Цвијетин Миливојевић: Нихилизам и како га стећи

 Легли смо на руду, ево и гледе међународног телефонског броја + 383. Шарени, а покретни, Канцеларев иконостас на шинама, као покисло куче, вратио се кући.

Данас је на агенди трансформација "Косовских безбедносних снага" у "Војску Републике Косово", све под брижним оком наших НАТО пријатеља. Све под фирмом "испуњавања услова" за формирање ловачког удружења званог "Заједница српских општина" које је - обожавам на то да подсетим вучићисте по професији - према слову светог "Бриселског споразума" требало да буде формирано пре тачно три године. Хепи брздеј ту ју!

Како оно беше рече Кјеркгор? Али, на срећу, није грађане Србије ни Србе као колективитет захватила пандемија очаја, од "болести насмрт" оболели су само српско јавно мнење и овдашња критичка јавност!

Она иста политичка јавност која, већ месецима унатраг, мудрозбори, рашчлањује, синтетизира и вивисецира "разне сценарије" - т? онај, те овај, те онај тамо сценарио, а у сваком је главни глумац исти и само од њега зависи хоће ли се сам кандидовати и победити у првом, или ће победити преко свог кандидата у другом, или ће изненада искочити и почистити опозициону боранију неки од главноглумчевих "тројанских коња", "електричних зечева" и томе слично.

Сократ је тврдио да филозофија није мудрост већ тек љубав према мудрости и чежња за њом, јер, Боже мој, саму мудрост богови су, нормално, задржали за себе. Но, ми овде изгледа да смо се вратили у претсократовску еру и нашу логику животног и друштвеног песимизма дижемо лагано на пиједестал свеопштег нихилизма. И своје мале животе - демотивисани, дезоријентисани, присилно "денацификовани" - предајемо богу самопрокламованом који шета међу нама, немоћни да сами учинимо нешто свако за себе. И зато послушно упијамо лепо амбалажиране "истине": штимована или скроз измишљена "истраживања" јавног мнења која служе као бућка за сомове, као оружје за претњу бирачима, и која стварност спинују тако да поверујете да је свако гласање ван "преовлађујућег тока" бацање гласова у бунар, јер се победник ионако зна. Читам тако резултате анкете неке организације цивилног друштва која се, ваљда, бави "безбедносном политиком" (није ми, онда, баш најјасније по чему је то ем цивилна ем невладина мисија), где на питање "да ли сматрат? да је оправдано ући у оружани сукоб како би КиМ остала у саставу Србије", 73 одсто (незнано како стратификованог) узорка, изричито вели: "не"! Што ће рећи да, кад наш Канцелар и Његова екселенција - иначе ратни хушкачи из претходних живота - као "максим (митраљез из Великог рата) по дивизији" лупну да "Србија никада више неће ратовати", онда они, просто - поштују вољу огромне већине грађана Србије. Е, сад то што чак и, столећима неутрална, Швајцарска има војску, са све обавезним служењем војног рока и држањем оружја у кућама, и то што војска не постоји само да би ратовала, већ да би агресора одвратила од рата, и што то нити једно државно руководство у свету, рачунајући и Ватикан, никада не би јавно и саопштило - нека иде на душу мени, тек обичном редову ЈНА (класа: августовска 1984; ВП 7236 Самобор)... А српска јавност, то је већ дијагноза за Ничеа и његов радикални нихилизам - "осведочење о апсолутној неодрживости опстојности кад се ради о највишим познатим вредностима". У то име, да од вечерас за појас заденемо, кад Канцелар стави узвичник на упитник. 

(Данас)