Данас: Део опозиције нуди председнику САНУ Владимиру Костићу да буде њихов кандидат за председника државе

Међу потенцијалним председничким кандидатима опозиције помиње се и Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности (САНУ), коме је део опозиције упутио молбу да се његово име нађе на изборном листићу као и рок да се о томе изјасни, наводе незванично извори Данаса са политичке сцене.

У јеку спекулација о потенцијалним председничким кандидатима, али и одуговлачењу опозиције да представи јавности свог кандидата, још једно име поново се појављује на листи оних које опозиција жели да представи у кампањи за председника Србије, како незванично сазнаје Данас.

„Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности (САНУ) је још једно име које је у игри. Део опозиције упутио је предлог Костићу да буде кандидат за председника зато што се ради о угледном академику иза кога би могла да стане цела опозиција. Он се добро котира у истраживањима али ранији напади на њега у вези са ставовима о Косову би могли да га коштају гласова. Костићу је остављен рок да се изјасни ускоро“, наводе наши извори незванично и додају да је ово један од могућих разлога зашто опозиција још увек није саопштила коначно име кандидата.

Када су се у медијима појавиле спекулације о томе да би председнички кандидат опозиције могао да буде Дејан Шошкић, професор Економског факултета и бивши гувернер Народне банке Србије, који се добро котира у истраживањима како је објавио Демостат, опозиција удружена око ССП, ДС, НС и ПСГ, одлучила је да одложи објављивање имена кандидата.

Потпредседница Народне странке Санда Рашковић Ивић потврдила је медијима да је Шошкић једна од нестраначких личности о којој се разговарало у контексту председничке кандидатуре, али и навела да ће коначна одлука бити саопштена јавности тек средином фебруара, око Дана државности и празника Сретење.

Осим Шошкића, као могући кандидати за председника Србије најгласније су се у претходном периоду помињали генерал Здравко Понош, професор у пензији Владета Јанковић, па и глумац Драган Бјелогрлић, који се такође добро котира у истраживањима али није заинтересован за овакву улогу, како је писао Демостат.

Владимир Костић се и раније помињао у појединим медијским текстовима и истраживањима као неко ко одговара профилу „доброг“ кандидата за председника Србије, али он није показивао интересовање за такву улогу.

Пред претходне председничке изборе одржане 2017. године, Костић је у више наврата категорично одбацивао могућност да се нађе на некој изборној листи.

„Не пада ми на памет да будем кандидат за председника Србије. Прво, зато што то ни под којим условима не желим. Друго, што не поседујем ни способности ни знања за такву функцију и треће, што су неопходни послови у овом мандату у САНУ тек започети“, навео је Костић.

У међувремену је Костић изабран и по други пут за председника САНУ,  а мандат му истиче 2023. године.

Током свог мандата на челу САНУ, Костић се у више наврата нашао на мети критика и хајке таблоида али и дела јавности. Последњи такав случај био је у марту прошле године због става о статусу Косова који је изнео током гостовања у емисији „Њузмакс Адрија” на ТВ Н1. Он је том приликом изјавио да нико у Србији, укључујући и Српску православну цркву, нема тапију на истину по питању Косова, што је изазвало оштре реакције и критике национално орјентисаног дела јавности.

О овом питању на сличан начин Костић је говорио и раније. Неки су га критиковали, неки подржавали.

У међувремену се име Владмира Костића поново појављивало у контексту председничког кандидата и на страницама Данаса, када га је као идеалног кандидата издвојила Соња Бисерко, председница Хелсинчког одбора за људска права.

(Данас)