четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Европосланици ће убрзо званично затражити наставак дијалога власти и опозиције у Србији уз њихово посредовање
Хроника

Данас: Европосланици ће убрзо званично затражити наставак дијалога власти и опозиције у Србији уз њихово посредовање

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 29. октобар 2020.

 На адресу новоизабраног председника Народне скупштине Ивице Дачића ускоро ће стићи два писма из Европског парламента, сазнаје Данас незванично од дипломатских избора у Бриселу.

Како објашњавају наши извори, „ових дана ће најпре бити послато писмо“ председника ЕП Давида Сасолија, а „убрзо потом“ ће заједничко писмо Дачићу упутити председница Одбора ЕП за стабилизацију и придруживање Србије ЕУ Тања Фајон и известилац ЕП за Србију Владимир Билчик.

„Поред честитки шефу српског парламента на избору, и наде у успешну сарадњу са њиме, у писмима европарламентараца биће садржан позив Дачићу да се што пре буде могуће настави дијалог власти и опозиције о унапређењу изборних услова у Србији, уз посредовање ЕП. Да би такве дискусије отпочеле, биће нужно да Ивица Дачић у име Скупштине Србије са Европским парламентом потпише споразум, којим се дозвољава посредничка улога ЕП-а“, прецизирају дипломате.

Према нашим сазнањима, Дачић би требало да буде главни представник српских власти у преговорима са опозиционим странкама, „и ту би могло да дође до изражаја његово вишегодишње дипломатско искуство“, али се очекује да ће се „у складу са темама које се нађу у агенди“ повремено укључивати и представници појединих министарстава.

Када је реч о посредницима из ЕП-а, сматра се да ће ту најважнију улогу имати управо Фајон и Билчик.

Саговорници Данаса су јединствени у оцени да ће главно место за међустраначки дијалог убудуће бити Народна скупштина, што је разлика у односу на прошло лето када су такви разговори иницирани на Факултету политичких наука у Београду.

То је потврдио и Владимир Билчик недавном изјавом да ће примарни саговорник Европског парламента „убудуће бити парламент Србије, односно оне странке које су постале парламентарне на јунским изборима“, изразивши, притом, жаљење што је део опозиције бојкотовао јунске изборе.

Ипак, наши извори тврде да ће и „бојкот опозиција“ бити укључена у нову фазу дискусија о унапређењу изборних услова.

Како објашњавају, „вероватно ће Дачић у име Скупштине послати и бојкот опозицији званичан позив да учествује у разговорима под посредством ЕП, и тако ће, на неки начин, власт дати одређени легитимитет и странкама које се нису такмичиле на изборима“.

Што се тиче тема предстојеће фазе дијалога, очекује се да се као и прошле године разматра о давању већег простора опозицији на јавним сервисима, „и то не само током изборне кампање, већ и месецима раније“, али да овога пута буду усвојене „конкретније мере“.

У том контексту, не искључује се ни могућност да ће бити одређена „квота“ за учешће опозиционих политичара у емисијама на телевизијама са „националном покривеношћу“, које би биле емитоване неколико пута месечно у „ударним терминима“.

Такође, спекулише се да ће бити поново покренуто питање промене чланова Управног одбора Радио-телевизије Србије.

Према мишљењу дипломата, „српске власти биће спремне на такве уступке како би што више опозиционих странака учествовало на ванредним парламентарним и редовним председничким изборима“.

Подсетимо, председник Србије Александар Вучић недавно је поручио да ће се поново изаћи на биралишта најкасније 3. априла 2022.

Захтев за „што више контролора“

Извори Данаса из Брисела напомињу да је и опозиција у Србији схватила да није довољно да буде само медијски заступљенија, већ и да жели да се постара да у наредни изборни процес буде укључено „што више контролора“.

„Будући да странке опозиције углавном немају довољно својих кадрова који би били контролори, могуће је да ће затражити од Европског парламента да финансира и пошаље независне контроле на изборе у Србији. То не би значило само слање посматрача, као што је и досад био случај, који накратко обиђу биралишта, већ контролора који би непристрасно нагледали цео процес, од почетка до краја – укључујући прављење изборног записника и транспорт гласачког материјала након гласања“, наглашавају дипломате.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер