четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Како опозиција да понови изборни успех Коштунице и Николића?
Хроника

Данас: Како опозиција да понови изборни успех Коштунице и Николића?

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 04. октобар 2021.

Опозицији је потребан председнички кандидат који може да „одвуче“ Александра Вучића у други круг избора, то треба да буде неко ко има националну препознатљивост и нема негитиван имиџ, а да би такав кандидат поновио изненађење и успех који су постигли Војислав Коштуница против Слободана Милошевића, или Томислав Николић против Бориса Тадића, потребно је много више фактора, сматрају саговорници Данаса.

Око тога да ли кандидат опозиције треба да буде нестраначка личност или политичар – мишљења су подељена.

На председничким изборима главни циљ опозиције треба да буде достизање другог круга, указује за Данас политиколог Младен Мрдаљ који истиче да је то могуће само подизањем излазности.

– Циљ опозиције је да оштети ореол апсолутне Вучићеве доминације достизањем другог круга, а онда шта буде. То је могуће само подизањем излазности, да би Вучићевих два милиона гласова остали испод 50% гласова изашлих – наглашава Мрдаљ.

Бојкот опозиција мора имати једног кандидата који није члан ниједне партије, који је остварен у својој каријери, идеално би било да је на неконтроверзан начин стекао фин новац, да нигде није изјавио да признаје геноцид у Сребреници и независно Косово, те да је мушкарац који и физички делује допадљиво

Он указује и да ће на излазност утицати то да ли ће „бивша бојкот опозиција“ ићи са неколико кандидата, јер би то могло да разочара бирачко тело.

– Дакле, бојкот опозиција мора имати једног кандидата који није члан ниједне партије, који је остварен у својој каријери, идеално би било да је на неконтроверзан начин стекао фин новац, да нигде није изјавио да признаје геноцид у Сребреници и независно Косово, те да је мушкарац који и физички делује допадљиво. Уколико је иза себе имао и неку хуманитарну акцију, то би било идеално. Мислим да ово све набројано осликава профил професора Александра Кавчића – наводи Мрдаљ.

Он подсећа да је Кавчић имао „кратак излет“ на изборе на листи Доста је било, што показује да га занима политика, а разочарао се партократијом у Србији, што му даје основа да се прикаже и као ново лице у смислу новог погледа на српску политику.

– Уколико је опозиција озбиљна у тврдњи да је демократија у Србији битнија од уско партијских интереса, сви лидери бојкот опозиције треба да се ухвате за руке, покуцају на Кавчићева врата и понуде му сву логистику и сву могућу помоћ за кампању – предлаже Мрдаљ.

Милош Николић, председник Либека и уредник портала Талас.рс, истиче за Данас да је опозицији, осим адекватног кандидата који је пресудан за победу, потребан и адекватан контекст.

– Без таквог поларизујућег контекста незадовољства, где би већина политички опредељених грађана сматрала да се земља са Вучићем креће у погрешном правцу, добар противкандидат је нужан, али недовољан фактор промене. Када бисмо иначе имали такав контекст, тај адекватни изазивач Вучићу морао би да има националну препознатљивост сличну његовој као и популарност која своје порекло нема из света политике – наводи Николић.

Он сматра да су следећи председнички избори пре шанса да се неки политичари изграде као добри кандидати и него што су вероватноће да изборе могу одмах и да освоје.

– Следећи избори су зато боља прилика да се неким опозиционим политичарима даље увећава видљивост односно да се утиче на изградњу њиховог новог имиџа, пре него ли да се очекује да ће краткотрајни егзибиционизам без адекватног контекста да створи изненађујуће исходе – нагласио је Николић.

Зашто су Коштуница и Николић били добри кандидати

Важност друштвеног контекста која подржава неког опозиционог кандидата наглашава у разговору за Данас и Весна Пешић, некадашања председница Грађанског савеза и чланица политичког тима који је припремао председничку кандидатуру Војислава Коштунице 2000. године.

Пешић објашњава да ни Коштуница „није био фантастичан кандидат“, али да је комбинација различтих фактора, као што је друштвена атмосфера коју је изградио тадашњи ДОС како би мобилисао бираче да изађу на изборе и гласају против Слободана Милошевића, и политички профил Кошунице, допринела његовом успеху на изборима.

Коштуница је био идеолошки близак Милошевићу, јесте био националиста али није галамио о томе

Сам Коштуница изабран је за кандидата јер је имао идеолошку позадину најсличнију Милошевићевој, и најмање негативног имиџа, што Пешић истиче као посебно важно.

– Наш политички тим је проучавао истраживања јавног мњења и закључак је био да је најбољи кандидат онај ко има најмањи број негативних гласова. Дакле не треба да узмете некога ко има највећи број позитивних а велики број негативних, већ то мора да буде неко ко има мало негативних гласова, а може да има и мали број позитивних и неутралних, јер таквом кандидату можете да подигнете популарност. Коштуница је био идеолошки близак Милошевићу, јесте био националиста али није галамио о томе. Важно је и што је он имао препознатљивост код 80 одсто грађана, није био неко нов и непознат, наглашава Пешић.

Она указује и да неко ко је познат широј јавности, али као рецимо лекар, не може да победи ако нема никакву политичку базу.

– Ми смо имали базу од 18 странака уједињених у ДОС, бројна удружења и невладине организације су биле на нашој страни, то је концепцијски осмишљено да се покаже да су сви против, морала је да се направи атмосфера да је он готов. Добили смо огромну помоћ страних сила – ЕУ, САД, Русија, сви су били на страни опозиције, подсећа Пешићева истичући да данашња опозиција нема све ове факторе на својој страни.

– Ми сада немамо то, нема довољно ангажованих грађана, опозиција се није ујединила, уопште између себе не разговарају, а победа много зависи од способности политичара – наглашава она.

Пешић је објаснила Николићеву победу тиме што је он једини обећао да неће кршити предсдндичка овлашћења на начин на који је то чинио Тадић

Друго изборно изменађење направио је Томислав Николић, када је однео победу против тадашњег шефа државе Бориса Тадића, у другом кругу председничких избора 2012, са свега педесетак хиљада гласова разлике.

Пешић је објаснила Николићеву победу тиме што је он једини обећао да неће кршити предсдндичка овлашћења на начин на који је то чинио Тадић, као и тиме што гласачи Тадића нису били довољно мотивисани да изађу на изборе.

– У то време се направила подела на мало и велико зло и тако су настали бели листићи који нису хтели ни то мало зло. Тадић је био у ситуацији да је прекорачивао председничка овлашћења јер је уједно био и председник владајуће странке, а Николић је једини који је обећао да то неће чинити и испунио обећање. Поред тога, Тадић је имао неколико великих минуса због којих се гласачи нису потрудили тај дан да дођу на изборна места – навела је Пешић.

Опозицији треба договор иза затворених врата

Академик Душан Теодоровић, који је учествовао у припреми председничке кампање Саше Јанковића 2018. године, за Данас каже да у овом тренутку не треба причати јавно о профилу идеалног кандидата већ да би за опозицију било најбоље да се о томе договори иза затворених врата.

„Мислим да опозиција мора да престане да излази у јавност са информацијама и да иза сцене покуша да се договори, око свега, па и око кандидата. Мислим да смо стигли до тренутка да, уколико опозиција жели колико-толико заједнички да наступа да мора да се договара у илегали, и тек када се постигне договор онда изађе у јавност. Све друго штети сви странкама опозиције“, навео је Теодоровић.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер