четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: ММФ забринут за опстанак Владе
Хроника

Данас: ММФ забринут за опстанак Владе

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 21. фебруар 2011.

Београд - Влада Србије и ММФ јуче су завршили преговоре о последњој ревизији стенд-бај аранжмана, сложивши се око тога да су испуњени сви услови за успешно окончање споразума. Међутим, како сазнаје Данас од извора који је присуствовао преговорима, оно што неће стајати у Писму о намерама, које се објављује после сваке ревизије, а што је српској страни усмено предочено, јесте порука Фонда да је успешан завршетак аранжмана и даље под знаком питања, односно да зависи од тога да ли ће држава успети да до краја марта одоли притисцима синдиката да подигне плате, чиме би прекршила договор са овом финансијском институцијом.

У случају да после одласка мисије ММФ-а из Београда, држава одобри тражене повишице, Борд директора ММФ-а ће на седници крајем марта одбити да прихвати завршетак споразума, истиче наш саговорник.

Уз то, према одредбама аранжмана, Фонд има право контроле спровођења договореног у периоду од шест месеци после истека споразума, односно до октобра, што значи да би Србија могла да трпи последице чак и у случају да Борд директора потврди испуњење аранжмана у марту, ако у периоду после тога одступи од договора и подигне плате. Тада би ММФ могао да тражи превремену отплату кредита или финансијске пенале и слично.

Осим проблема са синдикатима, ММФ је током преговора изразио и забринутост око опстанка Владе, страхујући да ће у случају да Влада падне и распишу се нови избори, нови аранжман са том институцијом морати да буде одложен до конституисања нове скупштинске већине и нове Владе, што значи да преговори не би могли да почну у априлу на пролећном заседању ММФ-а и Светске банке у Вашингтону, како је договорено, односно да нови аранжман никако не би могао да буде закључен до јуна или јула, како се сада планира. Влада је, према речима нашег саговорника, начелно пристала на склапање новог аранжмана, који би по препоруци ММФ-а требало да траје две године, али ће конкрентни разговори о његовој форми и детаљима отпочети тек за два месеца.

Највећа непознаница за Фонд је шта ће бити са платама у полицији, пошто још није познато какав је договор направљен са синдикатом МУП-а.

- Постоје приче о томе да ће плате у полицији бити подигнуте за 30 одсто, па све до тога да ће пратити зараде у војсци. ММФ забрињава то што не знају шта ће се са тим зарадама догодити. Заправо, с обзиром на то да су према договору са Фондом, плате у полицији и војсци, као и у обавештајним службама, изузете из ограничења раста зарада које важе за јавни сектор, њих највише забрињава то што би већи раст плата у МУП-у подгрејао очекивања просветара и осталих служби, што би, ако би им се изашло у сусрет могло да доведе до пробијања буџетског дефицита од 4,1 одсто БДП у овој години, што је максимум који је договорен са ММФ-ом. Влада још није расправљала о томе какав је договор тачно постигнут са синдикатом полиције, вероватно зато да се у овом тренутку тај податак не би објављивао, како остали синдикати не би добили подстрек за истрајавање у својим захтевима. Али, у Влади је мање-више познато да ће полиција добити веће повећање плата од осталих у јавном сектору, што се могло закључити и по томе што је договор постигнут већ на првом састанку са синдикатом - објашњава наш извор.

С обзиром на то да прве пројекције указују на то да ће ове године прилив у буџету бити за 10 милијарди динара виши него што је оригинално планирано, то значи да укупно повећање потрошње не сме бити више од те цифре, додаје наш саговорник. Да ли ће се сав тај новац потрошити на плате полицији или ће се расподелити и другим службама, то ММФ не занима. Фонд је, како каже, препоручивао да се тај новац уштеди и да дефицит самим тим буде и мањи од 4,1 одсто, али према његовом мишљењу, мала је шанса да се то догоди, како због тога што је ово предизборна година, тако и због тога што је договором са ММФ-ом држава преузела обавезу да сваке године смањује дефицит за по 0,75 одсто, тако да јој одговара да ове године мањак буде нешто виши, односно да га не смањује више него што мора.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер