четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Цвијетин Миливојевић: Викари, звонари и барјактари
Хроника

Цвијетин Миливојевић: Викари, звонари и барјактари

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 22. април 2019.

 Да ли је и вас, поштовани читаоци, онај најмасовнији, најпосећенији, највеличанственији од свих најисторијскијих (а, мало ли их је на ову скупоћу?) скупова које Београд памти, између осталог, подсетио и на онај париски 6. јануар 1482. године, у који је Виктор Иго сместио свог "Звонара Богородичне цркве у Паризу"?

Јер, превише је, више него нападних асоцијација, са токовима данашњих и онодањих догађања у "Граду светлости", "Беломе граду" и "Косову равном", где је горело 15 година пре Париза.

Богородична црква (Нотре-Даме де Парис) - то је она знаменита катедрала чија су звона громогласно звонила у част српске видовданске изгибељи, али, истодобно, и спаса хришћанске Европе, 1389.

У праву сте: то је она црква на којој се, у част јубилеја победе у Великом рату, поносно вила и застава "Републике е Косовес" (ономад, "Старе Србије"). Дакле, барјак, а где су барјаци, ту су и БАРЈАКТАРИ! И, да, било је то баш оних дана када је "велики пријатељ" (цитат: АВ) нашег Врховника Емануел Макрон, на паради победе, нашега Врховника сместио у девети ред лево, тачно преко пута вековних савезника Путина и Тачија...

Него, вратимо се Игоу. Радња романа почиње једног дана пре 537 година када је Париз био еуфоричан као Београд, 19. априла 2019. године поводом скупа "Будућност Србије".

Иго тврди да су се тог 6. сијечња, у Паризу укрстиле две народне светковине - "Света три краља" и "Лудачки празник". Обичај је био да светина за "Лудачки празник" изабере свог папу, а фаворит је био онај ко направи најбољу гримасу. И тако је изабран глуви звонар Квазимодо. Уз малу ограду, да Квазимодова гримаса, због његових телесних деформитета, и није била баш гримаса него - његово право лице...

Опа, ево га и звонар! Звоно... меденица, звонце на бициклу, скупштинско...?! Звонар? ЗВОНАРКА!  

Изражавајући наду да је пожар који је, у Светој недељи што је претходила католичком Ускрсу, захватио Богородичну цркву био "несрећан случај, а не намерна акција", огласио се викар париске дијацезе Филип Марсе приметивши да је слика коју је видео у унутрашњости катедрале - "крст у ватри, статуа Девице Марије и пламен" - "отеловљење онога што нам се дешава"... Да, добро сте прочитали: ево га и ВИКАР, и то не онај који, као чауш, извикује на свадби или курбану!

Но, вратимо се 19. травњу лета Господњег 2019. У тефтеру једног преданог поклисара из вароши те и те, дубоко у унутрашњости Србије, лепо пише тарифа за "Будућност Србије": ВИКАР 2 (узвикује: "Уа, фашисти" + "Аплауз") инкасира исто колико и викар 1 (наредбодавно кличе: "Ацо, Србине"), елем по 1.500 динара, док БАРЈАКТАР (стегоноша напредне страначке заставе) и свих 1.700 динара...

Игоови ликови су, ако сте заборавили, осим Квазимода и Циганке Есмералде у коју се лудо заљубио, и архиђакон и алхемичар залуђен бесмртношћу Клод Фроло (и он луд за Есмералдом) за кога је сироти Квазимодо био патолошки попут верног пса за господара, капетан Фебус који се допадао Есмералди, али и - Гренгоар, Гудула која тражи изгубљену ћерку за које ће се, као у Цунетовом "Јањичару", касно испоставити да је то, у ствари, Есмералда; сам краљ Луј XИ, војска…

Па, привремено спасавање Есмералде од вешања (опа, ево га и Савез за ВЕШАЊЕ!), када ју је Квазимодо отео из руку крвника и одвео у катедралу, где је имала заштиту јер су средњевековни закони налагали да су, унутар зидина катедрале, сви заштићени. (Сумњам да су Фашиста Обрадовић и Тајкун Ђилас и Јеремић управо зато размишљали о забарадикадирању у "Храму светог спаса", код скупштинске Звонарке!)

Квазимодо је и живот и смрт видео уз Есмералду, толико да су, неколико година касније, у костурници пронађена два загрљена костура...

"И, на крају Џеј", како би поентирао онај стари, ненапредни Бора Чорба: Влада Србије упутила је данас, Републици Француској милион евра за обнову Нотр-дама, као доказ "вековног пријатељства са француским народом". Или је то, можда, цена извињења због сумануте анатеме које су, у дану пожара, на рачун Богородичне цркве изрекле Врховникове најомиљеније новине. Или, аконтација за добру вољу, уочи 29. априла и дана када наш Врховник иде по решење за Косово које му спремају, Париз и Берлин, два најоданија патрона "Велике Албаније" у настајању.

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер