Данас: Ако не добијемо статус кандидата, локални избори и на Косову?

 Београд - Косовски Срби проширили су листу изборних захтева, уз референдум на северу о институцијама Приштине, траже од Београда да на КиМ изборе на буквално свим нивоима - локалне, парламентарне, председничке, па чак и први пут од доласка УН и НАТО покрајинске.

У државном врху у Београду тврде да је за сада тешко коментарисати такве предлоге, зато што Влада Србије још није разматрала питање избора.

Извори Данаса блиски српској влади прогнозирају да одлука о изборима на Косову неће бити донета пре става Европског савета о статусу кандидата Србије за чланство у ЕУ, што ће се десити почетком марта.

Како је нашем листу незванично речено, међу опцијама које се у државним круговима у Београду разматрају јесте да Србија на још једно „не“ ЕУ на тему кандидатуре подигне „улог“ и одговори расписивањем избора на КиМ за све нивое власти, укључујући локалне. То би значило да званични Београд не одустаје од својих институција на територији КиМ, које Запад сматра „паралелним“ и захтева њихово укидање као услов за наставак европских интеграција.

Српски парламентарни и председнички избори су на КиМ организовани и током 12 и по година протектората УН, а локалне је Београд под међународном управом у Покрајини први пут расписао 2008, после једностраног проглашења косовске независности.

Што се тиче покрајинских избора који би, како најављују Срби са КиМ, били крунисани формирањем покрајинске скупштине и извршног већа, извори Данаса сматрају да ће на одлуку Београда ипак утицати став међународне заједнице. Питањем одржавање покрајинских избора на КиМ бавила се и претходна влада, али је тада ДСС успео да „прогура“ само расписивање локалних избора у Покрајини. Коначан став о одржавању српских избора на Косову, како је Данасу незванично речено, донеће председник Србије Борис Тадић.

Горан Богдановић, министар за КиМ, изјавио је за Данас да не може да коментарише захтеве косовских Срба, јер се влада о томе још није изјаснила.

- Одлука није донета, а кад то буде решено, за организовање избора на КиМ мораће да се донесе посебан документ. Према важећем закону, избори би требало да се одрже на целој територији КиМ, али јужно од Ибра постоје практични проблеми - немогућност спровођење изборног процеса због противљење и спречавања Приштине, као и нефункционалност неколико српских општина, чији су органи распуштени због пропуста у раду - каже за наш лист Оливер Ивановић, државни секрета у Министарству за КиМ, уз напомену да је то његов лични став, јер се влада још није изјаснила о овом питању.

Ивановић напомиње да је евентуално расписивање покрајинских избора „најделикатнија и тешко остварива идеја, јер би довела до великих проблема с међународном заједницом“. Он наглашава да „Београд није задовољан радом међународних мисија на КиМ, али су оне једини канали преко којих, између осталог, комуницира с Приштином“.

- Несумњиво је да би у случају расписивања покрајинских избора реаговали и они који тврде да је и одржавање локалних избора 2008. било у супротности с Резолуцијом 1244 - каже Ивановић. Он очекује да ће се локални избори ипак одржати, јер „Србија мора да сачува институције, које су услов опстанка Срба на КиМ“.

- Гледано са организационог аспекта, могуће је спровести изборе на Косову, тамо где су избори и до сада расписивани. Друга је ствар што ће одлука о томе доћи у веома осетљиво време, када се тражи сагласност међународне заједнице за почетак политичког дијалога о четири тачке за Косово председника Тадића - каже за Данас Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику.

Тодорић није желео да коментарише захтеве Срба за расписивање покрајинских избора и формирање покрајинских институција на КиМ, али напомиње да одлукама „о референдуму и (не)одржавању избора треба да претходи озбиљан разговор Београда и Срба са КиМ, који се не би водио преко медија“.

- Такозване паралелне институције не могу бити угашене без политичког договора. То је аргумент више за напоре Београда да отпочне политички дијалог. Очекујем да став Београда према међународној заједници о евентуалном модификовању институција на северу Косова неће бити једнострани потези, него пакет политичког договора - напомиње Владимир Тодорић.

Иако поједине западне државе сматрају да је најновији косовски план председника Бориса Тадића „условно прихватљив“, заменик косовског премијера Хајредин Кучи одбацио је јуче идеју да се у дијалогу Београда и Приштине разговара о питањима управљања манастирима СПЦ, имовине Срба, положају српске заједнице јужно од Ибра и статусу севера КиМ.

Јелена Тасић

(Данас)