Да ли се и Грчка налази пред банкротом?

Међу таквим земљама, које би могле да се нађу удару инвеститора, односно, бекства њиховог капитала у друге сигурније државе, су Британија, Ирска али понајвише Грчка.

Власти у Атини већ годинама троше много више него што зарађују и криза у Дубаију је отворила питање да ли ће Грчка бити у стању да сервисира своје дугове или јој, можда, прети банкрот.

Нова социјалистичка влада Јоргоса Папандреуа, која је изабрана прошлог месеца, није губила много времена пре него што је у познатом стилу грчке политике, оптужила своје конзервативне претходнике за очајно стање јавних финансија.

После хитно извршене ревизије главних економских индикатора, објавила је да ће буџетски дефицит ове године бити 12,7 одсто, дакле чак четири пута више од дозвољеног лимита Европске уније од 3 одсто, а да јавни дуг, дакле задуженост свих нивоа власти у земљи, износи 113 осто бруто домаћег производа, што је скоро два пута више од лимита Европске Уније од 60%.

Рецепт нових власти, садржан у њеном предлогу буџета, јесте повећање прихода бољом наплатом пореза у комбинацији са драстичним смањењем државне потрошње посебно у домену одбране и владиних програма као што су замена старих за нове аутомобиле.

Министар финансија, Јоргос Папаконстантину, признао је да је земља у веома тешкој економској и фискалној ситуацији због чега на међународним берзама расту сумње у њену способност да сервисира своје дугове:

Брине нас чињеница да се на Грчку на међународним берзама гледа са великом забринутошћу. Мислимо да је овде реч о проблему кредибилности Грчке због политике претходне владе. То ћемо решити тако што ћемо показати да је нова влада одлучна у намери да води реалну и одрживу фискалну политику. У предлогу новог буџета се планира смањење буџетског дефицита од читавих 3,6 одсто.

Папаконстантину је затражио од међународних партнера да, како се изразио у ауторском чланку у америчкој штампи, "суспендују неверицу" у грчки економски систем али и званичне податке који су у прошлости по правилу били драстично ревидирани после сваке смене власти у Атини:

Ревизија коју смо ми направили се суштински разликује од оних у прошлости. Отворено смо приказали тотални колапс система за наплату пореза и неконтролисану потрошњу које бивша влада није показала Европској комисији. Дакле, разумемо зашто људи не верују Атини и радимо на промени таквог имиџа тако што смо, на пример, Статистичком заводу дали пуну независност како би људи могли да верују подацима као што је рецимо бруто домаћи производ.

Све ово није, међутим, довољно да, барем на краћи рок, смањи неповерење и сумњичавост инвеститора према плану нове влада за смањивање буџетског дефицита за који мисле да је нереалан пошто се, по њиховој оцени, исувише ослања на бољу наплату пореза.

Једна предност Грчке јесте да, као земља Еврозоне, највероватније може да рачуна на финансијску подршку Европске уније у случају најгорег - да доспе у ситуацију у којој више не може да сервисира своје дугове.

Министар Папаконстатину, очекивано за неког ко је решен да поправи имиџ и финансијски кредибилитет своје земље, одбија и саму помисао на такву могућност:

Нећемо доспети у ситуацију о којој ће остатак Европске уније морати да спасава Грчку.

Обнова поверења у било ком домену је увек дуготрајан процес. У најбољем случају да грчка влада успе да у овој акутној кризи поверења, обнови свој економски кредибилитет, пред њом и њеним грађанима је компликовањији други део тог процеса, а то је неколико тешких година штедње и стезања каиша.

(BBC)