Danas: Austrijanci svesno dali lošu ponudu za Telekom Srbija

Petnaest minuta pre isteka roka Telekom Austrija ponudio samo 950 miliona za akcije i priznao da ponuda nije ispravna * Još u februaru vladi bilo jasno da će dobiti ponudu Austrijanaca*Sindikat Telekoma smatra da je tender propao

Potvrđeno pisanje Danasa iz avgusta 2010. da je austrijski operator najviše zainteresovan za kupovinu Telekoma Srbija, ali su pokazali da nisu spremni da plate 1,4 milijarde evra

Beograd - Jedinu ponudu za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma Srbija dostavila je kompanija Telekom Austrija, koja je 15 minuta pre isteka roka ponudila minimalnih 1,4 milijarde evra, ali samo 950 miliona evra za kupovinu akcija i 450 miliona evra za investicije. Predsednik radne grupe za prodaju Telekoma, državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković rekao je da je rok za analizu ponude pet dana, tako da će se vlada o njoj izjasniti u ponedeljak, 28. marta.

Podaci pokazuju da Austrijanci ne ispunjavaju osnovni uslov jer su za akcije ponudili samo 950 miliona, a ne minimalnih 1,4 milijarde evra. Tako se obistinilo i pisanje austrijskog lista Virtšaftsblat da će Telekom Austrija predati tzv. taktičku ponudu odnosno i neispravnu ako je potrebno samo da ne bi nemački Dojče telekom jedini predao ponudu i ušao sa vladom Srbije u pregovore.

Kompanija Telekom Austrija saopštila je iz Beča nedugo zatim da je ponudila od 800 do 950 miliona evra i da time nije ispunila minimalne uslove tendera. Kako se navodi u saopštenju, Telekom Austrija u ponudi se obavezala da u periodu od tri godine investira 450 miliona evra u srpsku telekomunikacionu kompaniju. Ponuda Telekoma Austrije je uslovna i usledila je nakon detaljne analize i procene poslovanja i imovine Telekoma Srbije, navodi se u saopštenju.

Kako Danas saznaje od izvora upućenog u prodaju Telekoma, da će Austrijanci predati ponudu bilo je jasno još posle prvog dana februara ove godine kada su njihovi predstavnici, kao i predstavnici Dojče telekoma bili na razgovorima u vladi. Nakon tih sastanaka, prema našim saznanjima, postalo je evidentno da će Telekom Austrija dostaviti ponudu.

Ono što je za Austrijance bio najveći problem jeste šta bi morali da urade sa svojim operatorom mobilne telefonije Vip mobajlom, koji već posluje u Srbiji. U početku se pretpostavljalo da bi verovatno morali da ga prodaju jer bi zajedno sa mobilnom mrežom Telekoma imali 70 odsto tržišta po broju korisnika i 60 odsto posmatrano prema prihodima odnosno dominantan položaj (podaci RATEL-a s kraja 2009). Međutim, procene su stručnjaka da za ulaganje koje su imali ne bi mogli da dobiju odgovarajuću cenu. Prema tvrdnjama izvora Danasa, Telekomu Austrija, ukoliko kupi srpsku kompaniju, verovatno će biti odobreno spajanje Vipa i MTS-a, ali uz brojne uslove. Iako bi imali dominantan položaj verovatno bi se pošlo od pretpostavke da ga neće zloupotrebljavati.

Rok za dostavljanje ponuda je istekao juče tako da Telekom Austrija neće imati konkurenciju. Procedura dalje nalaže direktne pregovore države i predstavnika Telekoma Austrija u kojoj može dalje da se usklađuje i cena, ali je otvoreno pitanje da li će vlada uopšte ući u razgovore s obzirom na nisku ponudu za akcije kompanije.

Prema rečima Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, to što je Telekom Austrija dao ponudu nižu od minimalne propisane tenderom, znači da je prodaja naše najveće telekomunikacione kompanije propala.

- Očigledno je da je vest o tome da će Austrijanci dostaviti neispravnu ponudu bila tačna. Očekujem da će država sada naravno tender proglasiti neuspešnim i završiti sa time. To bi bilo na liniji nedavne izjave premijera Mirka Cvetkovića da se Telekom neće prodavati ako cena ne bude povoljna - kaže Nikolić.

Na pitanje koliko je verovatno da će država umesto da tender proglasi neuspelim, početi pregovore kako bi eventualno dobila više novca od Telekoma Austrija, Nikolić kaže da bi to bilo neozbiljno, jer se ne radi o nekoliko desetina miliona evra razlike, već bi Austrijanci morali da podignu svoju ponudu za bar 50 odsto.

Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže za Danas da za njega nije bilo iznenađenje to što interesovanje investitora nije bilo naročito veliko.

- Od početka se govorilo da su najzainteresovaniji za kupovinu austrijski telekom i Dojče telekom, ali meni se oduvek činilo da je Telekom Srbije za nemačku kompaniju uglavnom neinteresantan jer im celo ovo područje nije preterano zanimljivo za investiranje. Nisam siguran da je Dojče preterano zadovoljan svojim dosadašnjim ulaganjima na Balkanu. Što se tiče ostalih, čini mi se da je njihovo interesovanje bilo samo eksploratorno, odnosno da Srbija nije u njihovim strateškim planovima. S druge strane, austrijski telekom je već prisutan u Srbiji, pa je s obzirom na njihovu orijentaciju ka regionu bilo najlogičnije da se oni pojave kao ponuđač - ističe Gligorov.

Još pre nego što je juče zvanično objavljen iznos pristigle ponude, ovaj stručnjak je procenio da Austrijanci neće izneti „naročito konkurentnu ponudu“, zbog čega se „postavlja pitanje da li će uspeti da se dogovore sa Vladom“ o konačnoj ceni. Prema njegovim rečima, ponuda koja je pristigla predstavlja tržišnu realnost, zbog čega sada ostaje da se vidi da li prodaja po niskoj ceni odgovara političkim i finansijskim interesima Vlade, koji nisu potpuno jasni. „Novac je Srbiji potreban, jer su njeni dugovi visoki, tako da ne vidim drugog načina za izlazak iz ove makroekonomske situacije, osim da se prodaje imovina. Onaj ko se toliko zadužio kao Srbija nema mnogo opcija za vraćanje dugova. Pitanje je samo da li joj to politički odgovara i koliki je fiskalni pritisak - kaže Gligorov, istakavši, pre obznanjivanja iznosa da bi „sem ako ponuda bude izuzetno niska, bilo nelogično da se ne uđe bar u pregovore“.

Prema rečima Gligorova, oni koji su smatrali da je Dojče telekom zainteresovan za Srbiju zbog svog prisustva u okolnim zemljama, greše zbog toga što su „to sve sasvim drugačija tržišta“. „Njihovo hrvatsko iskustvo nije najbolje. Crnogorsko im ne znači mnogo, dok je situacija u Grčkoj, gde posluju, daleko drugačija, jer je ta zemlja članica Evropske unije u kojoj je nemačka privreda izuzetno mnogo investirala i to je jedno od velikih izvoznih tržišta za njih. U središnjim balkanskim zemljama, nemačke investicije nisu naročito visoke“, kaže Gligorov.

Joksimović: Propao tender

Predsednik Sindikata Telekoma Srbije Miroslav Joksimović ocenio je juče da je propao tender za prodaju te kompanije jer dostavljena ponuda Telekoma Austrija ne odgovara tenderskim uslovima. „Vlada Srbije je propisala minimalnu cenu od 1,4 milijarde evra za 51 odsto akcija Telekoma i ponuđač koji ne ispuni taj uslov ne može da bude kvalifikovan kao potencijalni kupac“, rekao je Joksimović agenciji Beta.

Dileme za Komisiju

Dijana Marković Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, ističe da bi s obzirom na to da bi sjedinjeno učešće dve firme bilo veće od 40 odsto, Komisija morala prvo da odluči da li će da odobri transakciju i da bi pri tome trebalo da u obzir uzme nekoliko osnovnih kriterijuma.

- Prvi pokazatelj koji utiče na odluku Komisije je tržišni udeo, pri čemu se razmatra da li će postojati dominacija ako se odobri transakcija, što ovde jeste slučaj. Drugi pokazatelj su prepreke za ulazak na tržište, odnosno gleda se koliko je lako da neko drugi uđe na tržište i umanji udeo koncentrisane kompanije. U ovom slučaju te prepreke su vrlo visoke, kako zbog toga što je prethodno potrebno da se dobije licenca RATEL-a tako i zbog visokih troškova izgradnje mreže i vremena potrebnog za to. Ovaj pokazatelj govori o tome da bi kupac stekao trajan udeo na tržištu koji bi jako dugo ostao na tom nivou. Na kraju gleda se i ekonomska snaga investitora, koja je takođe vrlo visoka u ovom slučaju - objašnjava Bajalovićeva. Zbog svega toga, ona kaže da „nije izvesno kakva bi bila odluka Komisije“, odnosno da bi njeno mišljenje moglo da prevagne i na jednu i na drugu stranu i da postoji mogućnost da bi Komisija dala uslovno odobrenje, koje bi na primer kao uslov moglo da postavi da kupac mora da proda određene delove kompanije. Međutim, Bajalovićeva, koja je do sada često govorila o raznim pritiscima na Komisiju tokom njenog mandata, ne isključuje ni mogućnost političkog delovanja na Komisiju, s obzirom na interes vlade u ovoj transakciji.

- Tržište telekomunikacija je vrlo specifično i razumećete da ne bih konkretno komentarisala ovaj slučaj. Ali činjenica je da tržište telekomunikacija nigde nije bilo otvoreno za konkurenciju bez političke odluke. U Evropi se to dogodilo tek uz pritiske iz drugih zemalja - zaključuje Bajalovićeva.

(Danas)