Данас: „Кратак спој“ између Ђиласа и Јеремића

 У 24 сата Вук Јеремић, председник Народне странке и Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде, партнери који су уз ДС, ПСГ и ПЗП потписали сморазум о заједничком изласку ан изборе на свим нивоима, изашли су у јавност са два различита става о томе ко је најбољи кандидат опозиције за председничког кандидата.

Најпре је у суботу објављен интервју са Јеремићем у којем наводи да је потпредседник НС Мирослав Алексић први избор те партије за председничког кандидата.

Није прошло пар сати а Ђилас на седници Главног одбора ССП предлаже Здравка Поноша за трку за председника.

Уз то, у јучерашњем саопштењу НС се наводи да је ова партија из медија чула за Ђиласов предлог.

Народњаци подсећају и на коалициони споразум којим се предивиђа консезус око кандидата, те да је договорено наручивање два стручна и независна истраживања јавног мнења која би помогла у прављењу најбољег избора.

Резултати би требало да им буду представљени сутра, у уторак, 25. јануара.

Питали смо саговорнике како разумеју овај „кратак спој“ међу партнерима.

Политиколог Младен Мрдаљ за Данас каже да се надао да ће опозиција око осовине Јеремић-Ђилас успети да одглуми минимум јединства како би охрабрила ширу мобилизацију гласача против Вучића.

– Међутим, изгледа да се у тим круговима узима здраво за готово да ће Вучић доминирати и након избора, па се наставља борба за лидерство над што ширим кругом опозиционих гласача. У склопу те борбе се користи позивање на јединство опозиције, али под условима који погодују партији која упућује позив. Тако Ђилас позива на уједињење око Поноша, јер Јеремића ставља у незгодну ситуацију. Ако одбије, онда Јеремић растура јединство опозиције. Ако подржи, онда се понижава, јер је Понош већ јавно образложио да је између њих дошло до сукоба око Поношове кандидатуре – указује Мрдаљ.

Како додаје, тешко је поверовати да Ђилас није био свестан шта ради.

– Са друге стране, не види се конкретан разлог због ког су Јеремић и Алексић негативно реаговали на могућност да се уопште разговара о Поношевој кандидатури, па се намеће идеја да се радило о чистој сујети. Осим ако Јеремић није имао разлога од раније да сумња да Понош комуницира иза леђа са Дјиласом, што је само теоретска могућност, јер доказа нема. Зато Јеремић позива на јединство опозиције које Ђилас треба да докаже поштовањем консензуса као метода бирања кандидата за председника, а чисте намере доказује позивањем на “објективно” мерење популарности могућих кандидата, што је само по себи немогућа мисија и доказ врхунског неповерења између Ђиласа и Јеремића – сматра Мрдаљ.

Према његовим речима, нажалост, опозициони лидери и даље жртвују озбиљну борбу против Вучића зарад борбе за што већи проценат гласова које треба приграбити за њихове партије.

Душан Спасојевић, ванредни професор ФПН, за наш лист наводи да ова ситуација пре свега говори о мањку комуникације између две странке који је очигледан упрскос константним позивима на јединство опозиције.

– Такође, проблем је оснажен мањком потенцијалних нестраначких кандидата за председника што у први план ставља активне политицаре и отежава договоре. Кад се на то дода необична унутрашња динамика у НС, онда исход не може да буде много другачији – каже Спасојевић.

Никола Јовановић, оснивач и директор Центра за локалне самоуправе, који добро познаје и Јеремића и Ђиласа за Данас каже да је сигуран да је у претходном периоду било прелиминарних разговора у оквиру коалиције.

– Не знам шта је узрок најновијих шумова на везама, али је изузетно важно да се изађе са јединственим кандидатом и да нема препуцавања и кмечања у јавности. Лично сматрам да треба изаћи са што више млађих и образованих кандидата на свим нивоима. Бојим се да за председничку трку није било превише вољних и учених, који су били спремни да се укључе, а и ту шансе нису огромне. Мој савет опозицији је да се фокусирају на Београд, јер ће се ипак кључна битка водити на тим изборима. Садашња опозиција неће политички преживети неуспех у Београду, тако да не треба више да се надгорњавају око Поноша, већ да спреме тим и програм за Београд – закључује Јовановић.

(Данас)