субота, 24. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Аустријанци свесно дали лошу понуду за Телеком Србија
Хроника

Данас: Аустријанци свесно дали лошу понуду за Телеком Србија

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 22. март 2011.

Петнаест минута пре истека рока Телеком Аустрија понудио само 950 милиона за акције и признао да понуда није исправна * Још у фебруару влади било јасно да ће добити понуду Аустријанацаиндикат Телекома сматра да је тендер пропао

Потврђено писање Данаса из августа 2010. да је аустријски оператор највише заинтересован за куповину Телекома Србија, али су показали да нису спремни да плате 1,4 милијарде евра

Београд - Једину понуду за куповину 51 одсто акција Телекома Србија доставила је компанија Телеком Аустрија, која је 15 минута пре истека рока понудила минималних 1,4 милијарде евра, али само 950 милиона евра за куповину акција и 450 милиона евра за инвестиције. Председник радне групе за продају Телекома, државни секретар у Министарству финансија Вук Ђоковић рекао је да је рок за анализу понуде пет дана, тако да ће се влада о њој изјаснити у понедељак, 28. марта.

Подаци показују да Аустријанци не испуњавају основни услов јер су за акције понудили само 950 милиона, а не минималних 1,4 милијарде евра. Тако се обистинило и писање аустријског листа Виртшафтсблат да ће Телеком Аустрија предати тзв. тактичку понуду односно и неисправну ако је потребно само да не би немачки Дојче телеком једини предао понуду и ушао са владом Србије у преговоре.

Компанија Телеком Аустрија саопштила је из Беча недуго затим да је понудила од 800 до 950 милиона евра и да тиме није испунила минималне услове тендера. Како се наводи у саопштењу, Телеком Аустрија у понуди се обавезала да у периоду од три године инвестира 450 милиона евра у српску телекомуникациону компанију. Понуда Телекома Аустрије је условна и уследила је након детаљне анализе и процене пословања и имовине Телекома Србије, наводи се у саопштењу.

Како Данас сазнаје од извора упућеног у продају Телекома, да ће Аустријанци предати понуду било је јасно још после првог дана фебруара ове године када су њихови представници, као и представници Дојче телекома били на разговорима у влади. Након тих састанака, према нашим сазнањима, постало је евидентно да ће Телеком Аустрија доставити понуду.

Оно што је за Аустријанце био највећи проблем јесте шта би морали да ураде са својим оператором мобилне телефоније Вип мобајлом, који већ послује у Србији. У почетку се претпостављало да би вероватно морали да га продају јер би заједно са мобилном мрежом Телекома имали 70 одсто тржишта по броју корисника и 60 одсто посматрано према приходима односно доминантан положај (подаци РАТЕЛ-а с краја 2009). Међутим, процене су стручњака да за улагање које су имали не би могли да добију одговарајућу цену. Према тврдњама извора Данаса, Телекому Аустрија, уколико купи српску компанију, вероватно ће бити одобрено спајање Випа и МТС-а, али уз бројне услове. Иако би имали доминантан положај вероватно би се пошло од претпоставке да га неће злоупотребљавати.

Рок за достављање понуда је истекао јуче тако да Телеком Аустрија неће имати конкуренцију. Процедура даље налаже директне преговоре државе и представника Телекома Аустрија у којој може даље да се усклађује и цена, али је отворено питање да ли ће влада уопште ући у разговоре с обзиром на ниску понуду за акције компаније.

Према речима Ивана Николића, сарадника Економског института, то што је Телеком Аустрија дао понуду нижу од минималне прописане тендером, значи да је продаја наше највеће телекомуникационе компаније пропала.

- Очигледно је да је вест о томе да ће Аустријанци доставити неисправну понуду била тачна. Очекујем да ће држава сада наравно тендер прогласити неуспешним и завршити са тиме. То би било на линији недавне изјаве премијера Мирка Цветковића да се Телеком неће продавати ако цена не буде повољна - каже Николић.

На питање колико је вероватно да ће држава уместо да тендер прогласи неуспелим, почети преговоре како би евентуално добила више новца од Телекома Аустрија, Николић каже да би то било неозбиљно, јер се не ради о неколико десетина милиона евра разлике, већ би Аустријанци морали да подигну своју понуду за бар 50 одсто.

Владимир Глигоров из Бечког института за међународне економске студије каже за Данас да за њега није било изненађење то што интересовање инвеститора није било нарочито велико.

- Од почетка се говорило да су најзаинтересованији за куповину аустријски телеком и Дојче телеком, али мени се одувек чинило да је Телеком Србије за немачку компанију углавном неинтересантан јер им цело ово подручје није претерано занимљиво за инвестирање. Нисам сигуран да је Дојче претерано задовољан својим досадашњим улагањима на Балкану. Што се тиче осталих, чини ми се да је њихово интересовање било само експлораторно, односно да Србија није у њиховим стратешким плановима. С друге стране, аустријски телеком је већ присутан у Србији, па је с обзиром на њихову оријентацију ка региону било најлогичније да се они појаве као понуђач - истиче Глигоров.

Још пре него што је јуче званично објављен износ пристигле понуде, овај стручњак је проценио да Аустријанци неће изнети „нарочито конкурентну понуду“, због чега се „поставља питање да ли ће успети да се договоре са Владом“ о коначној цени. Према његовим речима, понуда која је пристигла представља тржишну реалност, због чега сада остаје да се види да ли продаја по ниској цени одговара политичким и финансијским интересима Владе, који нису потпуно јасни. „Новац је Србији потребан, јер су њени дугови високи, тако да не видим другог начина за излазак из ове макроекономске ситуације, осим да се продаје имовина. Онај ко се толико задужио као Србија нема много опција за враћање дугова. Питање је само да ли јој то политички одговара и колики је фискални притисак - каже Глигоров, истакавши, пре обзнањивања износа да би „сем ако понуда буде изузетно ниска, било нелогично да се не уђе бар у преговоре“.

Према речима Глигорова, они који су сматрали да је Дојче телеком заинтересован за Србију због свог присуства у околним земљама, греше због тога што су „то све сасвим другачија тржишта“. „Њихово хрватско искуство није најбоље. Црногорско им не значи много, док је ситуација у Грчкој, где послују, далеко другачија, јер је та земља чланица Европске уније у којој је немачка привреда изузетно много инвестирала и то је једно од великих извозних тржишта за њих. У средишњим балканским земљама, немачке инвестиције нису нарочито високе“, каже Глигоров.

Јоксимовић: Пропао тендер

Председник Синдиката Телекома Србије Мирослав Јоксимовић оценио је јуче да је пропао тендер за продају те компаније јер достављена понуда Телекома Аустрија не одговара тендерским условима. „Влада Србије је прописала минималну цену од 1,4 милијарде евра за 51 одсто акција Телекома и понуђач који не испуни тај услов не може да буде квалификован као потенцијални купац“, рекао је Јоксимовић агенцији Бета.

Дилеме за Комисију

Дијана Марковић Бајаловић, бивша председница Комисије за заштиту конкуренције, истиче да би с обзиром на то да би сједињено учешће две фирме било веће од 40 одсто, Комисија морала прво да одлучи да ли ће да одобри трансакцију и да би при томе требало да у обзир узме неколико основних критеријума.

- Први показатељ који утиче на одлуку Комисије је тржишни удео, при чему се разматра да ли ће постојати доминација ако се одобри трансакција, што овде јесте случај. Други показатељ су препреке за улазак на тржиште, односно гледа се колико је лако да неко други уђе на тржиште и умањи удео концентрисане компаније. У овом случају те препреке су врло високе, како због тога што је претходно потребно да се добије лиценца РАТЕЛ-а тако и због високих трошкова изградње мреже и времена потребног за то. Овај показатељ говори о томе да би купац стекао трајан удео на тржишту који би јако дуго остао на том нивоу. На крају гледа се и економска снага инвеститора, која је такође врло висока у овом случају - објашњава Бајаловићева. Због свега тога, она каже да „није извесно каква би била одлука Комисије“, односно да би њено мишљење могло да превагне и на једну и на другу страну и да постоји могућност да би Комисија дала условно одобрење, које би на пример као услов могло да постави да купац мора да прода одређене делове компаније. Међутим, Бајаловићева, која је до сада често говорила о разним притисцима на Комисију током њеног мандата, не искључује ни могућност политичког деловања на Комисију, с обзиром на интерес владе у овој трансакцији.

- Тржиште телекомуникација је врло специфично и разумећете да не бих конкретно коментарисала овај случај. Али чињеница је да тржиште телекомуникација нигде није било отворено за конкуренцију без политичке одлуке. У Европи се то догодило тек уз притиске из других земаља - закључује Бајаловићева.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер