четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Цвијетин Миливојевић: Компромис у вези с компромисом
Хроника

Цвијетин Миливојевић: Компромис у вези с компромисом

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 20. септембар 2017.

 Чаробна реч "компромис" требало би да означи и потврди такав завршетак сукоба или неспоразума у коме свака страна добија управо онолико колико је довољно да се осети победницом, али и губи баш онолико колико је неопходно да се не осети побеђеном и пониженом.

 "Дејтонски споразум", парафиран у Охају, а потписан у Паризу, био је пример нечега таквог за чиме (би) и ми (требало да) трагамо када је реч у "унутрашњем сагласју" о будућности Косова и Метохије, пред наставак дијалога са Приштином.

Подсети ме на то недавно гостовање у "Апострофу" бањалучке "Алтернативне телевизије", у коме смо се, некако прећутно, сложили проф. Сенад Лавић са Сарајевског универзитета, проф. Нино Распудић са Загребачког свеучилишта и ја да је, у данашњој БиХ, Бошњацима навучено одело хегемона које су, у бившој СФРЈ, носили Срби, док су остала два БХ конститутивна народа сада у позицији оних који су, пре више од четврт века, с аргументом борбе против српске хегемоније, срећу обећану тражили у својим националним државицама и томе слично. У прилог тези о неформалној коалицији политичких Срба и Хрвата у БиХ против тог новог "хегемона", Распудић ми, после, исприча анегдоту о једном свом Мостарцу који се спустио у Макарску, отворио тамо хотел, па да би некако откравио црвене Макаране који су га дочекали тихим бојкотом, јетко им скресао: "Ето, и ми (западни) Херцеговци коначно смо се опаметили, не трчимо више да излазимо на границу на Дрини, већ сиђосмо и изађосмо на хрватско море!"

Додуше, и тамо се закулисно пактирало по формули "двојица против трећег", но и тамо, као аманет нерешених међа из покојниковог тестамента, стоји оно "од оца је остануло сину", па зато, ових дана, читамо шта Мирослав (Туђман) мни о Бакиру (Изетбеговићу), односно шта један или други мисле о очевима (Фрањи и Алији) оног другог. Тако, од Мирослава сазнајемо, да је "Алија творац идеје о геноциду над муслиманима у БиХ и тезе о жртви које трају од 1878. када је Османско царство било присиљено да напусти БиХ", а од Бакира да је "Фрањо предводио удружени злочиначки подухват". Добро, де, лако је њима тамо: хрватске и српске политичке елите деле исти циљ - растакање БиХ по шавовима; бошњачке и хрватске имају, пак, истог, "архетипског непријатеља"; Србе и Бошњаке ка компромису може да поведе све чвршћи дил њихових патрона, Руса и Турака, и томе слично...

Али, како помирити рогове у истој, српској врећи, овде у Србији? Како, кад се чак и начелна подршка Владимира Путина Србији и Србима, овде, по правилу, са режимских таласа, преводи као "подршка Кремља Вучићу" (пример: крајем марта, на само пет дана уочи овдашњих председничких избора) или "подршка уласку Српске листе у Харадинајеву владу", пре неки дан...?

Како, кад на патријархово "председник Вучић (када је реч о Косову) треба да мисли као и Црква", поносна добитница Ордена светог Симеона Мироточивога, успут и министарка која држи кључеве сефа за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру, хладно одбруси духовном поглавару да седи, јелте, ту где је и буде добар и кооперативан, "да не врши притисак на нову, мудру и рационалну политику Владе и председника Републике"?!

Глас разума у океану српске какофоније у којој нико никога не слуша и не чује, не зарезује и не шљиви ни за суву шљиву, разабрах, зачудо, од доскора скоро занемелог, ПУПС-а који је, као део власти, апеловао и на своје коалиционе партнере и на опозицију да се, у "унутрашњем дијалогу" који тече, сложе, макар, у вези с оним што на Косову и Метохији није спорно, јер катастар вели да је најмање 58 тамошњег земљишта имовина државе и грађана Србије и Српске православне цркве!

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер