Цвијетин Миливојевић: Методисти напредног курса

 Тамо где ћуте сви српски одговори (код Вебера, наравно), има једна реченица оснивача Евангелистичке методистичке цркве Џона Веслија који је тврдио да религија нужно мора да ствара .

Сетих се овога, док покушавајући да испратим почетак расправе о буџету за 2017, лаички думам која ли је бољка заразила сам шпиц нашега народног сабора? Стари добри Алцхајмер ("грешка у банци сећања") или неки Фројдов механизам одбране у функцији фалсификовања и искривљавања стварности - пасивна агресија, пројекција, аутопројекција или самообмањујућа пројекција, враг ли га зна?

Добро, де, разумео сам да примерни дипломци (не они оксфордски згубидани који су 1723, основали Методистичку цркву) Правног у Новом Саду, за свако скупштинско сусретање, "косом танком, усправном дебелом", морају да напишу и изрецитују у микрофон по 20 примера из предмета "Рационализација, тј. тражење логичног оправдања за успех или неуспех ове власти", по систему, ред "слатког лимуна" (величање сваког успешчића), па ред "киселог грожђа" (омаловажавање недостижног циља)...

Али, зашто Наша Маја и Наш Мартиновић, као најбољи ђаци Највишег учитеља, све са наводницима, папагајски понављају велике мисли Највећег вође о томе како их они из опозиције "псују, пљују, вређају, вичу и нападају" - кад то, углавном, чујемо баш из напредњачких редова управо на рачун тих других?

Наша Маја - још док је била јединица мере радикалске вербалне агресивности - некоћ је тврдила да "Америка представља претњу светском миру"; да је "Циљ Беле куће је био и остао да окупира нашу лепу земљу и пороби нас"; да "не желимо да будемо американизовани, да нас покоре и баце на колена и да им децу им не можемо опростити". Наш Мартиновић, као први парапсихолог радикалског јата, држао је ресор "Николић и Вучић, највећи издајници", а овом другоме, с посебним уживањем, лепио је етикете од "криминалца" и "курира између Жапца и Амстердама" до, ни мање ни више него - "убице"!

Хоћу да се надам да бољка, ипак, није превише одмакла до, не дао Бог, фазе самообмањујуће пројекције у којој побеђују прогањајуће обмане у вези са спољашњим светом, људима и догађајима, са осећајем сопствене беспомоћности. И да се ствар да излечити - једном обичном меном сумануте политике или неким кадровским померањем.

Желим да верујем да је реч о раној фази (ауто)пројекције, у којој властите негативне особине и иста таква осећања, човек - а и најамбициознији политичар би требало да буде само човек - приписује другима, а оно што најтеже прихвата код себе, најлакше уочава код других људи; да оне садржаје подсвести који нису прихватљиви за сопствени его, пројектује на друге, приписујући им сличне ружне особине или дела.

Кажу да је баш оно чиме се "врх парламента" спрда алудирајући на Сашу Јанковића ("терапија кућним љубимцима") ефикасан лек. Ако не за М&М, онда сигурно за нашу садашњу Његову екселенцију који је, од силних државничких обавеза, изгледа заборавио на ситно писмо са крокијем крокија платформе о КиМ које одговор чека равно 20 месеци!? 

(Данас)