Цвијетин Миливојевић: Влада у којој је инж. Мркоњић изабран за мр Вељу Илића

Наш главни јунак можда интимно и не воли председнике, али их, неовисно од тога како се зову, јавно љуби, врло се слика с њима и обожава да држи њихове фотографије уместо шустикли.

Нарочито, кад шума озелени и кад, по српским друмовима, никну зимске рупе. Кад, елем, гране пролеће, ето Мрке, а где је Мрка - ту се пуно обећава и добро крка. А лети је „инжењер Мркоњић“, како му је, далеке 1999, „године обнове земље“, протепао РТС, баш у топ-форми.

Док слободни и демократски медији, за које смо се, јел'те, борили, независно бележе:

Те, Милутину Мркоњићу је жао што, међу присутнима, на прослави 21. рођендана Социјалистичке партије Србије, није било и председника Слободана Милошевића. 

Те, инж. Мркоњић искрено верује, и да је Милошевић жив, да би СПС била на власти у коалицији са ДС и Г17 плус, јер је покојни председник био творац и идеолог ове данашње „коалиције коју правимо“. Јер, пуно новина које смо увели после његове смрти - каже Мркоњић, а не ја - било је управо на трагу његових (не Мркоњићевих него Слобиних) размишљања. 

Те, инж. Мркоњић сматра да Србија не може без социјалистичке и леве идеје, јер је земља радника и сељака. А лево, то је Социјалистичка интернационала, а у Интернационали је - додајем ја - ДС, са својом пуноправном фотељом, а у крилу јој се шверцује и СПС.

- Па, шта ако сам слагао за један рок? Када дајем рок, дајем рок за себе и за оне који раде, не мора да буде тачан сваки рок! - уме тако да одбруси инж. Мркоњић, као недавно, на новинарску инсинуацију да, по ко зна који пут, помера рокове и сад говори како ће целокупни коридор 10, уместо до половине 2012, бити готов до августа 2013. 

Е, сад инж. Мркоњић (не би он, мајке ми, ал’ хоће га људи), једино због тога, жели још један мандат јер финиш градње аутопута не жели да препусти икоме другоме. 

Што је, опет, мање од још два мандата колико, ако добро разумем накану програма „Србија 2020“, захтева актуелни председник што се, такође, слика са инж. Мркоњићем. 

Још се пушчане цеви нису биле ни охладиле, а инж. Мркоњић инсталиран је 18. јуна 1999, на функцију директора Републичке дирекцију за обнову земље, нетом формиране „ради обављања послова који се односе на отклањање последица на инфраструктурним и другим објектима које су настале агресијом снага НАТО-а на нашу земљу“. Уз општу мобилизацију, иконографију и костимографију, приличну добу обнове и изградње после ИИ светског рата, као принудни шеф свих наших градилишта крпио је Инжењер рупе, постројавао и преслишавао грађевинце и откривао инстант мостове које је Слоба, потом, промптно отварао. А Инжењеру је, сходно Председниковом обећању „нико не сме да вас бије“, преостало једино да уживо, специјално за Други дневник РТС-а, виче и прети извођачима радова.

Пре тога, смишљао је еурополисе, слободне зоне, железничке чворове, аутоцесте, заобилазнице, а Председнику, о јубилеју свог ЦИП-а, лично уручио Почасну југословенску награду за велику личну подршку градитељству и стваралаштву! 

Већином од 127, од укупно 250 гласова народних посланика, пре три јула, изгласана је Влада премијера Мирка Цветковића, у којој је инж. Мркоњић изабран за мр Вељу Илића. 

За три године мандата Влада је заиста, како је у свом експозеу и обећао мандатар, „остала опредељена за европску будућност и да неће прихватити независност Косова“. Ма шта то значило. 

Премијер је, мудро, по принципу „не можеш да ме ухватиш ни за реп ни за главу“, обећао још понешто, као, на пример, да ће влада јачати економију и социјалну одговорност и одлучно се борити против криминала и корупције, као и за међународну правду. 

Али се мало и залетео, заигравши се роковима, тим омиљеном, а опасним хобијем инж. Мркоњића. Па, изобећавао: добијање статуса кандидата за улазак у Европску унију до краја 2008. године; динамичан раст привредне активности, раст запослености, повећање стандарда грађана Србије и равномернији регионални развој, раст бруто домаћег производ од 2008. до 2012. по стопи од седам одсто годишње; отварање 200.000 нових радних места до 2012, чиме би се стопа незапослености смањила са садашњих 18,1 на 11,9 одсто; завршетак изградње аутопута и модернизација железнице на Коридору 10, почетак градње аутопута према јужном Јадрану, проширење и модернизацију регионалних путева, модернизацију Коридора 7, почетак градње гасовода „Јужни ток“; веће зараде, веће пензије, већу социјална одговорност, већу могућност за запослење, мање корупције и тако даље, и томе слично. 

Градитељ Потемкинових села из деведесетих, бившег бившег председника је 2000. директно довео до изборног пораза. А, и ове, последње године мандата инж. Мркоњић се поново баш размахао... 

(Данас)