Данас: Да ли је Немачка заиста талац руског гаса

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изазвао је нову мини-кризу у односима са савезницима, овога пута са ЕУ или конкретније са Немачком, након што је на НАТО самиту у Бриселу назвао Немачку заробљеником Русије због изградње гасовода Северни ток 2 који би требало да годишње спроведе 55 милијарди кубних метара гаса годишње из Русије у Немачку, поврх већ постављеног Северног тока 1 са истим капацитетом. Цена овог пројекта је више од 11 милијарди долара, пише Данас.

Трамп је у директну везу са овим пројектом довео и давања Немачке за НАТО, за шта ова земља издваја 1,2 одсто БДП-а, наспрам америчких 4,2 одсто.

„Тужно је када Немачка прави огромне нафтне и гасне споразуме са Русијом и док би ми требало да их бранимо од Русије они им дају милијарде и милијарде долара годишње“, изјавио је Трамп пред састанак са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом.

Он је упозорио да ће Немачка, највећа европска економија, након овог гасовода 60-70 одсто своје потрошње задовољавати руским гасом.

И док су у ЕУ очекивали да ће им Трамп замерити због ниских издвајања за НАТО, нису очекивали овако директан напад и замерке због гасовода. Иако Немачка данас издваја 1,2 одсто БДП-а за НАТО, објавила је планове да до 2030. то подигне на тражених два одсто. Трамп је, незадовољан овим планом, рекао да би то могли да ураде „сутра“, што би фактички значило да се годишњи допринос Немачке за НАТО повећа за око 29 милијарди долара.

Северни ток још од почетне идеје и убрзаног потписивања споразума 2005. године од стране тадашњег канцелара Герхарда Шредера и то након што је изгубио на изборима, а пре него што је предао функцију, прате контроверзе, више политичке него економске. То наравно стално подгрева Шредеров каснији аранжман у управним одборима највећих руских компанија попут Гаспрома или сада Росњефта. Највећи противник пројекта је Источна Европа, пре свега Украјина, али и Пољска у страху да ће Гаспром у тренутку када буде завршен Северни ток 2 запечатити гасовод кроз Украјину којим се у највећој мери снабдевала Европа руским гасом. То би за Украјину значило губитак око две милијарде долара годишње од транзитних накнада, али би довело у опасност снабдевање гасом Источне Европе која скоро 100 одсто зависи од руског гаса.

Међутим, како се показало до сада, Трампа интересује пре свега економија, а снабдевање Европе гасом је велики посао чији би део колача желеле и америчке компаније. И то није Трампов план, већ идеја настала за Обаминог мандата након експанзије „фрекинга“, новог начина вађења гаса и нафте из шкриљаца у САД који је од ове земље направио нето извозника енергије. Наиме, САД увелико промовишу течни нафтни гас (ТНГ) који се специјализованим бродовима може транспортовати преко океана. Међутим, за то су потребни терминали којих у Европи нема пуно, а у Источној још мање, само у Литванији и Пољској. Додуше у плану је изградња једног и у Хрватској. Ипак стручњаци истичу да у сваком случају цена ТНГ због свих трошкова који га прате не може да се мери са ценом гаса из Русије који се транспортује већ постојећим гасоводима.

Такође, у агитовању против Северног тока 2 се наводи да је Гаспром монополиста у снабдевању Европе гасом. Он можда јесте монополиста у Русији, пошто је једина компанија из ове земље са дозволом за продају гаса у ЕУ, али око једне трећине своје потрошње ЕУ задовољава руским гасом. Око трећине стиже из Северног мора, мада се очекује да ће ове резерве бити исцрпене у наредних тридесетак година, док остатак долази из Алжира, Катара, Нигерије, Азербејџана, Либије, Тринидада и Тобага…

За сада, с обзиром да изгледа неће бити завршен ни 2019. године, Северни ток 2 је Европи донео само поделе. Осим што Немачка стоји иза тог пројекта, мада Ангела Меркел, канцеларка, тврди да је то приватни комерцијални пројекат, у њему са ЕУ стране учествују највеће енергетске компаније. Винтершел и Унипер из Немачке, Англо-холандски Шел, француски ЕНГИЕ и аустријски ОМВ. С друге стране, Северни ток 2 тек треба да добије дозволе од земаља кроз чије воде ће цеви пролазити, Шведске, Данске и Финске које су већ изразиле забринутост за еколошке ефекте. Дански парламент је овластио своју владу да стави вето на изградњу гасовода због еколошких питања.

Колико су међународни односи данас компликовани говоре само догађаји у последњих неколико месеци.

У јуну је Трамп у Канади на самиту Г7 рекао да би Русија требало да се врати у Г8 из које је избачена због анексије Крима, док је остатак чланица у чије име је говорила Ангела Меркел био против и да нема повратка док Русија не напредује у решавању проблема са Украјином. У међувремену се развија прави трговински рат између САД, ЕУ, Канаде и Кине, а данас Трамп оптужује ЕУ, пре свега Немачку, да је талац Русије.

(Данас)