Далај лама: Мења се однос кинеских власти према Тибету

Ново кинеско вођство има отворенију политику према будистима, сматра далај лама. У ексклузивном интервјуу за ДВ током посете Хамбургу, он је говорио о Кини, Тибету, као и новим ратним сукобима у свету.

ДВ: Кина постаје све јача, и економски и политички. Али Пекинг користи своју моћ да Вас изолује због борбе за суштинску аутономију Тибета. Да је Кина била тако моћна већ 1989, шта мислите, да ли бисте добили Нобелову награду за мир?

Далај лама: Ја сам се потпуно повукао из политике 2011. године, а природа Вашег питања је политичка. Но, ипак ћу одговорити кад сте већ питали. Да, Народна Република Кина јесте и економски и војно све моћнија, али у међувремену све већи број Кинеза подржава наше основне захтеве, јер не тражимо независност. То смо одлучили још 1974. године. Тражимо само она права која су гарантована Уставом. То мора да се поштује. То је наш захтев и због тога нас подржава све већи број припадника кинеске интелектуалне елите – између осталих и Лију Сјаобо (добитник Нобелове награде за мир 2010. године, који у Кини издржава затворску казну у трајању од 11 година, прим ред). Током протекле четири године приметили смо око хиљаду новинских текстова које су писали Кинези који живе унутар и изван Кине, а који у потпуности подржавају нашу одлуку да заступамо средњи пут. Они су врло критички настројени према политици њихове Владе. То нису наше критике, то су критике које долазе из кинеске заједнице.

Поврх свега, ту је и прилично велика будистичка популација у Кини. Пре три или четири године, кинески универзитет је спровео анкету о томе колико будиста живи у Кини. Дошли су до бројке од преко 300 милиона. Многи од ових будиста су образовани људи. А данас и све више кинеских будиста показује интересовање за тибетански будизам, па чак и припадници Кинеске комунистичке партије, њихови званичници, али и високи функционери. У пракси, видимо да је кинеска Влада прилично забринута за имиџ Кине. Војска и економија саме не могу дати конструктиван допринос у међународним односима. Кини је потребан морални ауторитет, више поштовања, више поверења из спољног света. Али сад је другачије, председник Кси Ђинпинг решио је да се озбиљно обрачуна с корупцијом. Током недавне посете Европи, отворено је рекао да будизам има веома значајну улогу у кинеској култури и да будисти морају преузети више одговорности. За мене је ово веома неуобичајено: комунистички лидер јавно хвали, или барем износи позитивне ставове, о будизму. То значи да се ствари мењају.

ДВ: Али видите ли било какав напредак у Тибету?

Далај лама: Наша борба је у ствари борба између моћи оружја и моћи истине. Краткорочно гледано, моћ оружја је много већа, врло убедљива. Али дугорочно, истина је много снажнија. Верујем у то. Има знакова да кинески лидери и интелектуалци већ постављају питање да ли постојећа политика служи интересима Кине на дуже стазе. Ствари се мењају.

ДВ: Али мој је утисак да кинеско руководство и даље мисли да питање етничких мањина на Тибету или Ксињангу може да се реши једино репресијом и инвестицијама.

Далај лама: Инвестиције су добре. Али у исто време, они морају бринути и о животној средини. Употреба силе је често контрапродуктивна без обзира на то колико су мотиви искрени. Погледајте кризу у Ираку и председника Буша. Знам да су његови мотиви били добронамерни: демократија у Ираку. Али је метод био погрешан, па је проузроковао неочекиване последице. У Кини је ситуација у суштини веома слична.

ДВ: Поменули сте Ирак. Ви сте поштовани широм света због свог приступа решавању проблема кроз дијалог и толеранцију. Немачка сада расправља о томе да ли треба да наоружа Курде у северном Ираку како би се борили с Исламском државом, што би било у супротности с досадашњом политиком. Шта учинити уколико преговори пропадну или уколико друга страна није спремна за дијалог?

Далај лама: Ја сам ђак будистичке психологије. Чврсто верујем у закон узрочности. Догодиле су се незамисливе и тужне ствари: убијање људских бића, немилосрдно, укључујући децу и жене. Верујем да је то резултат одређених узрока. Да је америчка политика у рушењу Садама Хусеина била мање насилничка, мислим да би ситуација данас била боља. Верујем да је ова незамислива криза с почетка 21. века резултат грешака учињених током претходних векова.

ДВ: Шта би онда био Ваш савет?

Далај лама: Много је боље и безбедније не користити силу. Али сад толико много људи пати. Ако свет остане равнодушан, то би такође било неморално. Најбоље би било покушати разговарати. Ако и то пропадне, судећи према околностима… Онда је веома тешко судити.

ДВ: Да се вратимо поново на Тибет. Звучали сте врло оптимистично у вези са изгледима да ће бити позитивних промена у односу кинеске владе према Тибету. Значи ли то да верујете да бисте могли да посетите Тибет, видите Лхасу и Поталау?

Далај лама: Посматрајући Кину више од 60 година, уочавам четири раздобља: Мао Цедунг, Денг Сјаопинг, Ђанг Цемин и Ху Ђинтао доба. Током ова четири раздобља многе су се ствари десиле. Мао Цедунг је највише полагао на идеологију. Денг Сјаопинг је сматрао да су економија и животни стандард много важнији од идеологије, па није оклевао да следи више тржишно оријентисану економију, или чак капитализам. Ђанг Цемин је схватио да у новим околностима Комунистичка партија не може више да буде партија радничке класе. Тако да је он креирао концепт три представништва, па су у партију примљени и богати и интелектуалци. У доба Мао Цедунга то би било незамисливо. Онда је наступио период Ху Ђинтаоа. Због повећања јаза између богатих и сиромашних, он је промовисао идеју хармоничног друштва. Дакле, иста партија, суочена с другачијом стварношћу, имала је способност да предузме нове иницијативе и развије нова размишљања.

Када је Хи Ђинтао изнео идеју о хармоничном друштву, у потпуности сам га подржао. Али онда су прошле године и ствари су се у погледу хармоније погоршале. Циљ и мотиви су били добри. Али метод? Они су користили силу. Буџет кинеске владе за унутрашњу безбедност је већи него буџет за одбрану. Постоји око 200 нација на планети, али мислим да ниједна од њих нема већи буџет за унутрашњу безбедност него за спољашњу одбрану. Али Кси Ђинпинг, његова политика и његови потези изгледају реалније. Као што је Денг Сјаопинг тврдио: „Извуците истину из чињеница“. Мислим да ново руководство прати тај савет. У сваком случају, боље је живети с надом и у међувремену се припремити за најгоре.

(Дојче веле)