Цвијетин Миливојевић: Парадирање суверенства

 Видовдан, четврти од Дачић-Вучићеве априлске капитулације, у Бриселу 2013. године, све зарад наводног отварања "Светих поглавља" до Видова дне тога лета, а од отварања поглавља - још ништа?

Речи утехе на љуту нашу рану европску, а британску, стижу таман отуда одакле имају укус ефекат. Одавде, са Егеја, браћа Грци распалили ванредне програме о "Брегзиту" по најгледанијим сокоћалима, као, Боже ми опрости, кад се оно код нас, мало-мало, па у корену сасече нови државни удар или, макар, сасече пинк завера у покушају. Но, Грке море друге бриге: да ли излазак Британаца значи смањење астрономског дуга Немцима и томе слично. Али, и ми коње за трку имамо: ту је наш омиљени албански лобиста (Об)Сервер да устврди како је "Брегзит" лоша ствар јер ће Путин одвратити Србију и Македонију од НАТО-а; ту је глодурка "Велике Србије" да министарски евроинтегративно закључи како се евроскептици узалуд радују; јавио се, логично, и самопрокламовани кандидат за члана Канцеларевог политбироа, Чедомир Чедомир, да, информеровски јетко и прецизно, потврди, како се "само олош радује"... и, наравно, Џеј - онај ексклузивни глас из, такорећи нашег, а Ангелиног Бундестага да "независној Шкотској пожели добродошлицу у ЕУ"!?

Француски писац из прве половине претпрошлог века Алфред де Вињи, у животопису царевог пажа, капетана Реноа, бележи, из прве, Реноове, руке, анамнезу Наполеона Бонапарте: "Његово држање, његов глас, његови покрети, све је то само глумачка пантомима, бедно парадирање суверенства, чију таштину он мора знати. Није могућно да он тако искрено верује у себе сама! Он нам свим забрањује да подигнемо вео, али види себе нага испод њега! И, шта види? Једну бедну незналицу, као сви ми што смо, а под тим једно слабо створење...!"

Размишљајући о свом претходном односу са господарем, бивши се Наполеонов паж пита - "у чему се састоји утицај који над нама задобијају људи са апсолутном влашћу и где су границе вољној предаји толиких људи једном човеку...?" Да ли је крај (или почетак?) колективног лудила онај тренутак који Домановић описује као добровољно примање данге (господаревог жига, печата, мура, штамбиља и томе слично), жигосање посред чела, у здрав мозак... и узимање здраво за готово свих, најневероватнијих господаревих мена и преумљенија, ма шта да је, до јуче, говорио и ма шта сада говори, ма шта да одлучио, ма шта да чинио и ма шта надаље кани учинити?

Ако сам добро схватио (нека ме исправи неко ако га је боље разумео) Канцелар српски и целе Србије, лично остаје на европском путу до последњега од нас. Уз Меркелову до краја, па, ако буде потребе, сам на бранику Немачке, и после Меркелове... И, успут, ако сам добро чуо од ових заглушујућих таласа, Канцелар је запретио да неће више ни да пита народ, јер му је, однекле, објашњено, да му је народ 24. априла потписао бланко меницу, за све оно што Канцелар одлучи да је најбоље за Србију... што значи, и у ЕУ, ма какву и ма колику и ма под којим условима, и у НАТО, и у... Е, то се зове визија - аферим! Их, да је Бонапарта имао овакве саветнике као наш Канцелар - где би му био крај?!

(Данас)