Хроника

Данас: Да ли држава гура у заборав масакр у „Панди“?

Штампа
среда, 10. октобар 2018.

Био сам сведок, очевидац злочина. Син јединац ми је убијен пред очима, и за све ове године прву изјаву истражним органима сам дао у септембру прошле године.

Да држава хоће да реши овај случај, већ би га решила, или би казала да су извршиоци недоступни јер су Албанци, или да су то урадиле наше државне службе и да није у интересу да се открију детаљи – каже за Данас Лазар Обрадовић.

Зашто већ 19 година нема одговора на питање ко је убио шест дечака у пећком кафићу „Панда“? Масакр у „Панди“ је најкрвавији злочин који се на Косову и Метохији догодио до почетка бомбардовања. Истрага у Тужилаштву за организовани криминал почела је тек у мају 2016. године. Зашто је требало да прође више од 17 година да би се покренула истрага? У „Панди“ су 14. децембра 1998. убијени Иван Обрадовић (15), Вукота Гвозденовић (16), Светислав Ристић (18), Зоран Станојевић (18), Иван Радевић (24) и Драган Трифовић (18), а рањени су Владо Лончаревић (18), Мирсад Шабовић (34) и Никола Рајовић (18).

– Кад се буде саопштила истина, Србија ће се скаменити – каже Милена Радевић, мајка настрадалог Ивана. – Док смо молили за помоћ разне политичаре и представнике државних органа, с једног утицајног места ми је речено да би најбоље било да ставимо тачку на тај случај.

Месец дана нисам могла да дођем к себи после тих речи – присећа се Милена.

Очекивало се да ће држава у најкраћем року открити убице. Међутим, већ од прве вечери неке ствари су почеле да уливају сумњу…

Уредник одбио извештај

Пећанци су били згрожени када је у Дневнику 3 РТС-а информација о убиству деце објављена пред саму временску прогнозу, и то у форми скраћене вести. Дежурни уредник је претходно одбио да прими извештај дописника из Пећи јер није имао званичну изјаву истражног судије, коју те ноћи није било могуће добити.

Иначе, РТС је пар дана пре масакра у ударном Дневнику две ноћи заредом читао саопштење ОВК у којем се најављују напади на локале где се окупља српска омладина. Власти, међутим, нису ограничиле или забраниле рад угоститељима у ноћним сатима, иако је ОВК, којом је командовао Рамуш Харадинај, била у жестокој офанзиви.

На дан сахране, 16. децембра, опело је служио Његова светост патријарх српски Павле, али нико из државног врха се није удостојио да дође из Београда и присуствује сахрани. Из Београда је у Пећ дошао једино Војислав Михаиловић, потпредседник Скупштине Србије, из редова опозиције.

После неколико дана, полиција је ухапсила двадесетак Албанаца за које је речено да су организовали напад на „Панду“. Никола Шаиновић, тада потпредседник Савезне владе задужен за Косово, славодобитно је саопштио да је случај „Панда“ решен.

– Кад су ухапсили ту групу, један пријатељ из пећког СУП-а ми је у поверењу казао да ти Албанци немају никакве везе с „Пандом“, да су то обични кокошари – сећа се Љубомир Ристић, отац убијеног Светислава.

Бивши начелник пећког СУП-а Боро Влаховић каже да је за случај „Панда“ била надлежна Служба државне безбедности пошто се радило о кривичном делу тероризам, а што на откривању извршилаца није искључивало и рад јавне безбедности.

– Ми из јавне безбедности интензивно смо радили на откривању извршилаца, али када су припадници Државне безбедности после неколико дана ухапсили групу Албанаца за које је речено да су организовали и извршили злочин у кафићу „Панда“, јавна безбедност је престала са оперативним радом на том случају. Кад Државна безбедност нешто преузме да ради и кад саопшти да је случај решен, није пракса да јавна безбедност наставља са радом на том истом случају.

Ухапшени ситни криминалци

Оно што је мене тада фрапирало је било сазнање да је један од главноосумњичених Албанаца био душевно заостао у развоју – рекао је Влаховић за Данас.

Група ухапшених Албанаца је после рата пребачена у Лесковац, где је против њих подигнута оптужница, али не због „Панде“, него због неких ситних дела за које су добили по годину дана затвора. После свега, стекао се утисак да су ти Албанци ухапшени само да би се истина о „Панди“ прикрила.

Место злочина – Улаз са задње стране у кафић „Панда“ у Пећи

Бивши председник Окружног суда у Пећи Раде Гојковић каже да не зна зашто истрага о „Панди“ није покренута 15 година.

– Истражни судија који је обавио увиђај, Веселин Чађеновић, отишао је у пензију већ 1. јануара 1999. године. Предмет су наследиле истражне судије Миломир Лазовић и Владан Бојић, али по том предмету ништа није рађено. Никад ме нико није позвао ни питао било шта у вези са „Пандом“ – каже за Данас пензионисани судија Гојковић.

Владан Бојић каже да никада није имао везе са истрагом о случају „Панда“. Судију Лазовића, који је у међувремену пензионисан, нисмо успели да контактирамо.

Бивши в. д. окружног јавног тужиоца у Пећи Војислав Шошкић такође каже да никада није имао контакт са предметом о масакру у „Панди“.

– И мени је било чудно што се свих ових година није радило на откривању извршилаца. Док сам био окружни тужилац, никада ме нико није контактирао за „Панду“, а и касније док сам био у Тужилаштву за ратне злочине, тај предмет није постојао – наглашава Шошкић.

Случај „Панда“ је годинама био запостављен, а предмет се састојао од омота списа и записника са увиђаја истражног судије из Пећи Веселина Чађеновића, и налазио се у пећком Окружном суду измештеном у Лесковцу.

Тако је било све до 28. децембра 2013. године, када је потпредседник Владе Србије Александар Вучић рекао да нема доказа да су злочин починили Албанци, како се до тада веровало. Две године касније Вучић је казао: „Бауљамо у мраку. Готово сам сигуран шта се десило у кафићу ‘Панда’, али нема доказа. Нисам сигуран да би наши органи могли да се поносе оним што су тада урадили.“

Божо Прелевић, бивши коминистар полиције у Влади Србије, каже да је однос према злочину у кафићу „Панда“ тамна мрља наших државних органа.

Прелевић: Траљава истрага

– Све је рађено прилично траљаво. Док сам био коминистар полиције говорили су ми да су то починили албански терористи, а касније, док сам водио један сектор у Координационом центру за Косово и Метохију, људи из Државне безбедности су ми казали да постоје индиције да тај злочин нису починили Албанци. Истрага у Пећи није у потпуности обављена, највероватније због ратних дешавања. Зашто толико година после рата није покренута истрага? Па зато што докази не постоје или их имате, али не желите да поступате по њима – објашњава Прелевић.

Тужилаштво за организовани криминал је покренуло истрагу у мају 2016. године. Поступајући тужилац је наредио спровођење истраге против више непознатих починилаца због постојања основа сумње да су 14. децембра 1998. године у кафићу „Панда“ извршили кривично дело тероризам, које је за последицу имало смрт шест особа и рањавање три лица. Како је саопштено до сада су саслушане 34 особе и прибављени су бројни материјални докази. Саопштено је и да тужилаштво у даљем току истраге намерава да испита одређени број сведока и прибави још доказа који могу бити од користи за поступак. У тужилаштву нису могли да нам одговоре на питања да ли је дефинитивно искључена могућност да су злочин у „Панди“ починили Албанци, и којим сазнањима тренутно располажу.

– Немогуће је да овако страшан злочин не буде разоткривен. Душе наших синова ће се смирити једино када починиоци и налогодавци буду приведени правди. Морамо да верујемо да ће наши државни органи утврдити истину, ма каква она била – закључује Љубомир Ристић.

Масакр у пећком кафићу „Панда“ догодио се 14. децембра 1998. године. Понедељак вече, око 20 часова… Градске улице су већ данима у поподневним сатима биле празне, народ у страху од учесталих оружаних напада ОВК углавном није излазио из својих домова. Та сабласна тишина као да је најављивала трагедију… У омаленом и омиљеном ђачком кафићу који се налазио на периферији Пећи, до Гимназије „Свети Сава“, за једним столом седели су Божидар Перовић (28), Иван Радевић и Мирсад Шабовић.

Играли су фирцик, а с барске столице посматрао их је Иван Обрадовић. За другим столом били су средњошколци: Зоран Станојевић, Никола Рајовић, Владо Лончаревић, Драган Трифовић, Вуле Гвозденовић, Свето Ристић и Перо Марковић. Играли су лору, завитлавали се, препричавали догодовштине из школе…

Два рафала у децу

У суседној просторији седели су Суад Шабовић, власник „Панде“, и Лазар Обрадовић, отац малог Ивана.

– Одједном се чуо ударац, неко је отворио врата ногом. Појавиле су се две цеви и почела је рафална паљба уз животињске крике. Седео сам у ћошку и главу заклонио иза калорифера. Гледао сам како покошени падају двојица Ивана који су седели за мојим столом. Меци погађају и Лонча, Зокија, Вулета, Света, Драгана… Крв, дим и чауре на све стране.

Настаје вриска! Запомагање! Улетео је Лазо Обрадовић из суседне просторије и свог сина Ивана затекао мртвог. И Иван Радевић, Драган Трифовић и Вуле Гвозденовић леже непомични, мртви… Знаке живота не показује ни Владо Лончаревић. Тешко рањени на поду леже и Зоран Станојевић и Свето Ристић. Устао сам да помогнем рањенима, не знајући у том шоку да ли сам и сам погођен. У том тренутку с пода устаје Лончо, сав изрешетан и крвав. Погледао сам кроз врата кафића и видео како из дворишта гимназије излази „застава 128“ – прича Божидар Перовић.

Испаљена су два шаржера из аутоматских пушака. Лакше су рањени Мирсад Шабовић и Никола Рајовић, који се трен пре напада сагнуо да дохвати карту. Станојевић, Ристић и Лончаревић су исте ноћи пребачени у приштинску болницу. Прва двојица су издахнула на операционом столу.

– Не знам како сам остао жив. Два метка су ме погодила у главу, пет у десну руку, лева подлактица ми је била смрскана… После операције, један метак ми је остао у пределу груди, а други у рамену. Живим с тешким последицама. Ми смо били другари из школе, живели смо као браћа, били смо клинци и никоме ништа лоше нисмо урадили. Волео бих да се открију убице и сви који су учествовали у овом злочину, али сам тек прошле године први пут позван да истражним органима дам изјаву о тој крвавој ноћи – каже Владо Лончаревић.

Сумње и спекулације

Како су прошле године објавили поједини медији, постоји сумња да је из исте пушке пуцано на децу у „Панди“ и на цариника Еулекса на Јарињу Аудријуса Сенавицијуса. Ту информацију нико није демантовао. Такође, постоје гласине да је на дечаке пуцано из исте пушке којом је само неколико дана раније убијен угледни пећки интерниста др Нурадин Зејнулаху. Докторова кућа се налазила у непосредној близини „Панде“.

Вук Драшковић је саопштио да је злочин у Пећи наредио бивши шеф ДБ-а Раде Марковић, преко Милорада Улемека Легије и ЈСО. Та јединица је у то време била стационирана у близини Пећи. Неко је пласирао и информацију да су у масакру учествовали МИ6 и САС, али је та тврдња демантована из државног врха.

Међу Пећанцима је једно време кружила прича да су у убиство умешани затвореници из Казнено-поправног дома „Дубрава“ у Истоку. Масакр у „Панди“ довођен је и у везу с претходним сукобом на граници са Албанијом када је српска војска ликвидирала више од 30 наоружаних терориста који су покушали да уђу у СРЈ. Сматрало се да је напад на „Панду“ освета ОВК. У сваком случају, ко год да је починио овај злочин заслужује да се нађе пред лицем правде, а на држави је обавеза да открије имена починилаца и налогодаваца.

БИА обећала сарадњу

Родитељи настрадалих дечака сматрају да је један од кључних момената за почетак истраге био и састанак у БИА 2014. године.

– Тројица заменика Александра Ђорђевића, тадашњег директора БИА, казали су нам да ће Агенција све информације које поседује проследити тужилаштву – каже Љубомир Ристић.

Највећа провокација у време власти Тадић – Дачић

Породице су се обраћале свим властима, амбасадорима, полицији, али свуда су наилазили на зид ћутања.

– Почетком фебруара 1999. године био нам је обећан пријем код Слободана Милошевића или Николе Шаиновића. Дошли смо у Београд Драги Станојевић и ја, али нам је речено да ипак не могу да нас приме. После рата смо се обраћали председнику Србије Милану Милутиновићу и министру полиције Влајку Стојиљковићу, али и то је било узалуд. После 5. октобра тражили смо помоћ од Војислава Коштунице, Зорана Ђинђића, Зорана Живковића, али нас је само Коштуница примио и рекао да ће ангажовати Војнобезбедносну агенцију да истражи случај, а да ће Раде Булатовић бити на челу оперативног тела. Од тога није било ништа. Касније смо разговарали и с Милетом Новаковићем из СБПОК-а, који није искључио могућност да су масакр починили Срби – присећа се Ристић.

Родитељи убијене деце кажу да су највећу провокацију доживели за време власти Тадић – Дачић. Дачић није хтео с њима да разговара, а Тадић их је упутио на свог саветника за Косово Бранка Радујка.

– Код Радујка је отишло нас двадесетак. Када нас је видео тако бројне, одмах нас је питао за кога ћемо гласати. Понео се крајње неозбиљно. Ми дошли због убиства деце, а он нас пита за гласове – каже Звонко Гвозденовић, отац настрадалог Вукоте.

Велимир Перовић

(Аутор је био дописник РТС из Пећи у време злочина)

(Данас)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]