Цвијетин Миливојевић: Руски ("СЦГ") рулет

 САД снажно и доследно подржавају (... пазите сад!) настојања Србије да ојача односе са НАТО - саопштила је Бела кућа после Бајденове визите Београду.

Циљ Москве је недвосмислен: спречити даље ширење НАТО на Западном Балкану! Русију би задовољило да Србија задржи садашњи баланс војне неутралности, али и да Канцелар обећа референдум о приступању НАТО-у када (и ако) за то дође време. У том смислу, РФ намерава да задржи доминантан утицај у ентитету Српска и тиме осигура вето на покушај увлачења БиХ у НАТО, с тим што ће после релаксације односа између РФ и Турске овај посао бити олакшан; док у Македонији РФ рачуна на грчко "не" уласку БЈРМ у НАТО, као и страх словенског становништва од експанзије "Велике Албаније"...

Грађанима Србије и Црне Горе (ЦГ) могу се подастрти десетине аргумената против уласка у НАТО: ова алијанса је извршила агресију на СРЈ (Србију и ЦГ) противно међународном праву, изазвала погибију хиљада грађана и штету од 100 милијарди долара; циљ агресије било је отимање КиМ и стварање једине НАТО државе на свету; српски и црногорски војник никада се у историји није гледао преко нишана са Русима... После "Брегзита", РФ неће инсистирати на одвлачењу Србије од ЕУ, јер то постаје периферно питање, али ће сигурно инсистирати на изједначавању статуса Хуманитарног центра у Нишу и статуса НАТО снага на територији Србије, те покушати да охрабри антиНАТО снаге на предстојећим изборима у ЦГ.

Још од доба Петра Великог ЦГ је била под заштитом руских императора; владика Његош завештао је сва своја дела Русији као покровитељу ЦГ, руски цар Александар ИИИ, супротстављајући се Западу, говорио је да је једини искрени савезник Русије у Европи црногорски књаз Никола. Како се онда догодило да мала ЦГ изда словенску браћу? Стара руска тајкунска мрежа умногоме је помогла Ђукановићу да, противно вољи већине држављана ЦГ, одвоји ову земљу од Србије. Баш почетком 2000-их ушао је, у туризам, некретнине, руднике по ЦГ, огроман руски новац који је био озбиљан извор финансирања отцепљења. Алуминијумски магнат Дерипаска био је први "плеј", а преко сарадње са овим олигархом Ђукановић је дошао и до познанстава са Ротшилдом, Манком и осталим моћним западним породицама. Чак је премијеру РФ из времена НАТО бомбардовања СРЈ, Примакову, за црногорско издање књиге "Успомене премијера", 2004, предговор написао - Мило лично! Но, симптоматично је да је Дерипаска тужио ЦГ, за 300 милиона евра, баш пред црногорско признање "Републике Косово". Када је Ђукановић кренуо у предају ЦГ свом новом заштитнику НАТО-у, као рушитељи политичких снага који се противе овом чину појављују се саветници одлазећих руских олигарха, у улози "добронамерних" изасланика руске државе, и саветују козметичке промене политичког система ЦГ уместо - поштовање већинске воље грађана ЦГ који су против уласка у НАТО! Стари руски тајкуни који су играли на више карата (укључив и оне који су у ЦГ улагали и у власт и у опозицију) изгледа да су потрошени и да долазе нове генерације руских пословних људи. Тако, рецимо, министра дипломатије Лаврова, приликом његове приватне посете ЦГ, нису угостили ни Дерипаска ни Лушков, него неки нови важни људи руског бизниса...

(Данас)