Цвијетин Миливојевић: Шредер, баш по мери

 И кад у Сентандреји једном нестане Срба, а једаред ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, а звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови остаће као споменици њиховог духа и живота - писао је, средином 19. века, Сентандрејац, српски националиста и мађарски патриота, Јаков Јаша Игњатовић.

А онда, у повратку, на граници Европске уније са остатком света - отрежњење из великог сна о "српској важности и угледу" у свету. Сати чекања, док држављани ЕУ пролазе за неколико минута. Но, земља Србија, под садашњим Врховником, има данас неке друге приоритете. Ето, пре два дана, наше умно руководство обрадовало је грађане (ко је рекао одабране старлете и брзисмене?), већ одушевљене сазнањем да смо тим истима дали војне установе Моровић и Карађорђево такорећи бадава на експлоатацију, па, ако буде неког профита, буде, а већ неколико година га, наравно, нема, верујемо им на реч - потписивањем међудржавног споразума са Уједињеним Арапским Емиратима о међусобном важењу возачких дозвола, тако да сада, кад запуцате својим аутом, за Дубаи или Абу Даби, нема да бринете!

Штета, нисам био међу пет хиљада одабраних патриција - а баш сам имао намеру да и лично упознам Терзу, владајуће "пинкмејкере" и остале пинкуше и "чирлидерсице" - затурило ме међу плеб(л)ејце. Додуше, непозван сам, тог маја 1980, као мали матурант од 14 и по година, иако четнички унук, био и у километарској змији која се завршавала мимоходом у холу Скупштине СФРЈ, поред Титовог ковчега. И није ме стид...

А Врховниковом агитпропу који се упиње да докаже како је инаугурална "срећа, срећа, радост" дебља од "књига жалости" за покојним Брозом, истине ради, само један додатак: осим, кинеског вође, совјетског лидера, британске премијерке, мајке тадашњег америчког председника, генералног секретара УН, међу 124 државне делегације, Титовом испраћају на вечни починак, из Врховнику најдраже Немачке присуствовали су - канцелар, председник државе и министар дипломатије!? Врховнику је у походе дошао бивши, баш бивши канцелар, али онај прави - Герхард Шредер, човек који је, први пут после Другог светског рата, 1999. године послао немачке бомбардере на Србију!

Чему све ово? Видим, имаћемо и Министарство за европске интеграције, али за евроазијске - нема да бидне. Не знам шта ли на то кажу Ивица Дачић, Ненад Поповић, Марјан Ристичевић, Дрецун, Лазански, Ђука и остали Атлагићи и томе слично, све заклети русофил до русофила, тј. сви ови што здушно подржавају Врховников избор нове владе "јер он најбоље зна шта је најбоље на Србију". Министарства за Косово и остале српске сеобе, такође, неће бити. Чека се да Брајан Хојт Ји промени да "зелено светло"...

(Данас)