Данас: Гориво у Србији међу најскупљим у региону; повећање акциза условило нове, више цене на пумпама

Након најновијег повећања акциза на гориво, до којег је дошло у другој половини марта, возачи у Србији плаћају најскупљи бензин у региону после Грка, Словенаца, Хрвата и Црногораца, показују статистички подаци из малопродаје, пише Данас.

Ако се анализира захватање државе у малопродајној цени бензина, добија се веома јасан одговор да је основни кривац за високу цену горива у Србији управо акциза из које се, између осталог, пуни буџет Србије. Малопродајна цена бензина у Србији у овом тренутку износи 1,22 евра по литру. Од тога на основну цену отпада 0,54 евра, на акцизе одлази 0,47 одсто а на ПДВ 0,21 одсто. Када је реч о земљама окружења, акцизе су ниже него у Србији у Босни и Херцеговини, Бугарској, Румунији, Македонији, Мађарској.

Међу 11 земаља региона када је реч о висини малопродајне цена бензина Србија се ту налази на високом петом месту, а примера ради бензин је јефтинији у земљама попут Аустрије и Мађарске, које имају знатно бољи животни стандард. Такође све земље региона, са изузетком Македоније, имају веће плате, али то не мења чињеницу да је гориво у Србији скупље него у већини од њих.

Подаци показују да је бензин најскупљи у Грчкој, где кошта 1,58 евра по литру. Након тога следи Хрватска са 1,32 евра по литру, а онда Словенија и Хрватска са 1,31 евром по литру. На петом месту је Србија са 1,22 евра по литру, затим следи Мађарска са 1,19 евра по литру, Румунија 1,18, Аустрија 1,17, Македонија 1,10, Бугарска и Босна и Херцеговина 1,07 евра по литру.

Експерт за енергетику Војислав Вулетић за Данас констатује да је разлог високе цене бензина у Србији и поред ниске платежне моћи становништва чињеница да држава захвата велику количину средстава добијених продајом бензина.

– Ако се погледа структура цене бензина, јасно се уочава да су захватања државе већа и од цене набавке, прераде нафте и трговачких маржи. То је због тога што држава мора да пуни своју касу како би издвајала средства за пензије, здравствену заштиту, школство и тако даље. Узимања државе по том основу су велика, али једноставно она нема ниједан други начин да дође до неопходних средстава да напуни касу. У том смислу може да се констатује да нема простора да држава смањи своја захватања и на тај начин помогне возачима јер би се то директно одразило на смањење малопродајних цена бензина – објашњава Вулетић.

С друге стране Вулетић не види могућност да било шта на том плану ураде и трговци бензином а да то не буде на њихову економску штету.

– Опет се враћам на структуру цене која веома јасно илуструје да су сва захватања трговца маја од захватања државе. Због тога је маневарски простор трговаца горивом веома мали и једноставно они не могу да спусте цене које су актуелне у овом тренутку јер би аутоматски ушли у минус када је реч о приходу – сматра Вучетић и додаје да је реч о „зачараном кругу који се стално понавља изнова“.

– Из те ситуације се може ефикасно и успешно изаћи само на један једини начин. А то је да домаћа индустрија коначно проради, односно да се не своди само на стране компаније којима држава новцем пореских обвезника даје субвенције. Када се тако нешто оствари, буџетска средства ће се формирати од обавеза које према држави имају та индустријска предузећа и престаће потреба да држава прописује високе акцизе за гориво – наглашава Вулетић.

У овом тренутку литар бензина у Србији кошта 146 динара по литру, а литар евродизела 155 динара по литру. Акцизе за бензин су повећане за 1,6 динара, а на дизел 1,64 динара по литру. Акциза на бензин износи 54,94 динара по литру, а акциза на дизел гориво је сада 56,5 динара по литру.

(Данас)