Хроника | |||
Данас: Одбијањем да потпише Опциони протокол УН уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, држава Србија онемогућила грађанима да се жале на њу |
четвртак, 12. јул 2018. | |
Власти у Србији ускратиле су могућност својим грађанима да у случају повреде економских и социјалних права траже заштиту пред међународним институцијама, јер је држава одбила да потпише Опциони протокол уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, пише Данас. На прошлонедељној седници Савета Уједињених нација за људска права, Србија је одбила препоруку да потпише и ратификује Опциони протокол уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима. Пакт који је Србија одбила да потпише отвара могућност појединцима, који сматрају да су жртве кршења економских и социјалних права, да по исцрпљивању свих правних лекова у домаћем правосуђу, траже заштиту Комитета за економска, социјална и културна права. То значи, објаснили су из Иницијативе за економска и социјална права А11, да грађани неће имати коме да се жале ван граница своје земље због случајева као што су одбацивање иницијативе за оцену уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, или неоправдано дуго вођење поступака за оцену уставности опорезивања социјалног становања. Милијана Трипковић из иницијативе за Данас наглашава и да, осим што је овај протокол важан за такве појединачне случајеве, ово би значило и подстицај за бољи рад домаћих органа. – То је уједно значајно и како би домаћим државним органима и судовима биле јасне њихове обавезе које проистичу из овог пакта, они би се усклађивали са радом међународних институција и имали би неку врсту спољашњег контролног механизма, каже Трипковић. Осим тога, одбијање овог пакта оставља Србију у лошем светлу пред међународном заједницом јер показује да још увек нисмо спремни да гарантујемо својим грађанима једнака права. – То је за Србију велика пропуштена прилика да направи значајан корак унапред ка сустизању нивоа поштовања основних права који имају развијеније земље. Држава још увек не штити грађане од себе саме – наглашава Трипковић. Горан Милетић, директор организације Цивил Рајтс Дифендерс, указује да отпор према потписивању овог протокола показује доста земаља, и развијенијих од наше, јер као ни ми нису спремне да гарантују својим грађанима додатну заштиту права. – Проблем је што је већина обавеза државе у споразуму написана апстрактно, без могућности да се измери да ли је држава заиста и урадила све што је у њеној моћи да грађанима гарантује права. Зато је неопходна могућност жалбе где би се одлучивало о конкретним случајевима као што су примери исељавања Рома без обезбеђивања алтернативног смештаја иако је то обавеза државе, или спречавања синдикалног организовања, разјашњава Милетић. (Данас) |