долара. Она никада неће бити конкурентна светским топионицама. Иначе у свету постоји вишак топионички капацитета 25-30 одсто у односу на произведени концентрат и топионице се отимају око њега како би запослили своје капацитете“, напомиње он додајући да је лако могуће да ће држава морати да настави да субвенционише разлику у цени када и дође страни партнер што према његовим речима није ништа ни необично кад се погледају примери Фијата или Ер Србије.

Економиста и стручњак за инвестиције Милан Ковачевић сматра да докапитализација није лоше решење за РТБ само је питање какав ће сувласник бити.

„Сви велики рудници у Србији су дати у концесије страним компанијама. Очигледно је да или немамо много рударских стручњака или не знамо да их организујемо. Оно што може да брине је са каквим прописима о наплати рудне ренте идемо у ову докапитализацију. Чини ми се да се око тога нико не брине“, оцењује Ковачевић.

Премијерка Ана Брнабић недавно је у посети Бору изјавила да ће инсистирати на томе да нема отпуштања запослених. Ковачевић напомиње да се код наших приватизација често јављају контрадикције.

„Ако желите да побољшате финансијски резултат РТБ-а, а то нам је ваљда циљ, не можете онда постављати други циљ супротан томе, односно терати инвеститора да запосли одређен број људи. Те контрадикције су типичне за популизам“, закључује Ковачевић.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер