понедељак, 23. јул 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Мобилни оператери у Србији бележе пад добити и профитабилности
Хроника

Данас: Мобилни оператери у Србији бележе пад добити и профитабилности

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 12. јул 2018.

Велико смањење броја припејд корисника и недовољан раст постпејд клијената погодили телекомуникационе фирме у Србији

Судећи према пословању прошле и тренду из претходних година, телекомуникационим компанијама у Србији нимало не цветају руже.

Два највећа телекомуникациона оператера, Телеком Србија и Теленор, бележе пад добити и уопште профитабилности, док једино трећи, Вип мобајл, има раст добити, што и није тако велики успех с обзиром да је у 2017. први пут у последње четири године уопште остварио добит. Нето добит Телекома је у 2017. у односу на 2014. годину смањена за 2,4 милијарде динара (16,5 одсто). Истовремено, нето добит Теленора је пала са 10,5 милијарди на девет милијарди динара (око 17 одсто). И то упркос томе што су обе компаније смањиле број запослених.

Овај тренд може објаснити и зашто је почетком ове године Теленор продао своје операције у Централној Европи (између осталог и у Србији) чешком инвестиционом фонду ППФ и то за 2,8 милијарди евра (док је рецимо само Моби 63 платио 1,5 милијарди евра 2006. године), али и зашто тржиште није ценило Телеком Србију 2015. године приликом неуспелог покушаја приватизације онолико колико су власти, али и јавност мислили да вреди. Једино је Вип из губитка од три милијарде динара у 2016. изашао на добит од 2,7 милијарди динара прошле године. Такође, ова компанија је једина из ове тројке која је последње четири године повећавала број запослених. Међутим, о њеном пословању свих претходних година најбоље говори податак да има акумулирани губитак од чак 56,6 милијарди динара (близу 480 милиона евра).

Тржиште мобилне телефоније последњих година суочава се са трендом смањења броја корисника. Од 2014. до краја 2017. број активних бројева мобилне телефоније пао је за више од 700.000, са 9,34 милиона на 8,62 милиона.

Само у 2017. години је смањен број корисника за скоро 400.000. Ово је последица убрзаног гашења припејд бројева, али док је претходних година то некако надомештавано повећањем постпејд корисника, изгледа да је сада тржиште дошло близу засићености и да простора за придобијање нових корисника више нема. А судећи према анализама тржишта Ратела већ дуже времена остварени минути у саобраћају стагнирају док послати СМС-ови и ММС-ови вртоглаво опадају. Зато пренос података мобилним интернетом расте огромном брзином. Од 2012. до 2016. године је учетворостручен и исти тренд је настављен и прошле године. У последњем кварталу 2017. године потрошено је 28,4 милиона гигабајта, односно 1,9 гигабајта месечно по кориснику. Једини проблем за телекомуникационе оператере је што гро зараде од сервиса на интернету иде компанијама чије су апликације, а не оператерима.

И мада број корисника мобилне телефоније опада, тржишно учешће Телекома међу њима расте. Тако је у 2014. години Телеком имао 44,5 одсто од укупно 9,34 милиона корисника, а у четвртом кварталу 2017. 45,7 одсто од 8,62 милиона корисника. Удео је повећао и ВИП са 22,17 на 23,2 одсто, а једино је релативно смањење броја корисника имао Теленор са 33,3 на 31,1 одсто.

Ипак, расподела прихода од ових корисника је мало другачија. Ту предњачи Теленор, па је 2014. имао удео од 40,3 одсто у приходима, Телеком 36,8 одсто, а Вип 22,9 одсто. У прошлој години је задржан сличан однос снага. Теленор је остварио 45,5 милијарди динара прихода, Телеком 41,37 милијарду од мобилне телефоније (а 88,2 милијарде укупно), док је Вип има 27,27 милијарди динара прихода. У апсолутном износу највећи раст прихода од мобилне телефоније остварио је Телеком, око пет милијарди динара. Међутим, огроман пад прихода од фиксне телефоније од скоро осам милијарди динара у последње четири године је утицао на смањење укупних прихода. Истовремено су све компаније имале и велики раст расхода. Резултат је да је свима смањена добит из пословања. Телекому чак 27,5 одсто у току ове четири године, Теленору девет одсто, док је Вип прошле године чак имао губитак из пословања од 850 милиона динара. Ово су пратили и остали показатељи пословања. Зарађивачка способност компанија се из године у годину смањује што показује и смањење ЕБИТДА (зарада пре камата, пореза и амортизације) једног од најважнијих показатеља приликом процене вредности компаније. Телеком је 2014. године остварио ЕБИТДА од 32,2 милијарде динара, а прошле године 28,4 милијарде, што је пад од 13,5 одсто. ЕБИТДА маржа је смањена са 35,9 на и даље високих 32,2 одсто. Вип је прошле године имао ЕБИТДА од 4,5 милијарде динара (17,6 одсто), док је Теленор повећао овај показатељ са 16,1 на 16,5 милијарди динара, али уз смањење марже са 38 на 36 одсто.

Оно у чему се највише разликују ове три компаније је број запослених и трошкови за зараде. Телеком је смањио број запослених са 9.015 у 2014. на 7.829, мада је то и даље далеко изнад броја запослених код конкуренције. Рецимо Вип је повећао број запослених са 992 на 1.036, док је Теленор спровео драстичну реорганизацију и са 927 у број запослених у 2014. смањио на 778. У складу са тим су и трошкови које компаније издвајају за плате. Док је Телеком у 2017. потрошио за то 12,9 милијарди динара (више од 100 милиона евра), остале две фирме заједно су потрошиле нешто више од пет милијарди динара. Чак и када се урачуна већи обим посла због фиксне телефоније, разлика и даље делује огромна.

Оно што додатно оптерећује Телеком су и редовне уплате готовине у буџет на име дивиденди. У 2017. години је исплаћено 11 милијарди динара од добити из 2016, а претходне године више од 12 милијарди динара. Истовремено у 2016. и 2017. години Телеком је уложио значајно мање него у 2015. када су инвестиције достигле 20 милијарди динара, да би у наредне године биле смањене за више од пет милијарди.

(Данас)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер