петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Како је Вучић пре тачно двадесет година покушао да забрани лист Данас
Хроника

Данас: Како је Вучић пре тачно двадесет година покушао да забрани лист Данас

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 21. октобар 2018.

 Након 16 месеци постојања, у редакцију Данаса 13. октобра увече 1998. године „упада“ група полицајаца предвођених помоћником тадашњег министра за информације Александра Вучића.

„Помоћник министра Миљкан Карличић донео је решење Министарства за информације Републике Србије којим се привремено забрањује рад предузећа за новинско-издавачку делатност „Дан-Граф“ на издавању дневног листа Данас, које је потписао републички министар за информације Александар Вучић“.

Након што новинари одбијају да напусте просторије редакције, то чине Карличић и полицајци, а исто вече у просторијама Данаса је одржана импровизована конференција за новинаре на којој је указано на „законску неутемељеност оваквог покушаја забране листа и потребу да се шира јавност одупре најновијем акту напада власти на медије“.

Колумниста листа „Време“ Теофил Панчић атмосферу у редакцији описује „као на српским сахранама“ – „ми се дружимо, али то је једино што можемо да радимо тренутно“.

У редакцију Данаса пристижу дописници Фајненшл тајмса, ББЦ, енглеске телевизије ИТН, амерички Волд радија, тадашњи председник АНЕМ-а Веран Матић и новинари и уредници готово свих београдских дневника и недељника.

Према Панчићевим речима, да је овај догађај прошао у тишини, ствар би се другачије завршила.

„Можда бисмо већ сад имали комплетно печаћење и све остало и питање је да ли бисмо данас изашли тако да је једина наша одбрана и оружје – јавност“, изјављује Панчић.

Влада, ипак, спроводи одлуку да укине новине, позивајући се на „Уредбу о посебним мерама у условима претњи оружаним нападима НАТО пакта нашој земљи“.

Специјално издање нашег листа, услед оваквих околности, почиње да излази у подгоричким Вијестима под називом „Забрањени Данас“.

У овом кратком периоду угашени су и Дневни телеграф Славка Ћурувије и радио Индекс, а вест о томе, осим „страних и независних медија“, преносе и прорежимски листови попут Политике, али само у форми владиног саопштења о „привременом затварању листа“, док у другом дневнику РТС-а о овом потезу Владе нема ни речи.

Главни уредници београдских редакција, иначе чланови Асоцијације приватних медија, Славко Ћурувија (Дневни телеграф), Грујица Спасовић (Данас), Зоран Секулић (ФоНет), Веселин Симоновић (Блиц) и Радомир Диклић (Бета), упућују писмо тадашњем премијеру Мирку Марјановићу у којем истичу штету која је нанета уставним слободама медија и праву грађана да се информишу.

„Посебно смо шокирани бруталношћу којом је она примењена и неостављањем било какве могућности забрањеним листовима да се од овог незаконитог и вандалског чина одбране. Доношење и начин примене владине Уредбе, посебно у овим критичним данима, нанели су такође велику штету угледу саме владе и позицијама земље у свету“ – београдски уредници захтевају укидање Уредбе.

Убрзо након затварања, обезбеђење Министарства унутрашњих послова спречава новинара Данаса да уђе на конференцију за штампу у згради Министарства, уз образложење да се новинари забрањених медија не смеју пуштати у зграду пре без дозволе Владе.

С друге стране, лидер радикала Војислав Шешељ Данасовом новинару лично дозвољава улазак на конференцију у просторијама ове странке, јер „ниједном новинару није забрањен улазак у ову странку, већ само постоје медији којима је због кршења Уредбе до даљњег забрањено излажење“.

Као разлог затварања листа, Шешељ наводи и објављивање упозорења Министарства за информације да ће, уколико лист настави да „крши Уредбу“, министарство бити принуђено да обустави рад листа.

На питање да ли је свестан да се у јавности одговорност за гашење независних медија баца на СРС и Александра Вучића, Шешељ узвраћа да „у Влади постоји јединствен став и да је Уредба заједничка одлука Владе, а не министра Вучића“.

„Уредба ће бити укинута када прође опасност по нашу земљу, а опасност још није у потпуности отклоњена, а када ће Уредба бити отклоњена одлучује Влада Србије“, изјављује Шешељ.

Савезни секретаријат за информације се не сматра надлежним за забрану три београдска листа (у међувремену је затворена и Наша Борба, придруживши се избеглиштву у црногорске Вијести) и новинаре упућује на Владу Србије, јер је то њена уредба.

Убрзо након затварања, у организацији више удружења цивилног сектора, уследили су митинзи подршке забрањеним медијима („Дам ти Данас мало сутра“, „Информиши се дневно“ и „Први се Вучићи у воду бацају“, неки су од транспарената), а у плану је и формирање Кризног штаба „који ће иницирати и координирати отпор репресије“.

„Ако данас радите у новинама које нису забрањене питајте се шта није у реду са вама и вашим новинама“, поручује председница Удружења професора и истраживача Србијанка Турајлић током ових протеста.

Издавач Данаса подноси кривичну пријаву против Војислава Шешеља и Александра Вучића због Напада на уставно уређење, јер „иако ни Савезна скупштина ни Народна скупштина нису донеле одлуку о стању непосредне ратне опасности“, Шешељ је донео Уредбу, а Вучић на основу ње „привремено забранио рад предузећа“.

Неколико дана након затварања Данаса, у Скупштини Србије усвојен је Предлог закона о информисању у пакету са изменама и допунама закона о прекршајима и висини казни, и то по хитном поступку.

„Искуство и здрав разум указују да се по хитном поступку обично не доносе неки нарочито демократски прописи. Политички контекст у којем се доноси, само још повећава сумњу у његову демократичност“, коментар је Данаса у изгнанству.

Обавеза да новинар, уколико се посумња у истинитост његових речи, у року од 24 сата докаже истинитост, јер га у супротном чека 400.000 до 800.000 динара казне и забрана емитовања страног програма, главне су одреднице „новог“ Закона о информисању.

У овим прописима, министар Александар Вучић види даљу демократизацију у области јавног информисања, као и заштиту људског достојанства.

„Многи су слободу информисања и проток информација без граница схватили као изванредну прилику да са малим улагањем врло јефтино дођу до значајног утицаја на свет дела људи и народа, којима се и отворене претње окупацијом, бомбардовањем и убијањем представљају као демократска и хуманистичка замисао, а они који би којим случајем покушали томе да се супротставе проглашавали би се за цивилизацијско дно и највеће зло савременог човечанства“, образлаже Вучић.

Сајт Данаса објављиваће рубрику „Из архиве Данаса“ сваке недеље, када ће подсећати на то шта су биле вести седам дана пре тачно 20 година.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер