Цвијетин Миливојевић: Слободно судијско уверење

Само америкофанатицима још није јасно да, после пада Берлинског зида, а нарочито од почетка распада бивше СФРЈ, међународно право толико личи на "слободно судијско уверење" у фудбалу, да се планетарни конфликти тумаче и интерпретирају у тој мери слободно да изгледа како је у праву не онај на чијој су страни право и правица - већ онај ко је, у датом тренутку, јачи, у фиктивном поретку силе које се, одмиља, зове "међународном заједницом".

Док специјалне јединице украјинске војске - ја доскора наивно веровао да армија брани земљу од напада споља, а полиција је та која чува унутрашњи јавни ред и мир - примењују тактику "спржене земље" над својим проруским становништвом; док Газа гори, а пресек 13 дана израелске војне кампање на палестинске територије (пишу западни извори) је 400 мртвих Палестинаца, махом цивила, од тога на десетине деце - огласила се и, ваљда објављујући да је још жива, и стара колонијалистичка дама. Елем, Уједињено Краљевство у лику премијера му Камерона, међународној логичкој јавности презентовало је откриће примењеног "надсилогизма" који, додуше, поштује закономерности оног категоричког аргумента који има две премисе и конклузију. За "неверне Томе": ако је А=Б и Ц=А, онда је Ц=Б или, према гимназијским уџбеницима логике - "Човек је умом обдарена животиња; Сократ је човек; Сократ је, дакле, умом обдарена животиња".

У сваком случају, "Русија ће испаштати ако је крива за пад авиона!" - логички лупи Камерон и оста жив, не остављајући простор за питања типа: А шта ако Русија није крива? А шта ако је крива Украјина? А шта ако је директни или посредни кривац, на пример, неко други, већи и моћнији, можда баш онај извозник демократије и експортер револуција по исламском свету, чији се "извозни" ефекти мере већ милионима жртава међу арапским народима?! Ако су, према томе, кривци за овај злочин неки други центри моћи, они - мисле ли тако логичари камеронске школе - не треба да буду кажњени?

"У том случају, морамо бити јасни шта то значи: то је директни резултат руске дестабилизације једне суверене земље, нарушавања њеног територијалног интегритета, подржавања убилачких милиција, као и њиховог обучавања и наоружавања", написао је Камерон. Није, наравно, Камерон, као ни његов претходник Блер, 1999. године, мислио на Албанце на Косову - циљао је искључиво на Русе из Русије и Украјине, 2014. Једино је аргументација иста, а име криваца уписује Вашингтон, уз саслужење неких европских Камерона: ономад су "агресори" били они који су се борили против сепаратиста на Косову, данас су "терористи" они које се залажу за одвајање од Украјине!?

Откако су српске власти, ничим изазване, а не питајући народ, изабрале "пут који нема алтернативу", ми, овде, не смемо ништа што је свима другима дозвољено. Нама се не допушта, оно што се другима препоручује. На овом путу мазохизма, Србија би, због "виших европских циљева" требало да одустане и од Јужног тока, иако има само једну, непоуздану трасу снабдевања гасом. Док моћници снаже своје државе, овде се заговара развлашћивање националног и државног идентитета, марксистички концепт одумирања држава. Погнутих глава, ћутимо и трпимо и Бога молимо да се Камерон, по нечему, не досети и нас одавде.

(Данас)