Данас: Да ли је нишки аеродром одузет граду због нерентабилности, или због уговора о концесији за "Николу Теслу"?

Одлука Градског већа да се нишки аеродром „Константин Велики“ уступи без накнаде држави, донета на „препоруку“ Владе Србије прошлог петка, изазвала је грађанске протесте, као и уједињену негативну реакцију опозиције и револт невладиног сектора у том граду, пише лист Данас.

Безмало сви они су као мотив за овакав, изненадни „поклон Ниша Србији“ видели недавну концесију за Београдски аеродром „Никола Тесла“, која је „наложила“ да Аеродром у Нишу, са којег се може летети лоу кост компанијама до европских дестинација и за десетак евра, престане да му буде „конкуренција“.

Уговор о концесији за „Николу Теслу“ који је Влада Србије закључила са француском корпорацијом „Ванси ерпортс“ није објављен, тако да није познато шта садржи, а посебно не да ли има и неке „тајне“ клаузуле које могу битно да промене обавезе уговорних страна, па и смисао тог јавног посла. Председник Србије Александар Вучић казао је нешто раније да „нишки аеродром одузима путнике београдском“. Документа Владе, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Града Ниша, у које је Данас имао увид, као и извори нашег листа, потврдили су да централна власт „доживљава“ нишки аеродром као „нелојалну конкуренцију“ београдском, пре свега због „екстремно“ ниских аеродромских такси од свега три евра по путнику.

Једна од најтранспарентнијих индиција да ће се држава на озбиљнији начин умешати у пословање нишког аеродрома била је Вучићева изјава с почетка ове године, да је „држава дозволила нишком аеродрому да се развија иако одузима путнике београдском“. Он је тада казао да се за нишки и два друга локална аеродрома планира ограничење броја путника, рекавши да су они „заштићени ограничењем на милион путника у следећих 12 година“, без прецизирања да ли се ограничење односи на годишњи број путника и да ли важи збирно за сва три аеродрома или само за нишки.

Према тврдњама Бранислава Јовановића, градског одборника и некадашњег председника градске владе, као и извора Данаса, почетком фебруара, а на састанку у Нишу „иза затворених врата“, ресорна министарка Зорана Михајловић и њен помоћник у Министарству Зоран Илић јасно су казали да се „постојећи уговори са лоу кост компанијама морају анексирати на начин да утврде више аеродромске таксе“. Михајловић је наложила градоначелнику Ниша Дарку Булатовићу да „нишки аеродром убудуће не може да објави нити једну нову линију, нити да преговара са авио компанијама док она и њено Министарство о томе не буду обавештени“. Илић је, како наводе Јовановић и поједини учесници састанка, казао да путничке таксе од три евра, које су иначе договорене „без консултација са Министарством“, „нису одрживе“, те да би „требало да се подигну на најмање шест евра“.

Тек који дан раније министарка Михајловић је потписала „мишљење“ у којем оштро критикује Студију о одрживости и проширење капацитета нишког аеродрома од 2017. до 2022. године, коју је израдила Регионална развојна агенција Југ из Ниша. Она је, опет, као посебан проблем означила предлагање изузетно ниске цене аеродромских услуга „које су ниже од најниже цене из конкурентског окружења“. Према њеном мишљењу, „историјском развоју Аеродрома у Нишу у претходне две године, како се иначе наводи у тој Студији, нису допринеле ниске цене већ пре свега активности и инвестиције Владе Србије у тај аеродром, који се упркос томе „константно обраћа Влади и Граду Нишу за помоћ“.

У прексиноћном јавном обраћању она је, међутим, као примарни разлог за преузимање Нишког аеродрома од стране државе навела његову комерцијалну неодрживост.

– Све анализе показују да Аеродром у Нишу није у могућности да из редовног пословања инвестира више од 10 милиона евра, колико је потребно да би инфраструктура, опрема, функционисање и безбедност били на највишем нивоу. Влада неће да дозволи да аеродром пропадне јер Град Ниш нема довољно новца да уложи у њега, како би могао даље да се развија и да бележи још већи раст броја путника, наводи се у њеном саопштењу – рекла је Михајловић.

Влада Србије је на седници прошлог четвртка донела закључак на основу којег препоручује граду Нишу, као садашњем власнику аеродрома, да обезбеди пренос целокупне имовине и оснивачких права јавног предузећа Аеродрома Ниш на Републику Србију. У закључку је наведено да је потребно пренети и сертификате, као и све уговорне обавезе Аеродрома Ниш на будућег оператера.

У извештају Владе, који прати овакву одлуку, такође се наводи да су пословање и развој нишког аеродрома комерцијално неодрживи, те да он „без озбиљног улагања и подршке од стране Републике Србије неће моћи да опстане“.

– За опстанак јавног предузећа Аеродром Ниш, Влада и Град Ниш су у више наврата, непосредно и посредно, обезбеђивали финансијску помоћ, помоћ у опреми и сваку другу врсту помоћи у укупном износу који је знатно већи од милијарду динара – тврди се у извештају Владе.

На основу оваквог закључка, Градско веће Ниша је прошлог петка одлучило да се сва имовина нишког аеродрома „Константин Велики“ препише и поверава држави Србији на управљање, уз образложење да ће „држава на тај начин помоћи аеродрому да се економски оснажи и још боље позиционира на тржишту, пошто је тренутно стање економски неодрживо“. Одлука ће постати коначна када је усвоји Скупштина града, која је била заказана за следећи четвртак, па према незваничним информацијама – одложена.

Оваква одлука је покренула грађанске протесте, сазване иначе преко друштвених мрежа, који су почели у суботу увече, а настављени синоћ, са захтевом да Скупштина града не усвоји одлуку Градског већа, као и да градоначелник Булатовић и сви чланови Градског већа због такве одлуке поднесу оставке. Грађани су у суботу након протеста засули Градску кућу, у којој су седишта градоначелника и Већа, папирнатим авионима и тоалет папиром.

Протесте, које је иначе заказао Милош Бошковић, посланик „Доста је било“ који је недавно поднео оставку, подржали су Удружени покрет слободних станара и Национална коалиција за децентрализацију. На поклањање аеродрома оштро су реаговали нишки одбори ДС, Покрета слободних грађана, ДЈБ и Нове странке, чији је лидер и некадашњи градоначелник Ниша Зоран Живковић и учествовао на протесту.

Јанић: Кад финансираш, хоћеш и да управљаш

„Нишки аеродром је и сада наш, ми смо део Републике. Оваква одлука је у јавном интересу Ниша и грађана Ниша, јер буџет града није у стању да финансира све обавезе у вези са аеродромом, међу којима је и 150 милиона динара годишње на име исплате војног земљишта од 175 хектара, у Доњем и Горњем Комрену, које је Република 2009. пренела Граду. Новац који нам убудуће буде остајао у буџету након овакве одлуке, омогућиће да грађани Ниша боље живе, кроз изградњу инфраструктуре и задовољавање других потреба“, казао је Љубиша Јанић, начелник Градске управе Ниша, уз „ограду“ да Градска управа „само стручно и технички реализује одлуке градских органа“, а да је „све остало политика, у коју се они не мешају“.

На питање Данаса да ли је Република могла да настави са додатним инвестирањем аеродрома као и до сада, пре свега због његовог стратешког положаја и због тога што је алтернативни аеродром београдском и другим аеродромима у региону, а без преузимања власништва над њим, Јанић је рекао да „кад финансираш, хоћеш и да управљаш“.

„Помоћ“ државе

Аеродром „Константин Велики“ је отворен 2003. захваљујући донацији Норвешке, којом је реконструисан након НАТО бомбардовања 1999. Три године касније, након распада државне заједнице СЦГ, тадашње државно руководство није дозволило „Монтенегро Аирлинес-у“ да региструје своју ћерку компанију „Мастер Аирwаyс“. Исте године преговори руководства овог аеродрома са „Рyанаир-ом“, како би та компанија дошла у Ниш, „спечени су да се не би угрозили интереси националног авио-превозника „ЈАТ Аирwаyс-а“. Национални превозник је 2007. званично најавио развој даљег саобраћаја из Ниша, са три нове линије ка Немачкој и Аустрији, али то никада није реализовао, уз образложење да „није рентабилно“. Две године касније ЈАТ је одустао и од једине линије до Цириха, уз исто образложење. Ни нови национални превозник Ер Србија не лети из Ниша.

Упркос томе, са нишког аеродрома је претходне године, летело 331.582 путника што је 2,65 пута више у односу на резултат остварен у 2016. години, када је летело 124.917 путника, а неупоредиво више од, рецимо, 2010. године, када је забележено само 23.627 путника. Са аеродрома тренутно лете четири лоу кост компаније.

(Данас)