Данас: Водич кроз Попис становништва 2022. Ко је изузет из пописа?

Попис становништва почиње 1. октобра, и траје до 31. октобра, а Данас вам доноси водич са одговором на кључне дилеме – која питања можете очекивати, на која морате одговорити, шта се дешава ако нисте кући када пописивач дође и друго.

Попис становништа спроводи се на десет година а прошле године одложен је због пандемије.

Последњи попис био је 2011. године. Тада је Србија имала 7,186,862 становника.

Сада се очекује да ће тај број бити далеко мањи а поједини демографи предвиђају да Србија сада има чак 700,000 људи мање што би значило да у земљи живи најмањи број људи још од Другог светског рата.

Која питања се очекују?

На попису грађани могу очекивати 69 питања из кључних области.

На почетку стоје питања која се односе на личне податке грађана као што су пол, датум и место рођења, место становања, држављанство…

Потом следе питања која се тичу брачног односно породичног статуса, броја деце, образовања, основних извора прихода, занимања, тражења посла….

Занимљиво је да ће од ове године и мушкарци бити питани о броју биолошке деце.

Пописом су обухваћена и питања која треба да покажу који број грађана има неки инвалидитет.

Такође пописивачи ће постављати и питања о одсутним члановима домаћинства (место у којем се налази одсутно лице, дужина одсуства из места пописа, колико још лице намерава да буде одсутно, учесталост враћања у место сталног становања).

О лицима која су привремено присутна у месту пописа прикупљају се следећи подаци: разлог и дужина присуства, место сталног становања и учесталост враћања у место сталног становања.

Поред ових података, на попису грађани дају информације и о простору у коме станују (адреса, врста стамбеног простора, коришћење стана, облик својине, површина стана, број соба, опремљеност инсталацијама и помоћним просторијама, врста енергента који се користи за грејање, спрат на којем се стан налази, као и подаци о основним карактеристикама зграде у којој се стан налази).

Што се тиче података о домаћинстима прикупљају се следећи подаци: адреса становања, укупан број чланова домаћинства, сроднички и породични састав, основ по коме домаћинство користи стан у којем се пописује и да ли се чланови домаћинства баве сопственом пољопривредном производњом.

Како је за РТС рекао директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић сва ова питања су стандардна и следе препоруке УН и Евростата.

Он је казао највећа новина овог пописа јесте електронско пописивање.

– Пописивачи иду са рачунарима и у лаптопима је апликација коју је израдио сам Завод, то је производ домаће памети, и то ће много да убрза поступак, јер се прескачу операције које следе након пописа, а то је унос података“, наглашава Ковачевић.

Колико траје разговор?

Сам разговор са пописивачем требало би да траје око 30-ак минута мада то није стриктно одређено.

На која питања је одговор обавезан а на која није?

Према домаћим прописима учешће на Попису је обавезно, односно грађани би морали да дају тачан одговор на сва постављена питања. Изузетак су питања о националној припадности и вероисповест, на која грађани нису дужни да дају одговор.

Пописивачи не би смели да инсистирају на одговорима на ова питања а ако то чине, запрећене су новчане казне до 50.000 динара.

Ко није обухваћен пописом?

Пописом једино није обухваћено дипломатско и војно особље страних држава, као ни чланови њихових породица који са њима бораве у Републици Србији. Пописом се не обухватају ни станови у власништву страних држава

Шта ако нисмо ту кад пописивач дође?

Према Закону о попису, “ако пописивач у време Пописа не затекне у стану лице које се обухвата Пописом… оставља писмено обавештење да је то лице дужно да се најкасније до 31. октобра 2022. године јави надлежном органу ради давања података у вези с Пописом”.

Помоћник директора Републичког завода за статистику Петар Коровић рекао је за ТВ Пинк да пописивач стан обилази два пута.

– Пописивач ако вас у првом кругу обиласка не нађе код куће, долази поново, а ако и тада не затекне никога оставља обавештење са бројем кол центра коме се треба јавити. Онда са пописивачем уговорате термин како би извршили своју обавезу – рекао је Коровић.

Колике се казне?

Грађани који одбију да учествују у попису, или који дају нетачне и непотпуне одговре по закону могу бити новчано кажњени од 20.000 до 50.000 динара.

Новчане казне предвиђене су и за пописивача (и друга лица која су задужена за послове пописа) и то у износу од 30,000 до 50,000 ако не обављају послове пописа благовремено и на прописан начин, не воде рачуна о тачности уписа података и њиховој тачној обради, не чувају као тајну све податке о пописаним лицима.., и ако противно вољи лица обухваћеног Пописом захтевају да се то лице изјашњава о националној припадности или вероисповести.

Када се очекују резултати?

Прелиминарни резултати Пописа требало би да буду доступни у новембру, односно у року од 30 дана од дана завршетка пописивања.

Што се тиче коначних резултата, они се заједно са метаподацима и извештајем о квалитету, у складу са календаром објављивања, објављују сукцесивно до 30. јуна 2024. године.

Какви резултати се очекују?

Поједини демографи наводе да би резултати овог пописа могли да покажу да у Србији живи 700,000 људи мање него 2011. године.

Демограф Владимир Никитовић, научни саветник Института друштвених наука, казао је за Данаса да оно што сигурно знамо јесте да на основу негативног природног прираштаја у Србији је пола милиона људи мање.

– Резултати овогодишњег пописа показаће да у Србији има сигурно пола милиона људи мање него 2011. године. То је нешто што већ знамо на основу виталне статистике (података о умирању и рађању) која се у континуитету прати. На овај број можемо додати између 100,000 и 200,000 људи који нису у земљу годину и дуже дана. Међутим, и ако дођемо до тога да сада има 700,000 мање становника него на претходном попису, тај број неће бити најдраматичнији податак, много ће алармантнији бити подаци о томе ко је поднео највећи терет депопулације односно како су одређени делови Србије изгубили огроман број становника – рекао је Никитовић.

Ако би се испоставило да у Србији сада живи 700,000 људи мање него 2011, то би значило да земља има најмањи број становника још од Другог светског рата.

Никитовић ипак подсећа да је Србија у “депопулацији већ 20 година, 30 година смо у негативном природном прираштају”.

– То су процеси који се јако споро мењају и наставиће се и наредних деценија – наводи Никитовић.

(Данас)