Danas: Među zemljama Evropske unije još uvek ne postoji saglasnost u odnosu prema rezoluciji o Kosovu

Beograd, Priština - Među zemljama Evropske unije još ne postoji saglasnost u odnosu prema rezoluciji o Kosovu koju je Beograd podneo Generalnoj skupštini UN, zbog čega izvestan broj njenih članica optužuje Srbiju da ponovo, posle ratnih devedesetih, pravi probleme na Balkanu s kojima Evropa ne može da izađe na kraj, kao i da svojom politikom stvara smetnje u uspostavljanju jedinstvene evropske spoljne i bezbednosne politike.

Ovo je sažetak stavova zapadnih diplomata s kojima je Danas prethodnih dana bio u kontaktu.

Činjenica da 27 zemalja članica EU ne mogu da se slože o zajedničkom nastupu u odnosu prema srpskim diplomatskim aktivnostima posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu izaziva oštre reakcije u pojedinim evropskim prestonicama. Evropsko nejedinstvo najdirektnije se vidi u tome da 27 članica, plus visoka predstavnica Ketrin Ešton, ne mogu da izađu pred Beograd sa zajedničkim "kontrapredlogom". Dok zemlje Kvinte (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, plus SAD) imaju "tvrdi" pristup, tražeći izmenu dva ključna principa - protivljenje secesiji i dijalog o "svim otvorenim pitanjima", države članice EU koje su priznale nezavisno Kosovo, ali prema Srbiji imaju umereniji stav nastoje da se diplomatskim aktivnostima dođe do rešenja za rezoluciju u kojoj bi i Zapad i EU "mogli da učitaju ono šta hoće i da vide vide ono šta žele", navode Danasovi zapadni izvori.

Prema rečima sagovornika Danasa, duboki jaz u odnosima EU i Srbije mogao bi da nastane tek posle glasanja u GS UN, ukoliko bude usvojena neizmenjena srpska rezolucija. To bi značilo maksimalno usporavanje svih koraka Srbije u evropskim integracijama.

Svestan ovih činjenica, državni vrh u Beogradu će tokom vikenda pokušati da ublaži tekst rezolucije, nastojeći da izađe u susret zemljama EU koje su najveći zagovornici nezavisnosti Kosova, ali i da ne pređe "crvene linije" aktuelne državne politike. Potreba da Srbija barem simulira spremnost na kompromis postala je do kraja jasna tokom posete nemačkog ministra spoljnih poslova Gvida Vestervelea Beogradu. Ipak, istinski dogovor Kvinte i Beograda o usaglašenom tekstu namenjenom GS UN graniči se s nemogućim.

Na neophodnost jedinstva unutar EU juče je u Prištini, poslednjoj stanici svoje balkanske mini-turneje, upozorio ministar Vestervele. Naglašavajući da su "nezavisnost, državnost i teritorijalni integritet Kosova realnost", pozvao pet članica EU koje još nisu priznale kosovsku nezavisnost - da to učine. "Mi ih pozivamo, posle jasne odluke Međunarodnog suda pravde, da slede većinu u EU. To je zaista velika većina", naglasio je šef nemačke diplomatije na konferenciji za novinare, posle razgovora s Fatmirom Sejdiuom, Hašimom Tačijem i Skenderom Hisenijem.

Nikola Jovanović, urednik časopisa Izazovi evropskih integracija, za Danas kaže da Vestervele iz Beograda nije otišao nezadovoljan. Prema njegovim rečima, veoma su važne reči nemačkog vicekancelara da Beograd i Priština o Kosovu treba da razgovaraju u Briselu, ne u Njujorku.

- Zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova ne odgovara da se o kosovkom pitanju razgovara u UN jer bi to na neki način podrazumevalo i razgovore vezane za status. S druge strane, Srbija će insistirati na nekoj formi prisustva UN - navodi Jovanović. On kaže da ključne zemlje EU žele razgovore pre svega o "tehničkim pitanjima", a eventualno bi pristale na dijalog u vezi sa "unutrašnjom organizacijom" Kosova.

Kada je reč o srpskoj rezoluciji upućenoj u UN, Jovanović kaže da je najrealniji scenario da zemlje Kvinte ulože amandman na originalni tekst.

- Srbija sigurno neće povlačiti svoj tekst, niti će biti kontrarezolucije, ali će u proceduri u GS UN predlog Beograda verovatno biti promenjen. I zemlje Kvinte moraju da budu oprezne u tome šta će pisati u amandmanima, jer ukoliko budu eksplicitno navele poziv na priznanje i odobravanje kosovske nezavisnosti, neće uspeti da prikupe većinu zemalja koje bi glasale za takav amandman - kaže Nikola Jovanović.

(Danas)