Данас: Полемика Борка Стефановић и Кајла Скот о (не)успешности Вучићеве посете Вашингтону

Поводом текста Борка Стефановића "Домети Вучићеве посете Вашингтону" (Данас, 22-23 јул 2017.)

Поштована господо: писмо Борка Стефановића у вашем викенд издању понудило је његову анализу посете председника Вучића Сједињеним Државама прошле недеље.

Кајл Скот: Посета Вучића САД била важан корак

Пише: Кајл Скот

Господин Стефановић је закључио да је "наш председник поново имао сусрет на високом нивоу у Вашингтону без иједне изјаве америчких званичника... Све у свему, мршаво и без садржаја".

Од опозиционог политичара требало би очекивати да критикује владу. Међутим, како сам био непосредан учесник ових састанака, погледе господина Стефановића сматрам изненађујућим. Заправо, посета председника Вучића била је важан корак у унапређивању односа Србије са новом администрацијом. Разговори са потпредседником Пенсом били су свеобухватни и суштински. Очекујем да ће састанак са важним америчким компанијама створити нова радна места у овој земљи у месецима који долазе. Разговори са високим војним званичницима унапредили су билатералну сарадњу са најактивнијим српским партнерима у области одбране, а председник Вучић имао је позитивне састанке са неким од најутицајнијих чланова нашег Конгреса који прате догађаје на Балкану.

Као што се наводи у званичном америчком саопштењу из Беле куће:

"Потпредседник Мајк Пенс састао се данас са председником Србије Александром Вучићем. Лидери су се сложили да су билатералне везе важне и изразили жељу да продубе партнерство између Сједињених Држава и Србије. Потпредседник је изразио подршку САД напорима Србије да се придружи Европској унији, потреби континуираних реформи и даљем напретку у нормализацији односа са Косовом. Лидери су разговарали о предстојећем путу потпредседника у Подгорицу, Црна Гора, где ће учествовати на самиту Јадранске повеље са лидерима широм региона Западног Балкана. Потпредседник је такође најавио да ће Сједињене Државе обезбедити додатних 10 милиона долара доприноса Регионалном програму станоградње, међународно финансираној, заједничкој иницијативи Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе која пружа дом расељенима током сукоба у бившој Југославији деведесетих година прошлог века".

Аутор је амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији

Домети Вучићеве посете Вашингтону

Пише: Борко Стефановић

Добро је да сваки званичник Републике Србије иде у посету Америци и да се састаје са њиховим представницима. Није могуће бирати погодан датум или прилику. Свака посета и сусрет на том нивоу јесте у интересу Србије.

Једноставно, када стигне позив за посету Вашингтону и прилика за сусрет са потпредседником САД, позив се мора прихватити.

Ипак, било је доста оправданих критика, анализа и коментара поводом посете председника Вучића Вашингтону и његових сусрета тамо. Због тога је потребно неке ствари додатно објаснити и целу посету демаскирати. Колики је, дакле, домет Вучићеве посете Вашингтону и његових разговора током званичних сусрета?

Од историјских посета председника Коштунице и премијера Ђинђића, који су имали садржајне и дуге разговоре са тадашњим председником САД Џорџом Бушом Млађим, нашој држави није омогућен ниједан сусрет са председником Америке, осим куртоазних руковања и сликања, махом на маргинама одржавања септембарске сесије Генералне скупштине УН у Њујорку. Разговор са председником САД је посебна прилика за разјашњење позиција две земље и могућност да се многе препреке уклоне, да се две земље боље разумеју и да договоре неке будуће кораке. Србија није имала ту прилику предуго. Увек је добацивала само до потпредседника САД, иако су то најчешће људи без превеликог утицаја на америчку политику и одлуке. Вашингтон је таквим односом према Србији од 2001. године показао шта мисли о нама и нашој политици - нисмо им у фокусу, не занимамо их и једино им је битно да не ратујемо и не правимо кермес по Балкану. Чак мислим и да неким чудом Србија одлучи да уђе одмах у НАТО и прекине везе са Русијом, као и да призна независност Косова, не би било никаквог посебног третмана. Морали бисмо да станемо у дуги ред оних малих, неважних, регионалних лидера, који чекају за фотографију са председником Америке. С друге стране, руски званичници фреквентно примају у посете наше председнике и премијере, чак и више него неке друге. Потпуно је разумљиво што расте евроскептицизам и антиамерички сентимент у Србији. За танго је потребно двоје, а ми предуго ђускамо сами на тој сцени. Посебно је проблематично да није постојала ниједна изјава америчких званичника након састанка са председником Вучићем, чак ни у Конгресу. Домаћи електронски медији су забележили сваку дубоку мисао Вучића и његову пословичну драматургију и дубоке уздахе о ничему, али нико ниједну реч да забележи из изјава америчких саговорника! Није ни било изјава. Закључак је да осим што смо потпуно неважни и што није било говора о било каквим ултиматумима типа "или ми или Руси", добили смо третман залуталог учесника непожељне екскурзије у великом граду, који покушава да пронађе свој аутобус.

Друго, Вучић изјављује, што је подржао и бивши амбасадор Вујачић на Н1, "два-три конгресмена могу имати своје мишљење, али то не утиче на било шта". Сјајно. Само што се исти тај Вучић, без публицитета, састао са тим истим конгресменом Елиотом Енгелом (демократа из Њујорка), познатим албанским лобистом и човеком који покреће све акције у Конгресу против Србије. Такође та "два-три небитна конгресмена" су предложили амандман на Закон о одбрани (амандман је једногласно усвојен) којим се тражи да Србија објашњава везе са Москвом и војну сарадњу. Та "небитна два-три конгресмена", са Енгелом на челу, послала су и писмо потпредседнику Мајку Пенсу у којем га упозоравају на индолентан однос српских власти према случају Битићи и чињеницу да "Вучић ништа није испунио што је обећао".

Треће, Вучић се састао са двадесетак представника америчких компанија (не 60-ак како је његова штампа пренела) да би их по ко зна који пут уверио у погодност улагања у Србију, наравно, без икаквог резултата. Иста лица, исте фразе, исти меморандум о разумевању без ефекта и исти, вечни, Дејвид Вујић.

Четврто, добро је да се Вучић састао са председавајућима (демократа и републиканац) поткомитета за Европу америчког Сената. Састанак пун куртоазије без икаквог резултата. Без нових резолуција у прилог Србије, без мобилизације сенатора на заустављању проалбанског лобија, само лепе речи без садржине. Поготово што је тај сусрет овде спинован као "подршка обе партије", иако нема говора о томе и нема везе са реалношћу.

Пето, без конкретних послова за америчке компаније, без решења случаја Битићи, без решења одисеје са суђењем одговорнима за паљење америчке амбасаде у Београду, Вучић је остао на куртоазији, пристојним разговорима са потпредседником Мајком Пенсом. Рекао би наш народ да су се размениле лепе речи, без било каквог закључка и конкретизације. Прича о сердару и војводи (не четничком). Није ту било ни говора о "тешким одлукама" и одлучивању ком ћемо се царству приклонити, јер је једино битно да не таласамо и не изазивамо сукобе. Јасно је да у Вашингтону нити било шта мењају према Балкану, нити знају шта би са нама, па све лепо пребацују на Берлин. А Берлин такође једино не жели буку и бес ограђених племена на меком стомаку Европе. Ништа више.

Шесто, да би дао садржину својој посети, поред дечијег и неубедљивог спина о "ултиматумима" и "тешким одлукама" којих није било, Вучић у једном моменту каже како морамо ојачати наше присуство у Вашингтону, јер, боже мој, "Саудијци имају ангажовано преко стотину лоби фирми". Делује као припрема за још један покушај унајмљивања лоби фирме у Вашингтону који ће, као и сви претходни, бити непотребан трошак чији учинак не може да се мери и служи само и једино смиривању домаће јавности која мисли да се у Вашингтону "све може купити". Додуше, председник Вучић је рекао да би можда требало да појачамо нашу амбасаду, финансијски и у људству. То би био прави потез. Додуше, код напредњака би то значило да пошаљу још стручњака са Незбит универзитета, тако да остајемо у дубокој скепси према том потезу.

Да закључимо: Вучићева посета Вашингтону није имала било какав резултат, осим што је нормално да оде на позив потпредседника САД. Посета је дошла на почетку лета, када се већина у Конгресу припремала да обори Обама-Царе закон (неуспешно) и у моменту још једног доказа неефикасности републиканске већине. Несхватљиво је зашто се председник није видео са лидерима обе партије у Представничком дому и у Сенату, као и са целим Српским кокусом у Конгресу и са свим члановима Комитета за спољне послове. Наша амбасада није успела да заустави конгресмена Енгела са његовим штетним амандманом и очигледно је да слабо раде са Српским кокусом у Конгресу. Вучић није имао интервју за било који значајнији амерички медиј, нити је одржао предавање у неком од многобројних тхинк-танкова, иако је то уобичајена пракса када неки председник посети САД. Било је несланих шала на Вучићев рачун са пластичном чашом, каубојкама америчког конгресмена и давању изјаве испред ограде Беле куће. Ипак, то није суштина. Суштина је да је наш председник поново имао сусрет на високом нивоу у Вашингтону без иједне изјаве америчких званичника, без конференције за штампу, без иједног конкретног резултата посете, без медија, без сусрета у Сенату и Представничком дому Конгреса са лидерима обе партије, без било каквог резултата са састанака са делићем америчке бизнис заједнице. Све у свему, мршаво и без садржаја. Ипак, знајући нашег јунака, очекивано. До нове прилике...

Аутор је председник Левице Србије и бивши заменик амбасадора СЦГ у Вашингтону

(Данас)