уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дан потписивања Дејтонског споразума у Републици Српској се прославља као државни празник, а у Федерацији не
Хроника

Дан потписивања Дејтонског споразума у Републици Српској се прославља као државни празник, а у Федерацији не

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 21. новембар 2017.

Дан потписивања Дејтонског мировног поразума у Републици Српској је републички празник, тако да је у овом босанскохерцеговачком ентитету нерадни дан.

У Федерацији БиХ се овај дан не обележава као празник и у том ентитету данас је обичан радни дан.

На нивоу целе БиХ никада није усвојен закон о пазницима, већ ентитети имају своје законе о о празницима, којима је заједничко једино обележавање међународних празника.

Српска страна је раније предлагала да се 21. новембар, дан када је потписан Дејтонски споразум, обележава као дан БиХ, али на то није пристала бошњачка страна, која као Дан државности обележава 25. новембар, дан ЗАВНОБиХ.

У америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону 21. новембра 1995. године потписан је Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Дејтонски споразум, после тронедељних преговора, парафирали су тадашњи председници Србије Слободан Милошевић, Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.

Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.

Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.

После 22 године од успостављања мира у БиХ у овој земљи и даље су снажно изражене националне поделе и радикална реторика националних вођа три народа.

Председник РС Милорад Додик отворено негира државу БиХ и тражи већу аутономију ентитета, чак и независност РС, бошњачки лидер Бакир Изетбеговић прети радикалним одговором ако РС крене путем самосталности, док хрватски лидер Драган Човић заговара успостављање хрватске изборне јединице у БиХ, која би била претеча трећег, хрватског ентитета.

(Агенције)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер